5
U velikom intervjuu za dnevni list “Nova”, legendarni kapiten Partizana i bivši reprezentativac Miroslav Mića Berić, rekao je da većina građana nije za aktuelnu vlast i da ne podržava Aleksandra Vučića. On je dodao da je režim odgovoran za to što su u našem društvu primitizam i poltronstvo postali normalne pojave, uz napomenu da svoju podršku opoziciji vidi kao moralni čin i potrebu da stane iza čestitih ljudi.
Nekadašnji košarkaš, bivši potpredsednik KK Partizan i član legendarne generacije jugoslovenske reprezentacije, koja je sredinom devedesetih nizala uspehe, u eksluzivnom razgovoru za naš dnevni list prvi put je javno govorio o razlozima napuštanja voljenog kluba, o tome zašto je podržao koaliciju “Ujedinjeni za pobedu Srbije”, kao i šta zamera aktuelnoj vlasti.
“Tražili su od nas da se izvinimo Vučiću zbog skandiranja navijača i da napišemo poltronsko saopštenje. Partizan sam uvek stavljao ispred sebe i nisam mogao da učestvujem u ponižavanju kluba”.
Odlučili ste se da podržite koaliciju „Ujedinjeni za pobedu Srbije“, zašto?
Osećam to kao moralni čin, posebno u momentima kad veoma mali broj ljudi, javnih ličnosti, sme da kaže ono što misli. Imam svoje ime i prezime, izgrađen životni put i nisam ovde iz interesa.
Kakav su utisak na vas ostavili kandidati ove koalicije – Vladeta Janković, Zdravko Ponoš i nosilac parlamentarne liste, Marinika Tepić?
Prema svima gajim veliko poštovanje i cenim ovo što rade, imajući u vidu linč kroz koji prolaze. Naglasio bih pre svega ono kroz šta prolaze Marinika i Dragan Đilas u poslednjih nekoliko godina. U taj voz su sad ušli i Zdravko Ponoš i Vladeta Janković. Želim im da izdrže sve to, jer pravda uvek pobeđuje.
Šta je ono što je bio kod vas prelomni trenutak da kažete sebi da vam je dosta i da morate javno da istupite?
Odavno sam protiv ove vlasti. Moje mišljenje nije od juče. Svi ljudi koji me poznaju znaju i zbog čega sam izašao iz KK Partizan svojevremeno, gde sam bio potpredsednik. Znaju da sam čovek koji ne dozvoljava da se sportski klub, veliki klub, kao što je Partizan, zloupotrebljava u dnevnopolitičke svrhe.
I to je bio taj presudni trenutak?
Mnogo stvari mi se nije sviđalo. Prošlo je šest godina od tada i ja do ovog trenutka nisam javno istupao i govorio o ovim stvarima. Ali da se razumemo – ja nisam ušao u politiku, niti sam političar, ali želim da stanem, svojim imenom i prezimeno, iza čestitih ljudi.
Šta je to što najviše zamerate ovoj vlasti?
Postali smo ozbiljno korupirano društvo i na videlo je izašao najgori primitivizam i sve ono što smo mislili da smo ostavili iza sebe devedesetih. Imam utisak da mi uopšte ne idemo napred, već u suprotnom pravcu. Ne sviđa mi se kojim putem ide moja zemlja, a ono što najviše primećujem je upravo taj primitivizam koji isključivo vezujem za ovu vlast.
Iza sebe imate uspešnu karijeru, ime i mirnu profesionalnu penziju. Jesu li vas pitali ljudi iz vašeg okruženja šta vam ovo treba i šta im vi odgovorite?
Iskreno, sve se desilo u prethodnih nekoliko dana. Za moje mišljenje znaju čak i oni koji su za ovu aktuelnu vlast. Nisam skrivao to, jer nisam od onih ljudi koji, zbog interesa, neke fotolje ili nekog posla, javno podržavaju predsednika Srbije, a u zapravo ga ne vole. Takvih se ljudi grozim. To mora da se promeni sa dolaskom nove vlasti. Mora da se iskoreni poltronstvo. Da me je to zanimalo sve to, ja ne bih bio ja. Nikad se nisam rukovodio interesom i već sam vam rekao – dao sam ostavku, napustio sam udobnu fotelju u košarkaškom klubu, koji je moj klub… Napustio sam ga upravo zbog tih pritisaka, jer nisam prihvatio da učestvujem u pisanju saopštenja u kojima bismo se dodvoravali predsedniku i izvinjavali, samo zato što su mu navijači na utakmici pogrdno skandirali.
Znate kako prolaze javne ličnosti koje kritikuju vlast. Brine li vas mogućnost odmazde?
Ne zavisim od ove vlasti i nemam strah. Nemam razloga da razmišljam na taj način. Svestan sam da mogu da me gurnu u tu njihovu žabokrečinu i to čime se oni bave. Najbolji primer za to vam je odnos prema Dejanu Bodirogi. Jednom je Boško Obradović izjavio da bi on bio dobar predsednički kandidat, a zatim se pojavila priča kako će vladika Grigorije biti taj koji će im izaći na crtu. I oni su, znajući koliko je Bodiroga blizak sa Grigorijem, odmah objavili tekst o njegovoj navodno bahatoj vožnji. I tako je, istog seknuda, osoba koja je heroj nacije i čovek čije ime i prezime izaziva ogromno poštovanje i ljubav građana, postala neprijatelj. Kad znate da su u stanju da tako pišu o jednom Dejanu Bodirogi, onda vam je i jasno šta su sve u stanju da urade. Najbitnije od svega – on se čak nije ni izjasnio, a unapred je stavljen na stub srama. Mene lično neće me doticati napadi od takvih ljudi. Vaspitavan sam da budem pošten prema svima i nemam nijednu mrlju u svom životu. Oni mogu da se bave izmišljotinama, ali to više govori o njima, a ne o meni.
Šta mislite o ljudima iz vašeg sporta koji su se priklonili vlastima? Jesu vam jasni njihovi razlozi?
U pitanju su interesi. Meni smeta što su oni u strahu i što izbegavaju da se javno oglase i potvrde tu podršku. Većina njih se skriva i u tajnosti potpisuje podršku. Zašto ne istupe javno? Evo, ja sam podržao opoziciju i stojim iza toga svoji imenom, prezimenom, javno. Neću se odreći toga, bili oni na vlasti ili ne. Ne osuđujem ljude koji vole aktuelnu vlast i predsednika, ali me čudi njihovo ćutanje. Premtno je da veoma mali broj javnih ličnosti daje glasnu podršku ovoj vlasti, izuzev tog potpisa. Takvih ljudi se iskreno gadim.
Pročitajte još...
Hoćete da kažete da naši košarkaški šampioni, koji podržavaju vlast, nemaju lepo mišljenje o njima?
Nisam sa svakim od njih razgovarao, niti ih sve poznajem. Ali mogu da vam kažem da dobar deo njih zna da velika većina u ovoj zemlji ne podržava Vučića i njih je sramota što su na toj strani. I zato su oni tu negde između, kao podržavaju, ali se ne ističu. Tu mi nije jasna ni sama vlast – šta im znači taj potpis? Ako hoćeš da me podržiš, podrži me kako treba.
Jesu li i vama pokušali da priđu i da vam ponude nešto?
Stvarno nikada nisam imao ponude te vrste, ako izuzmemo polupirvatne razgovore u nekim društvima. Međutim, sve je to bilo neformalno. Zvanično mi nikad ništo nije ponudio. Verovatno i vi morate da date prethodne neki signal da ste zainteresovani. Njima je jasno bilo s kim imaju posla kad sam ja dao ostavku na mesto potpredsednika KK Partizan.
A da li biste prihvatili ponudu opozicije da se bavite, na primer, sportom u Beogradu? Zajedno sa Danilom Ikodinovićem?
U ovom trenutku apsolutno ne razmišljam na taj način. To bi onda značilo da tu iz interesa. Ovo je isključivo moralni čin čoveka koji oseća da je neophodno podržati ljude koji se bore za budućnost ove zemlje.
Šta očekujete od izbora 03. aprila?
Očekujem da proradi svest ljudi i da shvate da su omađijani. Voleo bih da što veći broj ljudi izađe na izbore, nebitno da li podržavaju Đilasa, Jeremića ili Borisa Tadića… Važno je da glasaju, da podrže opoziciju i da shvate manjina vlada ovom zemljom. Oni imaju disciplinovane birače, a uz to i ucenjuju ljude da glasaju za njih. Ti ljudi moraju da shvate da taj paket pomoći, koji dobijaju od ove vlasti, njih više omalovažava nego što ih čini vrednim. Moraju da znaju da prihvatanjem toga ne prodaju samo sebe, već i svoju deci u svoje unuke.
Bili ste deo rukovodstva KK Partizan u momentima koji su verovatno najteži u njegovoj istoriji. Kako gledate na tu ulogu i kakva sećanja imate iz tog perioda?
Imam pozitivna sećanja. Partizan je moja ljubav, klub za koji navijam od malih nogu, tim za koji sam igrao čitav život. Prošao sam sve mlađe selekcije, postao kapiten ekipe, standardni član reprezentacije, i to one koja je ostvarila najveće uspehe… Moj život je Partizan i svim srcem sam ušao u taj posao. Sve se dogodilo u roku od 48 sati. Znao sam u kakvu situaciju ulazim, da je u pitanju najgore finansijsko stanje od osnivanja Partizana. Ušao sam u trenutku kad je klub bio dužan sedam miliona evra, a svi znamo da košarka nije profitabilan sport. Ali ja sam uvek sebe video u Partizanu i radio sam svi srcem za klub u trenutku kad su nam sve slavine bile zatvorene, za razliku od ovog perioda, kad su sve otvorene. Mi nismo znali šta će biti sa klubom za šest meseci. Bukvalno je bilo preživljavanje. U jednom trenutku su stvarili krenule na bolje, mi smo se oporavili na tom sportskom planu, ali to je kratko trajalo, nepunih sedam meseci, koliko sam bio u klubu. Sa ponosom mogu da kažem da sam štitio interese i identitet Partizana.
I zbog čega ste otišli?
Uvek i na svakom mestu sam štitio Partizan i smatrao sam da ovaj klub, kao institucija, ne sme da se koristi za sramotna saopštenja i izvinjavanja “bratu Đuri” što nas je tukao.
Mislite na saopštenja u kojima se klub izvinjava zbog navijača koji skandiraju protiv Vučića?
Da, bili su veliki pritisci. Naročito posle te famozne utakmice protiv Cedevite u Hali sportova. Određena grupa navijača, mali broj njih, počela je da skandira protiv predsednika, a onda je to krenulo horski i čitava dvorana se priključila. Odmah su reagovale tadašnje vođe navijača i fizički su se obračunali sa ljudima koji su pominjali predsednika. Odmah sutradan, Vučić je gostovao na nekoj televiziji gde je, između ostalog, pomenuo ovu situaciju i mene stavio u određeni kontekst i prozvao. Zatim je došla direktiva da se mi moramo izviniti i da moramo da napišemo saopštenje. Tad sam rekao da bih ja bio prvi koji bi na nekoj konferenciji istakao da politici nije mesto u sportu, ali bez tog ulizivačkog dela, gde se zahteva od tebe da se izvinjavaš i pišeš ode nekome. Međutim, odlučeno je da to mora da se uradi, jer je to interesu kluba i da ćemo mi imati ogromne probleme ako to ne uradimo.
Jesu li vam pretili uskraćivanjem finansijske podrške?
Nama je samo preneta poruka, preko emisira… On nam je rekao da je Vučić veoma ljut, da je situacija ozbiljna i da mi moramo da napišemo saopštenje gde ćemo se ograditi od navijača. U tom trenutku, ja sam razmišljao o interesima kluba i gledao sam da zaštitim njegov identitet. Šta bi to značilo, da mi pišemo saopštenja svake nedelje? U šta bismo se pretvorili? Pritom, govorimo o klubu koji je i od strane vlasti bio značajno ugrožen. Ja sam tada mogao da ostanem, niko mene nije sklonio. Napustio sam sve, jer nisam želeo da učestvujem u tome baš zbog toga što sam znao da će klub da trpi, a ja to sebi nikad ne bih mogao da dozvolim. Stavio sam klub ispred sebe, kao što to svako radi ko voli Partizan. Ovo je prvi put da javno govorim o mom odlasku, ali mogu da vam kažem da je dobar deo ljudi znao moje razloge i da su ih razumeli veoma dobro. Mnogi su me u tom periodu podržavali, sretali na ulicama i govorili da im je jasno što sam napravio taj korak.
Pročitajte još...
Pomenuli ste vođe navijača, tada su na tribinama glavni bili Belivuk i Aleksandar Stanković. Jesu li oni tada bili zaduženi da spreče skandiranje protiv Vučića?
Ne znam tačno ko je bio na toj utakmici. Nikad ne bih mogao da kažem sa sigurnošću da su bili angažovani za to, ali da su bili pod kontrolom vlasti – bili su.
Koliko je odnos države uticao da Partizan bude u situaciji da se praktično bori za preživljavanje?
Mislim da je to više pitanje za prethodnu upravu. Ja sam došao u klub kad je voda već bila preko glave. Ali da je rađeno planski da se Partizan dovede na taj nivo – to je apsolutno tačno.
BONUS VIDEO: Vujošević: Vučić je rešio da uništi Partizan
Pratite nas i na društvenim mrežama:
