Hteo da napravi put za traktor, pa pronašao vikinško blago koje je više od 1.100 godina ležalo samo 18 cm pod zemljom (FOTO)

Na planinskoj farmi u blizini Ardala u Norveškoj, arheolozi su otkrili izuzetno blago iz vikinškog doba, koje je više od 1.100 godina ležalo netaknuto ispod poda nekadašnje zgrade.

Do otkrića je došlo sasvim slučajno, kada je farmer Tarn Sigve Šmit poželeo da napravi novi put za svoj traktor, zbog čega je pre početka radova morao da pozove arheologe da provere teren. Ispostavilo se da je to bila jedna od najboljih odluka u njegovom životu, prenosi Popular Mechanics.

Vikinško blago

Samo 18 centimetara ispod poda nekadašnje kuće, za koju se veruje da je svojevremeno služila vikinškim robovima, istraživači su pronašli četiri teške srebrne narukvice sa različitim ukrasima. Stručnjaci procenjuju da potiču iz 9. veka, perioda najveće ekspanzije Vikinga.

Terenski arheolog Ola Tengesdal Ligre priznao je da u prvi mah nije imao predstavu šta gleda. Pomislio je da je reč o uvijenim bakarnim žicama, kakve se često pronalaze na poljoprivrednom zemljištu.

Međutim, kada je primetio da ih ima nekoliko na istom mestu i da nisu napravljene od bakra, već od srebra, postalo je jasno da su naišli na nešto izuzetno, prenosi Miami Herald.

Kasnija istraživanja pokazala su da je ovo područje nekada bilo dom velike i moćne vikinške farme sa nekoliko kuća i skloništa za životinje. Njena strateška lokacija omogućavala je stanovnicima da kontrolišu ulaz u fjord, što je u vikinško doba značilo veliku moć i bogatstvo.

Pored srebrnih narukvica, arheolozi su pronašli i posude od talka, zakovice, sečiva noževa i brusno kamenje za oštrenje alata, što im pruža bolji uvid u svakodnevni život ljudi koji su nekada živeli na ovom imanju.

Jedno od najvećih otkrića

Vođa projekta Volker Demut iz Arheološkog muzeja Univerziteta u Stavangeru rekao je da je ovo jedno od najvećih otkrića u njegovoj karijeri.

Ovakva blaga obično se pronalaze na preoranim poljima, gde su predmeti već pomereni iz svog prvobitnog položaja. Ovog puta, međutim, blago je ostalo tačno tamo gde je nekada bilo sakriveno.

Upravo zbog toga ovo otkriće moglo bi da pruži potpuno novi uvid u život, društvo i dramatične događaje tokom vikinškog doba.

Srebrne narukvice, zajedno sa blokom zemlje u kojem su pronađene, odnete su u muzej. Tamo će biti snimljene rendgenom, dok će uzorci tla biti analizirani kako bi se utvrdilo da li je srebro bilo umotano u tkaninu kada je zakopano.

Stručnjaci veruju da je farma u nekom trenutku izgorela, verovatno tokom perioda nasilnih sukoba i nemira koji su obeležili vikinško doba između 800. i 1050. godine.

To je dovelo do teorije da su stanovnici sakrili blago kada je farma napadnuta, a zatim pobegli u planine i nikada se nisu vratili po njega.

„Ako su stanovnici morali da beže od napada, sasvim je logično da su prvo sakrili svoje dragocenosti“, objasnio je Demut i dodao: „Verovatno na mestu gde niko ne bi pomislio da se nalazi blago.“

Posebno je zanimljivo to što Norveška u to vreme nije imala rudnike srebra. To znači da je svo srebro stizalo iz inostranstva - putem trgovine, kao poklon ili kao plen iz vikinških pohoda. Vikinzi su srebro cenili čak i više od zlata.

Direktor muzeja Ole Madsen nazvao je otkriće fantastičnim i naglasio da ono pruža jedinstven uvid u jedan od najvažnijih perioda norveške istorije, prenosi N1info.ba.