Kako je ideja da „svet učinimo boljim“ zavela najmoćnije ljude Silicijumske doline: Unutar pokreta efektivnog altruizma, od filozofije do katastrofe

Na papiru zvuči kao utopijski plan za spas čovečanstva. Daj novac, znanje i vreme tamo gde možeš spasiti najviše života po uloženom dolaru. Umesto da slepo pratiš emocije i humanitarne impulse, koristiš nauku, matematiku i logiku da pomogneš onima kojima je to najpotrebnije.

Zove se efektivni altruizam (Effective Altruism), a njegova priča je u isto vreme bajka, naučno-fantastični roman i krimi drama. U poslednjih deset godina, ovaj filozofski pokret je uvučen u finansijske skandale, debatu o veštačkoj inteligenciji, pa čak i u zatvorske ćelije. Među njegovim promoterima nalaze se najpoznatija imena sveta tehnologije – od Elona Maska do Sama Bankman-Frida.

Ali šta se zapravo krije iza te ideje? I kako je nešto tako benigno i plemenito postalo predmet najžešćih etičkih i političkih rasprava današnjice?

Početak: Filozof, miševi i milijarderi

Efektivni altruizam potiče iz akademskih krugova – konkretno sa oksfordskih hodnika filozofije i etike. Njegov neformalni osnivač je Piter Singer, australijski filozof poznat po radikalnim stavovima o životinjskim pravima i moralnoj odgovornosti bogatih. Njegov esej „Glad, bogatstvo i moral“ iz 1972. godine postavio je temelj: ako možemo da spasimo dete od utapanja, a da pri tom ne žrtvujemo nešto od slične važnosti, imamo moralnu obavezu da to učinimo – bez obzira da li se dete nalazi ispred nas ili na drugom kontinentu.

Ova ideja evoluirala je početkom 2000-ih u formalan pokret. Britanski filozofi i matematičari kao što su Tobi Ord i Vil Makaski osnivaju prve organizacije, a 2009. nastaje i poznata fondacija Giving What We Can, koja podstiče ljude da daju 10% svojih prihoda za najučinkovitije dobrotvorne svrhe.

Ubrzo, filozofi pronalaze neočekivane saveznike – mlade inženjere, matematičare i programere iz Silicijumske doline, opsednute idejom da svet može da se optimizuje kao algoritam.

Proračunato dobročinstvo

Za razliku od klasičnog humanitarizma koji često počiva na emocijama, efektivni altruizam funkcioniše kao Excel tabela etike.

Umesto da, recimo, doniraš novac lokalnom azilu za pse jer voliš životinje, efektivni altruista izračunava gde tvoj novac može učiniti najveći marginalni doprinos – što vrlo često znači lečenje dece protiv malarije u podsaharskoj Africi.

Organizacije kao što je GiveWell analiziraju humanitarne fondacije kao da su startapi. Gleda se koliko košta spasavanje jednog života, kako se meri uticaj, koliki je „bang for the buck“. U fokusu su oblasti kao što su:

Preveniranje zaraznih bolesti (malaria, tuberkuloza)

Pomoć životinjama (smanjenje patnje u fabrikama mesa)

Egzistencijalni rizici (klimatske promene, veštačka inteligencija, nuklearni rat)

Sve ovo privuklo je ogroman broj mladih ljudi koji su želeli da ostave trag – ne kroz proteste i parolu, već kroz karijeru. Tako se rađa koncept „zaraditi da bi dao“ (earn to give): ideš da radiš za Goldman Sachs ili Google, zaradiš milione i sve to doniraš.

Sam Bankman-Frid: Heroj i zlikovac EA pokreta

Najpoznatiji simbol ove filozofije bio je Sam Bankman-Frid (SBF), osnivač kripto berze FTX. Kao mladi matematički genije sa MIT-a, SBF je bio savršen poster-boy efektivnog altruizma. U intervjuima je tvrdio da je samo zbog altruizma ušao u svet finansija, jer je video da će tako moći da „maksimizuje donacije“ za spas sveta.

Njegova berza FTX bila je sponzor EA organizacija, a on lično je donirao stotine miliona dolara u fondove za AI bezbednost, klimatske projekte i borbu protiv globalnog siromaštva.

Sve se srušilo u novembru 2022, kada je otkriveno da je FTX bio masivna finansijska piramida. Investitori su ostali bez 8 milijardi dolara, a SBF je uhapšen i osuđen na 25 godina zatvora.

Kontroverza nije samo u prevari – već i u tome što je SBF svoju rizičnu poslovnu strategiju branio „utilitarističkim kalkulacijama“: ako je šansa da tvoj plan uspe 10%, ali može spasiti milijarde ljudi, vredi rizikovati. Bio je to ekstremni oblik EA filozofije – i upravo ono što su mnogi kritičari nazivali „opasnim racionalizmom“.

Elon Musk i efektivni altruizam: Prijatelj, protivnik ili inspiracija?

Dok Sam Bankman-Frid predstavlja radikalno lice pokreta, Elon Musk je njegov neformalni duhovni patron.

Iako Musk nikada nije direktno bio član EA pokreta, mnoge njegove odluke i izjave duboko su prožete istim vrednostima. Njegovo ulaganje u SpaceX je opravdavano time da „moramo postati multiplanetarna vrsta kako bismo preživeli globalne katastrofe“. Njegova podrška veštačkoj inteligenciji dolazila je uz istovremena upozorenja o AI apokalipsi.

Musk je takođe donirao sredstva za istraživanje AI bezbednosti, blisko sarađivao sa organizacijom OpenAI (koju je kasnije napustio), i javno isticao filozofe EA pokreta.

Međutim, njegov pristup je često bio impulsivan, haotičan i manje filozofski precizan. Dok EA pokret zagovara racionalnu etiku, Musk je više vođen intuitivnim „misionarskim“ pristupom – i upravo ta razlika je dovela do sporova, naročito nakon što je postao vlasnik Tvitera (danas X), gde su se EA mislioci otvoreno distancirali od njega.

Kritike i senke: Može li se empatija programirati?

Iako efektivni altruizam na prvi pogled deluje kao čist moralni ideal, kritike su brojne i ozbiljne:

1. Kao sekta bogatih belih muškaraca – Pokret je često optuživan da ima elitistički ton, sa filozofima i tehnokratama koji iz Kalifornije odlučuju šta je „najbolje za čovečanstvo“.
2. Ignoriše lokalni aktivizam – Kritičari tvrde da EA umanjuje značaj borbi za ljudska prava, feminizam, antirasizam i druge pokrete koji ne donose „merljiv“ broj spašenih života.
3. Etika bez emocije – Upotreba brojki i kalkulacija za odlučivanje o moralnim dilemama deluje dehumanizujuće. Da li je u redu pomoći 1.000 ljudi i žrtvovati 10? Šta ako su tih 10 tvoji bližnji?
4. Rizik „veće slike“ – Kao u slučaju Bankman-Frida, postoji opasnost da ljudi opravdaju kriminalne ili neetičke poteze jer veruju da će „dugoročno“ doneti dobro.

Šta sada? I zašto bi nas sve to trebalo da zanima

Efektivni altruizam se danas nalazi na prekretnici. Nakon FTX skandala, mnoge njegove institucije su se povukle u introspekciju. Neki akteri su pokušali da ga distanciraju od tehnoloških milijardera i radikalnih scenarija budućnosti, vraćajući fokus na konkretne ljudske potrebe u sadašnjosti.

Ali ideja ne umire. Njeni principi već su duboko upleteni u rad globalnih fondacija, startapa, univerziteta i AI istraživačkih laboratorija. Sve više mladih profesionalaca želi da pronađe smisao u karijeri kroz ovu prizmu – pa makar to značilo da rade u Amazonu samo da bi 30% plate uplaćivali za spas dece od gladi.

U eri u kojoj tehnologija preti da nadvlada etiku, a pažnja se meri u sekundama, efektivni altruizam nas podseća da moral nije samo stvar namere, već i rezultata. A možda je baš to ono što najviše treba da preispitamo.

Napomena: Ovaj tekst, kao i njegov naslov i ilustraciju je napravio ChatGPT