Foto: Miloš Nikodijević

Kada se govori o najvećim automobilskim ikonama, period između četrdesetih i šezdesetih godina prošlog veka čini se najplodonosnijim. Godine oporavka nakon Drugog svetskog rata, te globalnog prosperiteta donele su automobile koji nikada neće biti zaboravljeni. Svaki od njih je iza sebe imao komplikovanu istoriju i sklop okolnosti koje su dovele do njegovog nastanka, prihvatanja, popularnosti i neprolaznosti. U Francuskoj, to je bio Citroën 2CV. Italija je imala Fiata 500. Britanci su se vezali za Mini, a Nemačka je svetskoj automobilskoj baštini podarila Bubu. Sa druge strane okeana, Ford je stvorio Mustang.

Nije nikakvo čudo da je Mustang pogodio zlatnu žilu kod potrošača na matičnom kontinentu. Amerika se po mnogo čemu razlikovala od Evrope, posebno tokom posleratnih godina, pa je tako i poimanje narodnog automobila bilo korenito drugačije. Sa nepreglednim kontinentom samo za sebe, gotovo nikakvim posledicama Drugog svetskog rata i filozofijom da je sloboda jedino merilo sreće, klima za automobil poput Mustanga bila je savršena.

Foto: Miloš Nikodijević

Tako, Ford je 1964. godine predstavio dopadljiv i dostupan sportski automobil manjih dimenzija koji je, naravno, odmah postao pravi tržišni hit. Kao nijedan automobil do tada, Mustang je izazvao kontinentalnu pomamu, ali to nije za razliku od najprodavanijih automobila u Evropi, on je kupovan iz želje, a ne iz moranja.

Foto: Miloš Nikodijević

U razorenoj, podeljenoj i još uvek dosta siromašnijoj Evropi, ovo otelotvorenje američkog sna izgledalo je još divnije. Trava zaista jeste bila zelenija sa druge strane, pa su tako Mustanzi u srazmerno manjem broju došli u Evropu, kod onih sa najprostranijim dvorištima i pašnjacima. Interesantno, Mustang je bio prilično prisutan u SFRJ, posebno kada se u obzir uzme prosečna platežna moć građana.

U par navrata, Mustang je na ovim prostorima zabeležen na filmskoj traci, gde je najzanimljivije pojavljivanje bilo u subverzivnom ostvarenju „Izrazito Ja“ Jovana Jovanovića, za koje iskusni filmofili tvrde da je inspirisao Skorsezea da snimi kultnog Taksistu. Mustang je tako na mala vrata ušao u jugoslovensku kontrakulturu šezdesetih godina i to je bila samo još jedna od manifetacija njegove osnovne premise — slavljenja slobode.

Gde je u Srbiji vožen i fotografisan izuzetan primerak Mustanga koji je pred vama, kao i širu priču o ovom modelu, otkrijte na linku.

Izvor: Autoslavia

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram