Gde je mesto pojedinca u svetu koji se neprekidno menja: Predstavljamo nova izdanja Akademske knjige

Pred čitaocima su četiri nove knjige i četiri različita prozna pristupa u izdanju "Akademske knjige". To su knjiga priča "Smrt insekta i druge priče" Dragane V. Todoreskov, romani "Klaustrofobija" Ognjena Savića i "Ontološki pacijent" Mladena Jakovljevića, kao i dnevničke beleške "Nasamo sa Maraijem. Dnevničke beleške 1992–2014 Lasla Vegela".

Iako različita, ova dela povezuje interesovanje za pojedinca i njegovo mesto u svetu koji se neprestano menja - od intimnog i svakodnevnog iskustva, preko pitanja identiteta i istorijskog pamćenja, do dijaloga s velikim piscima srednjoevropske književnosti.

U zbirci pripovedaka "Smrt insekta i druge priče" Dragana V. Todoreskov donosi slikovitu mapu vojvođanske ravnice naseljene različitim sudbinama takozvanih malih, anonimnih ljudi.

"Živost i šarenilo varoškog sveta, posebna atmosfera bircuza i kafana u kojima se stiču različite ljudske sudbine, junaci koji se bore sa nedostacima i takmiče sa sudbinom, nastojeći da prevaziđu životne tegobe i nedaće - autentičan je prozni svet Dragane V. Todoreskov", zabeležila je Žaneta Đukić Perišić.

Junaci autorke, svako sa svojim teretom, suočavaju se sa dilemama, porocima i bolestima, strahovima, sa nedostatkom ljubavi i sigurnosti, sa nerešenim porodičnim odnosima ili sa gubitkom voljenih osoba i domovine, pokušavajući da uhvate kopču sa životom koji nezaustavljivo hrli ka budućnosti.

"I njihove pojedinačne sudbine u tkanju proze Dragane V. Todoreskov dobijaju univerzalno značenje. Ponegde sa ideološkom potkom, pokatkad sa reminiscencijama na svirepost ratova, na našu bližu i dalju, epsku prošlost ili pojedine istorijske ličnosti, proza Dragane V. Todoreskov doima se kao autentična slika pulsirajućeg života koji se nekada ruši i osipa, ali ne prestaje da se gradi i raste", zaključak je Žanete Đukić Perišić.

U introspektivnom romanu "Klaustrofobija" Ognjen Savić ispituje granice lične slobode, psihičke izdržljivosti i pripadnosti u savremenom crnogorskom i postjugoslovenskom kontekstu. Kroz funkcionalnu fragmentarnu strukturu, s narativnom i jezičkom preciznošću, akutna klaustrofobija, po sudu profesorke dr Jelene Knežević, prerasta u složenu metaforu egzistencijalne teskobe, nerazrešene traume i dubokog osećaja zarobljenosti. I na koncu gradi sugestivnu paralelu između psihičkog sloma i kolektivnog zagušenja.

Mladen Jakovljević u romanu "Ontološki pacijent" rekonstituiše važne teme vere, tradicije i zavičajne kulture, kontekstualizovane u dva vremenska i tematska toka. U fokusu romana, kako navodi Vladislava Gordić Petković, jeste poniranje u retrospekciju i kontemplaciju kroz dva paralelna zapleta razdvojena istorijom i kulturom, a spojena kolektivnim tradicijskim pamćenjem i individualnim traumama. Junaci, napominje profesorka i književna kritičarka, uspostavljaju jasnu vezu između "sadašnjeg" iskaza i "prethodnog" iskustva.

"Ali pripovedanje o urbanom životu sadašnjeg trenutka i suočavanje sa dramatičnom prošlošću nije svedeno na ispovedanje: tekst stupa u žanrovske prostore eseja, obeležene koliko lirskom refleksijom, toliko i angažovanom, kritičkom analizom ličnog doživljaja sveta i kolektivne percepcije fenomena otuđenja, zbližavanja i ponovnog pohoda tradicijskim principima", sud je Vladislave Gordić Petković.

"Ovako sam odlučio: dokle god ima ikakve šanse da preživim kod kuće, nikud ne idem, ostajem ovde, makar grizao kamen, ali ne idem", zabeležio je Šandor Marai u svom dnevniku. I znao je zašto morao da ode, pa je zato tako dugo oklevao.

Kada su šanse da živi kao pisac propale, postao je evropska skitnica. U domovini mu ni ime više nisu pominjali. Nije navraćao kući krajem nedelje, državne radio i televizijske stanice nisu emitovale njegova dela u Mađarskoj. Njegove beleške sakupio je na jednom mestu Laslo Vegel u delu "Nasamo sa Maraijem. Dnevničke beleške 1992–2014".