Svima nam se desilo da u jednom trenutku, dok bezuspešno kružimo i tražimo parking mesto, pomislimo kako bi bilo dobro da vozimo Smart ili neki drugi mali auto koji može da stane tamo gde drugi automobili ne mogu. Pored ove očigledne prednosti, gradski automobili su laki za manevrisanje i probijanje kroz gradsku gužvu, ali sasvim je jasno da imaju i neke mane.
Ponuda malih, gradskih modela poslednjih par decenija je prilično dobra na automobilskom tržištu, a ovakve automobile uglavnom kupuju osobe koji većinu svog tranzita obavljaju od kuće do posla, u urbanim uslovima. Neko reši da gradskog mališana nabavi kao drugi automobil, a u poslednjih par godina sve češći su kompaktni krosoveri koji nude slične dimenzije kao gradski automobili, ali sa nešto više prostora za putnike i prtljag.
Sve veći broj ljudi u velikim gradovima, automobili koji su porasli u svim dimenzijama kao i nedostatak parking mesta, glavni su razlozi zašto mali gradski automobili postaju sve popularniji. Kada je Smart predstavio prvu generaciju modela ForTwo, bila je to prava mala revolucija.
Činjenica je da su sredinom prošlog veka postojali modeli vrlo kompaktnih dimenzija, poput recimo „Fiće“, ali kada se uporedi sa Smartom, „Fića“ je duži za skoro pola metra. Po dimenzijama i funkcionalnosti sa modernim Smart automobilom mogla bi da se uporedi BMW Isetta, koja nikada nije dostigla veliku popularnost, jer pedesetih godina prošlog veka nije bilo toliko problema sa parkiranjem.
Prema najnovijem istraživanju koje je sproveo What Car?, automobil koji troši najmanje goriva je mali auto Toyota Yaris Hybrid koja troši 3,92 litra benzina na 100 kilometara, a kakvu potrošnju je ovaj model ostvario na našem testu, pročitajte ovde.
Na drugom mestu nalazi se Suzuki Ignis 1.2 u blago hibridnom izdanju, koji takođe troši manje od 4 litra benzina na 100 kilometara. Među 10 automobila sa najnižom potrošnjom, našlo se još nekoliko gradskih modela, poput Volkswagena Up i Škode Citigo.
Smart ForTwo prvi put je premijerno predstavljen 1998. godine, što se iz ove perspektive čini kao idealan trenutak. Naime, gužve u centrima velikih gradova su postale nesnosne, parking mesta nikada nije bilo dovoljno, a sa druge strane, tada još nije bilo inovativnih rešenja za urbanu mobilnost poput električnih bicikala i trotineta. Danas, Smart jeste krupniji od prvog modela, ali je i dalje dovoljno kompaktan za grad.
Smart je postao vrlo popularan u najvećim evropskim gradovima, poput Pariza, Londona ili Rima. Sa dužinom od svega 2,5 metara, ovaj model mogao je da se u zoniranom delu ulice parkira čak i poprečno, što je omogućilo vozačima da svoj Smart smeste u prostor između dva parkirana automobila.
Kada se pogleda konvencionalno parking mesto koje ima dužinu od pet metara, tu ima dovoljno prostora za dva Smarta jedan iza drugog, odnosno čak tri ukoliko se parkiraju poprečno.
Mali auto i jeste najbolji izbor za vozače sa malo iskustva, jer je zbog manjih dimenzija sa njima lakše manevrisati. Kada se priča o najboljem malom gradskom automobilu za početnike, naš savet je da to bude polovnjak. Vožnja treba da se nauči na vozilu manje vrednosti, jer ukoliko ga i oštetite prilikom parkiranja, servis i delovi neće biti preskupi. Novi automobili u branicima kriju dosta opreme poput senzora i kamera čija zamena može biti veliki udarac na novčanik.
Što se tiče samih modela, iako Smart zvuči kao pravi izbor za početnika, pouzdanost polovnih primeraka nije na najboljem glasu, pa je bolje odabrati korejski ili japanski automobil.
Primera radi, Hyundai i10, Toyota Aygo ili Suzuki Swift svojom preglednošću i kompaktnim dimenzijama predstavljaju pravi izbor za neiskusnog vozača.
Naravno, pre svega treba obratiti pažnju na dimenzije, jer je najbolji izbor što kompaktniji automobil ali sa što većim međuosovinskim rastojanjem. Postoje modeli sa kraćim prepustima koji imaju dužinu manju od 4 metra, ali opet dovoljno mesta i za putnike na zadnjoj klupi. Primera radi, Suzuki Ignis ima dužinu od svega 3,7 metara, ali sa međuosovinskim rastojanjem od 2.435 mm i samim oblikom karoserije pruža dovoljno mesta za odrasle putnike pozadi.
Što se pogona tiče, akcenat je na agilnosti pri manjim brzinama i niskoj potrošnji, pa su najbolji izbor za gradske automobile benzinci male zapremine.
Uglavnom se radi o motorima sa tri cilindra, ali ukoliko imate mogućnost punjenja kod kuće, treba razmisliti i o kompaktnim električnim modelima.
Prilikom izbora gradskog automobila, treba obratiti pažnju i na klirens, kako se ne bi oštetio automobil prilikom silaska sa visokih ivičnjaka.
Kao i kod ostalih segmenta automobila, najbolji model za vas zavisi od novca koju ste spremni da izdvojite. Naravno, ističu se neki skuplji modeli premijum proizvođača, kao što su BMW ili Audi, ali i za kupce koji nisu spremni da izdvoje toliko novca postoji veliki izbor.
Najpristupačniji i najtraženiji često su u Srbiji sinonim, a tako je i u ovom slučaju. Postoji nekoliko modela sa cenom od oko 10.000 evra koji su vrlo popularni kod nas. Prva je Dacia Sandero, koja dimenzijama možda jeste nešto veća od do sada spomenutih modela, ali im sa cenom konkuriše iako donosi više prostora i opreme.
Tu su i dva modela Suzukija – Swift i Ignis, koji su traženi zbog svoje niske cene i pouzdanosti, a tu je i Škoda Citigo koja je zapravo jeftinija verzija Volskwagena Up.
Fiat je još od sredine prošlog veka dominirao segmentom malih automobila, a slična situacija važi i danas. Moderni Fiat 500 koji je ime, ali i dizajn dobio po ugledu na legendarni Fiat 500 koji se proizvodio od 1957. do 1975, trenutno je najprodavaniji gradski automobil. Nedavno je predstavljena i električna verzija, u skladu sa planom italijanske kompanije da postane potpuno električni brend. Što se tiče Fiata 500 sa konvencionalnim pogonom, pogledajte kako se on pokazao na našem testu.
Fiat Panda je još jedan gradski model italijanske kompanije, ali sa opcijom pogona na svim točkovima, on može postati i pravi terenac.
Među najprodavanijim automobilima A segmenta nalaze se još i Toyota Aygo, Volkswagen Up, kao i Renault Twingo koji je zanimljiv po tome što ima motor pozadi i pogon na zadnjim točkovima, što još više olakšava manevrisanje u gradskim uslovima.
BMW i3 je prvi električni model bavarske kompanije koji je u svojih osam godina postojanja prodat u preko 210.000 primeraka. Da, osnovni model košta oko 40.000, ali sama eksploatacija BMW-a i3 je dosta jeftinija od drugih gradskih automobila sa konvencionalnim pogonom.
Za one koji imaju strah od pražnjenja baterije kada im je najviše potrebna, tu je i opcioni benzinski agregat od 647 kubika koji služi kao generator električne energije. Zapremina rezervoara je svega 9 litara, tako da se ne može reći da se radi o hibridu, već isključivo o ispomoći benzinca u slučaju nužde.
Audi A1 je trenutno jedini aktuelni model proizvođača iz Ingolštada u segmentu gradskih automobila, ali svima je dobro poznat i model A2 koji se proizvodio od 1999. do 2005. godine.
Iako možda estetski nije bio na nivou koji se očekuje od Audija, A2 se pokazao kao odličan gradski automobil koji je imao obilje prostora za svoje dimenzije. Audi je rešio da vrati ovaj model na ulice i sada je u pripremi i njegova električna verzija.
Iako se u većini zemalja Zapadne Evrope mali električni automobili vrlo često koriste na putu od kuće do posla, kod nas još uvek nisu zaživeli u toj meri, mada je primetno da ih ima sve više, pogotovo otkad su dostupne državne subvencije za kupovinu električnih vozila. Na ulicama prestonice najčešće se mogu primetiti BMW i3, a tu je i poneki električni Mini. Kako se Mini na struju pokazao na našem testu, pročitajte ovde.
Širom Evrope popularni su i električni kvadricikli koji tehnički i nisu automobili, pa mogu da ih voze i osobe mlađe od 18 godina. Nedavno je predstavljen Citroen Ami i Opel Rocks-e, mada je i dalje najpopularniji Renault Twizy.
Ovaj model ima dužinu od svega 2,34 metra i širinu od 1,23 metra, a pokreće ga elektromotor koji u zavisnosti od verzije razvija 5 ili 17 KS. Maksimalna brzina je 45 km/h, odnosno 80 km/h kod snažnije verzije, što je sasvim pristojno za gradske uslove, a domet od 90 kilometara je dovoljan za bezbrižan put od kuće do posla i nazad.
Neki od najjeftinijih električnih modela u Evropi trenutno su Škoda Citigo iV/Seat Mii (oko 19.000 evra), zatim Smart EQ i VW e-up (oko 20.000 evra), a nešto skuplji su Fiat 500 i Renault Zoe.
Međutim, nedavno se pojavio i novi igrač na tržištu a to je Dacia Spring. Rumunski električni automobil u Francuskoj košta oko 12.000 evra, ali cena za ovaj model zavisi od iznosa subvencije od države do države. Primera radi, u Rumuniji je za ovaj domaći električni automobil potrebno izdvojiti svega 7.700 evra.
Prilikom izbora malog gradskog automobila u modernom vremenu, prava dilema jeste izbor pogonskog sistema. Sve je više i električnih automobila sa pristupačnom cenom, a jedan od njih je i Dacia Spring koja bi uskoro trebala da stigne na naše tržište. Baš zbog toga se postavlja pitanje, šta je isplativije, struja ili benzin?
Odgovor je prilično jednostavan. Ukoliko imate mogućnost da punite automobil kod kuće ili na poslu, a potrebno vam je vozilo isključivo za vožnju po gradu, bolji izbor je električni automobil.
Sa druge strane, ukoliko nemate jednostavan pristup punjaču ili utičnici, a s vremena na vreme hoćete svojim gradskim automobilom da odete i na neki dalji put, držite se konvencionalnog pogona.
Međutim, imajte u vidu da ovaj tip automobila troši značajno više goriva na magistrali i auto-putu nego u gradu, zbog menjača koji uglavnom imaju svega pet brzina i prenosnih odnosa koji su podešeni za urbanu vožnju.
Bonus video: Anketa: Parkiranje u Beogradu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
