Lisabon je leti raznobojna razglednica uz okean, ali nisu pretenciozni, nije im novac svetinja i vole svoje "male" živote

Piše: Ana Marić

Od kad sam zavolela putovanja, maštam da posetim Portugal. Najzapadnija evropska država i prestonica Lisabon su četiri sata avioletom iz Beograda. Za dve povratne aviokarte loukost kompanije i četiri noćenja s doručkom u leto 2024. u Lisabonu platili smo po 430 evra nekoliko meseci ranije. 

Znate ono, početnika sreća, hotel je tek renoviran a dočekala nas je nova, tek opremljena soba sa kupatilom. Smeštaj smo našli blizu velikog trga gde se održavao i Sajam knjiga pod otvorenim nebom u parku i jednog od najdužih bulevara sa drvoredom. Oko 20 minuta od glavne železničke stanice, a to znači strogog centra.

I u letnje veče temperatura može da padne do oko 15 stepeni, ponesite jaknu ili tanji džemper. A zato od prepodneva sunce greje u tri smene i preko 30 stepeni. 

Blizina Atlantskog okeana mi je zaljubljenost u Lisabon učinila još većom jer u toj klimi i bujnoj vegetaciji može samo da se uživa. Cvetnih žbunova, bašti, saksija sa cvećem, parkova, vrtova gde god se okrenete i vazda neke lepršave lakoće u vazduhu.

Zaboravite štikle, espadrile, kaldrma i to uglančana, pratiće vas većinu staza. Patike i udobne sandale, sunčane naočare i šešire ili kape uvek nosite dok puštate da vam se Lisabon predstavi lično i uvuče pod kožu. 

Tramvaji 28 i 12

Mi smo prvi dan proveli šetajući do čuvenog starog dela u kvartu Algama, a tu ide i tramvaj 28. Atrakcija je skromna reč za opis te duže vožnje gradom ili brojem 12 za uži gradski krug s brojnim krivudavim uzbrdo - nizbrdo ulicama. 

Tramvaji idu na svakih 30 minuta, gužve u redu su velike ali strpljenje vredi svake sekunde vožnje. Truckanje, žamor putnika i turista, vešt vozač koji se mimoilazi i u najužim ulicama s drugim vozilima, a i brzina kretanja tramvaja koja nije nimalo spora, priušte pravi rolerkoster po gradu.

Uz to, možete da dođete gde god poželite i s kartom produžite posle vožnju koja traje sa 28 tramvajem oko dva sata a sa 12, oko sat. Kartu plaćate pre ulaska i košta manje od deset evra, a pamtićete tu dinamičnu vožnju i razgledanje zauvek.

Fado uživo

Portugalci vole život, energični su, pričljivi i raspevani, često na ulicama pevaju za svoju dušu ili s društvom u lokalnim barovima. Ne, nije im život savršen ali ga vole i to se u vazduhu oseti. 

Fado je kultni zvuk ljubavne patnje koji se sluša u restoranima i klubovima sa spuštenim roletnama i zatvorenim prozorima, a tada se ni ne služi hrana i piće da bi se pojačao dert i ekstaza nota. Najbolje da vam domaćini gde odsedate, predlože gde da čujete fado uživo i neponovljiv ugođaj doživite vrlo individualno. 

Širom Portugala se jede bogovski za male pare, i atlantski specijaliteti i jela od crvenog mesa i veličanstveni izbor vina i piva. Žinžinja je liker od višnje koji se pije s nogu pre večernjeg provoda u nekom od mnogih mesta za izlazak. 

Ljudi su jedni drugima bliski

Meni se u tom gradu, a potom i u Portu dopalo i što nema velike razlike da li si mlad ili star, stranac ili starosedelac, u Portugalu su ljudi jedni drugima bliski. Ta zemlja jeste u EU ali nikad nije dostigla visoke standarde niti cene, kao druge države. 

Imaju inflaciju, a i sve više turista svake godine, to utiče da mnogo Amerikanaca kupuje tamo nekretnine i od toga pravi biznis. I teniser Federer je kupio neke zgrade u centralnim kvartovima Lisabona za renoviranje, običan svet to nije obradovalo. 

Grad je kao raznobojna razglednica uz okean, u koji god deo da odete, imaćete dobar provod. Nisu pretenciozni, nije im novac svetinja i vole svoje "male" živote. Lako je utopiti se u takvu atmosferu i pre polaska poželeti da za uspomenu kupite mnogo povoljnih suvenira, pogotovo od plute koja im je jedan od prestižnih izvoznih proizvoda, kad već ne možete ceo grad u džepu da ponesete. 

Slatkiši, cipele i fudbal

Probajte slatkiš Paštel de Nata, najprodavaniji portugalski specijalitet, po kremu sličan princes krofnama ali s lisnatim okruglim testom. 

Spomenik Hristu uz panoramu mosta na reci podseća na pejsaž San Franciska, zato Lisabon zovu evropskim SF. 

U Portugalu su mnoge fabrike obuće, ako želite kupite vrlo povoljnu obuću svih vrsta, i većinom triput jeftinije nego u Srbiji. 

Okupali smo se u Atlantskom okeanu koji je prilično hladan, retko preko 20 stepeni i gledali u daljinu ka Severnoj Americi. Ništa mi baš ne bi falilo da živim u Lisabonu, još da naučim portugalski. 

Veliko poštovanje imaju za fudbal i mnoge radnje prodaju fudbalske suvenire i opremu. U Lisabonu ima muzeja sa državnim i privatnim kolekcijama, posetila sam muzej s kolekcijom svetske umetnosti u čarobnom parku, kao legat naftnog bogataša Kalista Gulbenkijana.

Sigurno da smo imali privilegiju i čast, da nam u tom gradu bude profesor portugalskog, prijatelj i neka vrsta vodiča, Srbin, koji tamo živi preko tri decenije. Oženjen je Portugalkom, imaju dve ćerke i Lisabon poznaju kao svoj džep. Od njih smo saznali dragocene detalje grada i okoline, i upoznali mnoge mikrokosmose Lisabona. 

Lisabonske priče

U Lisabonu, Trg Markiz od Pombala nezaobilazna je tačka svakog turiste. Vrlo blizu nalazi se ulica koja nosi ime po poznatom portuglaskom romanopiscu i hronisti iz 19 veka, Kamilo Kaštelo Branko.

Bez ikakvog obeležja na ulazu broja 33, smelo krećete strmim stepenicama do poslednjeg sprata, tu, na izdisaju, provirite u restoran Lisabonskog udruženja dobrovoljnih vatrogasaca, lokalcima poznat po tipično portugalskim jelima i neformalnom okruženju, prihvatljivog kvaliteta i sa veoma pristupačnim cenama. Ne ulazite ako niste hrabri i snalažljivi. Ko je bio student ili se indentifikuje sa njima prepoznaće ambijent.

Takva mesta su retka pojava u modernom Lisabonu. Kažem modernom jer onog Lisabona (i njegovih stanovnika) oslikanih u filmu Vima Vendersa - Lisabonska priča (1994) više nema.

U toku je drastičan proces transformacija koji zadovoljava potrebe rastućeg turizma. Kupovna moć domaćih preduzetnika i imućnih stranaca (ponajviše Francuza, Amerikanaca i Brazilaca) doveo je do toga da istorijske četvrti u gradu, kao što su Alfama, Mourarija i Bairro Alto prolaze kroz duboke transformacije, stiču se stanovi kao investicije i zgrade se pretvaraju u ho(s)tele. Ova pojava je dovela do toga da mnogi lokalni stanovnici, bez finansijskih mogućnosti da plate visoke kirije, napuste svoje stanove i nađu alternativu van grada, što znači da u nekim od ovih naselja tradicionalna trgovina uveliko nestaje. 

Time Out

U centru Lisabona turisti se druže sa turistima. Mnogi nisu svesni ovog fenomena zaneseni tipičnom arhitekturom, šarenim pločicama i isprepletenim trotoarima sa željom da osete dušu fada. No, nije sve loše, u poslednjoj deceniji neki novi klinci su uzdigli portugalsku gastronomiju pretvoriši je u stil i filozofiju života napravljenu od svežih i domaćih proizvoda.

Možete to osetiti i u marketu Time Out-a, preuređenoj bivšoj pijaci, koja se nalazi u kvartu Kajiš do Sodre, jednom od najstarijih u Lisabonu i najprivlačnijim za noćni provod, mesto gde se lokalno stanovništvo meša sa turistima. Dobar provod je zagarantovan za svakoga ko želi da iskusi atmosferu lisabonskog noćnog života.

Time Out je postala nezabilazna stanica gde afirmisani kuvari, zajedno sa najperspektivnijim mladim kuvarima Lisabona, poslužuju svoje goste iz mini verzija svojih restorana. Ima se šta videti i okusiti.

Probajte žinžinju

U blizini trga Rosio postoje par lokala specijalizovanih za liker žinžinja. Neki od lokala, sa starim oslikanim staklima i sa porukama koje apeluju na kvalitet i kupovinu pića, u stilu Belle Époque, obično su smešteni u skučenim prostorima sa malom tezgom. Zbog takvog prostora, kupci konzumiraju 's nogu', družeći se van lokala, oživljavajući ulicu svojim zdravicama i na taj način skreću pažnju prolaznicima. Služi se u čašicama, sa ili bez njih - višanja. Među mladima i starima, ovaj se ritual najviše praktikuje pre izlaska u noćni provod.

Žinžinja je kiseli rođak višnje i tipično piće lokalaca. Ovaj liker se dobija kombinovanjem sa šećerom, vinjakom i začinima, najčešće cimetom. Proizvodi se na periferiji Lisabona, u Arruda dos Vinhos, regionu poznatom po dobrim vinima, ili se proizvodi od najboljih višanja iz Obidoša, poznatog, između ostalih atrakcija, i po žinžinji koja se služi u čokoladnim čašicama.

Spomenik Hrista Kralja

Ako imate na raspolaganju nekoliko sati i po sunčanom danu, svratite do impozantnog spomenika Hrista Kralja - Kralja nad Kraljevima i Cara nad Carevima koja se nalazi sa druge strane reke Tagus (port. Tejo), u Almadi, i dominira pejzažom sa obe strane reke.

Sa podnožja ovag spomenika, ujedno i najboljeg vidikovca, pruža se fantastičan i širok pogled na prestonicu, most 25. april i reku Tagus, najduže reke na Iberijskom poluostrvu, koja upravo tu formira ušće u Atlantski okean. Da biste stigli od Lisabona do ovag spomenika, potreban vam je trajekt, koji polazi sa terminala Kajiš do Sodre, a zatim sledi kratko putovanje autobusom od autobuske stanice Kasiljaš. Kompletna ruta traje otprilike jedan sat, a povratno putovanje košta manje od 10 evra.

Inspirisan Hristom Spasiteljem, u Brazilu, Hrist Kralj je izgrađen 1959. godine, sa idejom koja proizilazi iz dva različita momenta. Prvi je nastao 1934. godine kada je Lisabonski kardinal posetio Rio de Žaneiro i Hrista Spasitelja i bio fasciniran njegovom veličinom. Međutim, tek sa Drugim svetskim ratom, i željom Portugala da ostane neutralan, dato je obećanje da će, ako Hrist poštedi Portugaliju ratnih strahota, biti podignut spomenik u njegovu čast. U izgradnji koja je trajla 10 godina upotrebljeno je oko 40 hiljada tona betona. Svečano otvaranje je održano pred likom Gospe Fatimske, koja je bila svedok ispunjenja obećanja.