Objavljen neverovatan snimak: Prvi put kamerom zabeleženo kako stotine mladih pingvina skaču sa ledene litice

Nekoliko trenutaka kasnije izronio je na površinu i zaplivao. To je očigledno bilo dovoljno ostalima. Jedan za drugim počeli su da se bacaju sa litice, a ubrzo je izgledalo kao da pingvini „padaju sa neba“.

Neverovatan prizor zabeležio je britanski snimatelj divljih životinja i istraživač National Geographica Berti Gregori (Bertie Gregory). Snimak je napravljen dronom u januaru 2024. godine u zalivu Atka, na ledenoj ploči Ekström na Antarktiku, tokom rada na dokumentarnoj seriji Secrets of the Penguins.

Prema podacima koje je National Geographic objavio nakon snimanja, na putu od kolonije ka okeanu našlo se oko 700 mladih carskih pingvina. Umesto uobičajenog, gotovo bezazlenog ulaska u vodu sa niskog morskog leda, pred njima se našla gotovo vertikalna ledena prepreka visoka oko 50 stopa, odnosno približno 15 metara.

Njihov prvi ulazak u okean izgledao je potpuno drugačije nego inače

Carski pingvini svoj životni ciklus u velikoj meri vezuju za morski led. Mladunci provode prve mesece u koloniji, pokriveni karakterističnim sivim paperjem koje ih štiti od ekstremne antarktičke hladnoće.

Kada imaju oko pet meseci počinju da gube paperje i dobijaju vodootporno perje neophodno za život u moru. Kada dođe trenutak da napuste koloniju, njihovi roditelji su već otišli u okean, a mladi pingvini moraju prvi put sami da krenu u potragu za ribom, krilom i lignjama.

U normalnim okolnostima taj trenutak nije naročito dramatičan. Mladunci najčešće napuštaju niski morski led i u vodu uskaču sa visine od svega nekoliko desetina centimetara ili najviše nekoliko stopa.

Ova grupa, međutim, završila je na vrhu ledene ploče.

Gregori je ispričao da je do tada carske pingvine gledao kako u more skaču sa veoma malih visina. Nije znao da li će mladunci uopšte moći da prežive pad sa 15 metara.

Prvi je krenuo jedan.

Pingvin je pao u ledenu vodu, nestao ispod površine, a zatim izronio i nastavio da pliva.

Onda su počeli da ga slede ostali.

Neki su skakali gotovo uspravno, drugi su se prevrtali u vazduhu, dok su pojedini mahali kratkim krilima koja su evolucijom postala savršena za kretanje kroz vodu – ali ne i za letenje.

Gotovo svi koje je ekipa posmatrala uspešno su preživeli skok i otplivali. National Geographic je kasnije ovaj prizor opisao kao jedno od najneobičnijih ponašanja carskih pingvina zabeleženih kamerom.

Nije prvi put da su pingvini to uradili – ali jeste prvi put da je ovako snimljeno

Tvrdnja da je to bio prvi put u istoriji da su carski pingvini skočili sa velike ledene litice nije sasvim tačna.

Takvo ponašanje naučnici su ranije videli.

Fiziolog Džerald Kujman, koji carske pingvine proučava duže od pola veka, opisao je događaj kojem je prisustvovao pre više od 30 godina. Tada se gotovo 2.000 mladih pingvina okupilo na ledenom bregu iznad mora, pred liticom visokom oko 20 metara. Posle višednevnog čekanja počeli su da padaju i skaču u vodu.

Ono što je Gregorijev snimak učinilo posebnim jeste to što je, prema naučnicima koje je konsultovao National Geographic, prvi put kamerom zabeleženo da toliko mladih carskih pingvina sa ovako visoke ledene litice kreće na svoje prvo plivanje. National Geographic ga je predstavljao i kao prvi televizijski snimak takvog ponašanja.

Iza spektakularnog snimka krije se ozbiljnija priča

Prizor deluje gotovo komično – nekoliko stotina mladih pingvina stoji na ivici kao da čeka da neko drugi prvi skoči.

Ali naučnike mnogo više zanima zašto su se uopšte našli 15 metara iznad mora.

Carski pingvini tradicionalno podižu mladunce na stabilnom morskom ledu koji je vezan za obalu. Problem nastaje kada taj led počne da se raspada pre nego što mladunci dobiju vodootporno perje. Ako prerano završe u vodi, mogu da uginu.

Zbog promenljivih uslova na Antarktiku neke kolonije počele su da koriste stabilnije ledene ploče ili čak ledene bregove. British Antarctic Survey je već zabeležio kolonije koje su menjale mesto razmnožavanja i prelazile na stabilniji led nakon gubitka tradicionalnih staništa.

Naučnici zato smatraju da bi prizori poput ovog mogli da postanu češći ukoliko se nastavi smanjivanje morskog leda. Ipak, nije moguće tvrditi da je baš konkretan skok 700 pingvina izazvan klimatskim promenama – stručnjaci navode i mogućnost da je grupa jednostavno krenula neuobičajenim putem do mora.

Situacija za ovu vrstu ipak nije bezazlena. British Antarctic Survey je utvrdio da je rekordno nizak nivo antarktičkog morskog leda tokom 2023. doveo do neuspešnog razmnožavanja u 14 od 66 praćenih kolonija carskih pingvina. Godinu ranije posledice su bile još ozbiljnije.

Zato snimak Bertija Gregorija ima dve potpuno različite strane.

Na prvi pogled, to je spektakularan prizor: stotine mladih pingvina skupljaju hrabrost, jedan konačno skače, a za njim kreću ostali.

Ali za naučnike je to istovremeno i retka prilika da uživo vide koliko je jedna od najpoznatijih antarktičkih životinja sposobna da se prilagodi okruženju koje se menja.

A za same pingvine nije bilo mnogo prostora za razmišljanje.

Ispod litice nalazila se njihova hrana – i život koji će od tog trenutka velikim delom provoditi u okeanu.