0
Zujale su juče Zrenjaninskim putem crne limuzine sa rotacijama i zatamnjenim staklima. To su Aca Srbin u kariranom sakou i partijska mu drugarica Ana, takođe na karo dezenu, išli da obiđu Zbor Krajišnika u Kovilovu.
Iznad Pančevačkog mosta, kuda je protutnjala elita sa Dedinja, od ranog jutra su se vijale eskadrile letećih objekata. Nešto kao rode, ili čaplje, đavo bi ga znao. Ili su jata letelica iz hangara dr. Žeksa izviđale teren. Kažu da je beogradski Tesla napravio dronove koji potpuno liče na ptice i kad lete ne znaš da li je dron ili ’tičurina. Nešto kao patka, s dodatnim delovima tela od labuda. Samo se od toga teško pravi paprikaš.
Zato su Aca Srbin koji je razbio Albance sa 5:0 i ništa manja Srpkinja, gospođica Ana, zaigrali na sigurno. Otišli su na kotlić kod Krajišnika. Čim su stigli u Kovilovo, Aca majstor se uhvatio varjače. Tako je razdragana publika uživo videla predsednika koji meša.
Kažu da je jelo od tog zamešateljstva dobilo potpuno drugi ukus. Moglo je da se oseti na daljinu, oni koji su jeli nisu imali zamerke, a oni što nisu tvrde da je bilo nekako otužno i da nagoni na povraćanje. Što će reći, treba imati stomak za Acinu kuhinju.
PROČITAJTE JOŠ
Ondak je visoki gost izvadio srcometar i krenuo da meri, prvo sebi. „Srbija ima veliko srce“, pokazao je instrument. Potom je zaređao po domaćinima i zaključio da „Krajišnici imaju još veće srce“. I to je javno priznao. Niko se, međutim, nije setio da je jedno srce ostalo neizmereno. Zaboravilo se na „Kosovo je srce Srbije, Srbije, Srbije, ee“. U toj suženoj konkurenciji Krajišnici su pobedili.
Kad je razdužio varjaču i vratio srcometar u futrolu uzeo je Aca da hvali Krajišnike. Obećao je da niko više neće moći da ih etnički čisti iz Krajine. Njima se to jako dopalo.
Nije im rekao, ali osećalo se u vazduhu:
„Vi ste ovde zhvaljući mudroj politici mojih prethodnika, Voje i Slobe. Da njih nije bilo vi bi bili kod svojih kuća, na svom ognjištu. I ne bi nikad imali priliku da glasate za srpske radikale. Dobro, i za Ivicu. Mi smo sledbenici te mudre politike i mi očekujemo vaše glasove. Te zasluge ne smete da zaboravite“.
Usput se visoki gost setio i jednog Slavonca čiju kuću treba obnoviti, onda je veselo čavrljao, nagonio Anu da proba rakiju, divio se lepim etiketama… Vidi se da je na čelu bezbrižnog i bogatog naroda koji, pa gotovo, nema problema. A Krajišnici su se brzo uklopili u to blagostanje.
Svi su aplaudirali i za ono što su čuli i za ono što već znaju. Znaju da su oni, zapravo, pobednici građanskog rata u Hrvatskoj. Da nisu pobegli sad bi bili u Evropskoj Uniji, „mrzteljki Srba“ i svega što je srpsko. Bili bi vremenom „pobijeni ili pokatoličeni, pretvoreni u najljuće ustaše“, kako je dan ranije na Pinku objasnio neki Dragoljub, Acin partijski kolega.
Na kraju je Aca mirođija dobio i poklon – šumadijske opanke. Logično da na danu Krajišnika dobiješ geguline šunjalice. S njima će Aca, kad proceni da je trenutak, moći da se ušunja na sever Kosova i povede Srbe na čorbu, u Nišku banju (ili Kovilovo) na primer. Tamo je čorba ukusnija. Što da se troše i kuvaju kod svojih kuća, ima ko će da im zaprži.
Treba se samo malo strpeti, biće mesta za sve u Beogradskom pašaluku.
***
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare