Kada bi se spojili zajedno, svi Opelovi kompaktni automobili ikada prodati imali bi dužinu veću od 100.000 kilometara i formirali bi lanac vozila koji bi obišao planetu dva i po puta. Tokom 85 godina prodato je više od 24 miliona primeraka modela Opel Kadett i Opel Astra. Među brojnim generacijama, od kojih se mnoge i dalje voze po Srbiji, svako ima svog favorita.
Opel je u poslednjih nekoliko decenija poznat po svojim pristupačnim, kompaktnim modelima koji se prodaju u milionima primeraka. Međutim, malo je poznato da je ova priča počela pre čak 85 godina, tačnije 1936. godine kada je predstavljen prvi Opel Kadett. Model koji je tokom kasnijih godina i generacija bio posebno cenjen i kod nas, a na ulicama Srbije ga i dalje viđamo.
A, nedavno predstavljena Astra L trebalo bi da nastavi tradiciju pristupačnih automobila, koja je započeta sa prvim Opel Kadettom. U daljem tekstu u čast jubileja, izdvajamo generacije modela po kojima je Opel najpoznatiji.
Opel Kadett 1936.-1940.
Tokom 1930-ih, kada je Opel postao deo General Motorsa, otvoreno je odeljenje za dizajn u Riselshajmu na inicijativu glavnog dizajnera GM-a, Harley Earla.
Jedan od prvih rezultata dizajnerskih promena bio je Opel Kadett koji je predstavljen 1936. sa integrisanim svetlima unutar karoserije što je tom modelu donelo moderan izgled.
Posle modela Opel Olympia koji je bio prvi automobil proizveden u Nemačkoj sa potpuno čeličnom karoserijom, i Kadett je dobio ovu revolucionarnu tehnologiju. Sa motorom zapremine od 1,1 litra i 23 KS mogao je da dostigne skoro 100 km/h, ali ono što je najvažnije jeste da je bio pristupačan za većinu nemačkih porodica.
Opel Kadett A 1962.-1965.
Nakon Drugog svetskog rata, počeo je snažan ekonomski oporavak u Nemačkoj, a jedan od simbola ovih promena bio je Opel Kadett A, koji je predstavljen 1962. Veliki prtljažnik, dovoljno mesta za četiri osobe, nov i živahan motor, kao i niski troškovi održavanja bili su dovoljni da ovaj model bude vrlo popularan za široke mase.
Opel je od 1962. do 1965. proizveo 650.000 primeraka. Motor sa četiri cilindra zapremine jednog litra razvijao je 40 ks, a od marta 1963. pokretao je i novi Kadett karavan.
Opel Kadett B 1965.-1973.
Nova verzija bila je duža od četiri metra i na taj način dosta veća od prethodnika. Što se tiče modne figure – dizajneri su bili inspirisani od strane kolega sa druge strane okeana.
Ravan zadnji deo podsećao je na fastback modele koji su bili popularni u SAD. Ne samo da je dužina bila veća – bila je i snaga. Bazični agregat od 1.078 cm3 razvijao je 45 ks. Takođe je bio dostupan i 1,1-litarski S motor sa većom kompresijom koji je imao snagu od 55 ks.
Opel Kadett C 1973.-1979.
Porodica Kadetta C je imala više lica: pametan porodični automobil, šik drugi auto sa praktičnim otvorom za prtljažnik, ili kao kompetitivni sportski kupe u ratničkim bojama. Ukupno 1,7 miliona jedinica je proizvedeno između 1973. i 1979. Kadett C sa pogonom za zadnjim točkovima debitovao je u avgustu 1973. sa autentičnim dizajnom karoserije i kardanskim vratilom.
Snažni GT/E debitovao je na Salonu automobila u Frankfurtu 1975. Njegov 1,9 litarski agregat sa Bosch L-Jetronic ubrizgavanjem je razvijao 105 ks i pogonio 900 kilograma teškog Kadetta do maksimalne brzine od 184 km/h.
Opel Kadett D 1979.-1984.
Četvrta generacija posleratnog Kadeta dovela je novu eru kompaktne klase u Opel. Na IAA Salonu 1979., Opelov prvi model sa pogonom na prednje točkove debitovao je kao automobil modernog izgleda sa nazivom Kadett D. Celokupan paket je bio vrlo ubedljiv.
Iako je novajlija bio 126 mm kraći od prethodnika sa svojih 3.998 mm, imao je više prostora u kabini. U januaru 1983. usledio je sportski Kadett GTE, sa maksimalnom brzinom od 187 km/h i četvorocilindarskim agregatom zapremine 1,8 litara koji je razvijao 115 ks.
Opel Kadett E 1984.-1991.
Drugi Kadett sa pogonom na prednjim točkovima, pravljen od 1984. do 1991. i proglašen je za „Automobil godine 1984.” Zasnovan na inženjerskim rešenjima svog prethodnika ali sa potpuno novim hečbek dizajnom, Kadett E je bio spreman za sjajnu karijeru.
Sa koeficijentom otpora vazduha od 0,39, Kadet D je već bio najbolji u klasi, ali je ova brojka bila bleda u poređenju sa njegovim naslednikom. Nakon što su inženjeri proveli 1.200 sati podešavajući automobil u vazdušnom tunelu, model E je stigao do senzacionalne brojke od 0,32.
Opel Astra F 1991.-1997.
Naslednik Kadeta je preuzeo ime svog sestrinskog modela iz Britanije (četvrta generacija Kadetta se od 1980. u Ujedinjenom Kraljevstvu prodavala kao Vauxhall Astra). Nekih 4,13 miliona Astri F je proizvedeno između 1991. i 1997., što je ovaj model učinilo najprodavanijim Opelom ikada.
Sve Astre su imale aktivni sistem pojaseva sa zatezačima na prednjim sedištima, pojaseve i sedišta podesiva po visini kao i bočnu zaštitu sa ojačanjem u svim vratima u vidu dvostrukih čeličnih cevi.
Opel Astra G 1998.-2004.
Tokom proleća 1998., Astra sa izgledom poput kupea ponuđena je od početka kao hečbek sa troje ili petoro vrata i kao karavan. Sedan, kupe i kabriolet su kasnije dodati u ponudu.
Progresivan dizajn, dinamična šasija i nova tehnologija pogonskih jedinica kao i gotovo dvostruka torziona krutost u odnosu na prethodnika bile su samo neke od karakteristika druge generacije Opel Astre. Međuosovinsko rastojanje je bilo oko deset centimetara duže, što je omogućilo više prostora u unutrašnjosti, posebno više prostora za kolena pozadi i veću zapreminu prtljažnog prostora od 370 litara.
Opel Astra H 2004.-2009.
Sa dvanaest agregata koji su razvijali od 90 do 240 ks i sedam varijanti karoserije,ponuda modela Astra H koja je prodata u više od 2,7 miliona jedinica je bila izvrsna.
Tehnološke novine koje su krasile ovu Astru bile su adaptivni IDSPlus sistem šasije sa kontinuiranom elektronskom kontrolom amortizera (CDC), nešto što je do tada moglo da se pronađe samo u klasama luksuznih i ekskluzivnih sportskih modela automobila, kao i sistem adaptivnih prednjih svetala (AFL) sa dinamičkim svetlom za osvetljavanje krivina.
Opel Astra J 2009.-2015.
Opel Astra J nije samo oslikavala novu filozofiju dizajna brenda, već je takođe asistirala vozaču sa mnoštvom tehnologija koje su imale značajan doprinos uspehu limuzine Insignia.
Opel Eye sistem prepoznavao je saobraćajne znakove i obaveštavao vozača o ograničenju brzine ili zabrani preticanja. Sa šasijom opremljenom FlexRide adaptivnom tehnologijom, Astra J je mogla da prikaže svoj talenat dinamične vožnje.
Opel Astra K 2015.-2021.
Do 200 kg lakša, prostranija unutra i pored smanjenja dužine, i efikasnija zahvaljujući upotrebi agregata nove generacije – nova Opel Astra bila je kvantni skok u razvoju i imala je svoju svetsku premijeru na Salonu automobila u Frankfurtu u septembru 2015.
53 godine nakon što je predstavljen u Kadettu, motor sa zapreminom jednog litra vratio se u Opelov kompaktni model. Ipak, u ovom slučaju je to bio skoro dvostruko snažniji, trocilindarski agregat sa izlaznom snagom od 105 ks zahvaljujući direktnom ubrizgavanju i turbo punjaču.
Opel Astra L 2021.-
Sa potpuno novom Astrom, nemački proizvođač otvara novo poglavlje jer je po prvi put jedan njihov kompaktni model elektrifikovan. Biće dostupna dva plug-in hibrida, a pored toga tu su i visoko efikasni benzinski i dizel agregati.
Takođe, ovo je i prva Astra otkako Opel posluje u okviru PSA, odnosno Stellantis grupe, pa koristi i njihove platforme. Astra L dolazi sa potpuno novim izgledom spoljašnjosti koji je inspirisan novim dizajnerskim rečnikom Opela, a nemačka kompanija se nada da će ovaj model biti podjednako uspešan kao i njegovi prethodnici tokom poslednjih 85 godina.
Da li će uspeti u tome pokazaće naredni period.
U galeriji pogledajte neke od starih oglasnih rešenja za Opelove kompaktne modele.
Bonus video: Novi BMW Serije 2 Coupe u akciji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare