0
Veliki broj ljudi smatra da su autonomna vozila naša budućnost, ali istraživanje sprovedeno od strane Univerziteta MIT (Massachusetts Institute of Technology) otkrilo je da bi takva budućnost mogla da bude veliki pokretač globalnih emisija štetnih gasova.
Računica je jednostavna: energija potrebna za napajanje naprednih računara za globalno flotu samovozećih automobila bi emitovala istu količinu emisija gasova staklene bašte kao i svi postojeći data centri na svetu.
Činjenica da bi ovaj porast emisija išao zajedno sa porastom broja električnih vozila, koji bi trebali da budu blaži prema životnoj sredini, čini se kao jedan korak napred, a nazad dva.
Data centri u kojima se nalazi fizička računarska infrastruktura koja se koristi za pokretanje aplikacija su obično veliki zagađivači, jer trenutno emituju oko 0,3 posto globalnih emisija gasova staklene bašte. To je otprilike jednako godišnjom emisiji ugljen-dioksida u zemlji kao što je Argentina, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Istraživači MIT-a odlučili su da izgrade statistički model za analizu mogućih emisija ugljen-dioksida autonomnih automobila budući da se tome posvećuje malo pažnje. Ovi nalazi pokazuju da bi milijarda samovozećih automobila potrošila dovoljno energije i time proizvela slične emisije kao svi svetski data centri. To se temelji na vožnji svakog vozila jedan sat dnevno i sa računarom snage 840 vati, prenosi N1.
„Ako samo zadržimo uobičajene trendove u dekarbonizaciji i trenutnu stopu poboljšanja efikasnosti hardvera, čini se da to neće biti dovoljno da se ograniči emisija autonomnih vozila“, izjavio je prvi autor istraživanja, Soumya Sudhakar, student aeronautike i astronautike.
„Ova vozila bi zapravo mogla da koriste tonu kompjuterske snage. Oni imaju pogled od 360 stepeni, dok mi imamo dva oka, oni mogu imati 20 očiju, gledaju svuda i pokušavaju da razumeju sve stvari koje se događaju u isto vreme“, navodi Sertac Karaman, vanredni profesor aeronautike i astronautike.
Naveden je primer gde jedno autonomno vozilo ima 10 dubokih neuronskih mreža. Oni obrađuju slike sa 10 kamera i tokom jednog sata putovanja na posao, izvrše 21,6 milion matematičkih operacija u jednom danu. To se penje na 21,6 kvadriliona operacija za jednu milijardu automobila. Da stvari budu još gore, istraživači sa Univerziteta MIT uopšte nisu uzeli u obzir energiju koju koriste senzori vozila ili emisije štetnih gasova koje dolaze iz proizvodnog procesa.
Da li uopšte postoji održivo rešenje? Prema istraživačima, jedno autonomno vozilo bi trebalo da troši manje od 1,2 kilovata energije za svoje računarske potrebe. To će biti moguće samo ako se efikasnost računarskog hardvera povećava mnogo brže.
Tim sa MIT-a je dalje rekao da bi se u scenariju u kojem autonomna vozila postaju sve raširenija, vreme koje ljudi provode u vozilu zapravo moglo da poveća. To je zato što ljudi mogu da obavljaju više zadataka u vožnji, a i mlađi i stariji bi mogli da sami krenu na put jer ne moraju sami da voze.
Međutim, alternativna istraživanja sugerišu da bi vreme vožnje moglo zapravo da se smanji, jer bi algoritmi mogli brzo da vode samovozeće automobile do njihovih odredišta. Jednostavno je još uvek rano da budemo sigurni kako će se promeniti navike putnika.
Bonus video: „Tesla vas bezbedno vozi do kućnog praga“ – Pa ne baš uvek
