Biografija glumca koji je ubio taksistu u Čačku će vas šokirati: Godinama gradio ugled, žestoko kritikovao mutne radnje u pozorištima, a danas je direktor jednog

Glumac je od ranije poznat publici, ali po malim ulogama u popularnim serijama i filmovima, a svoj status već godinama gradi u rodnom gradu i okolini, a njegova biografija će vas šokirati.

Ko je Vladimir Jocović?

Vladimir Jocović je rođen u Čačku 20. avgusta 1990. godine. Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti 2013. godine u klasi profesora Dejana Cicmilovića sa predstavom „Kiler Džo“ na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Od 2015. godine ima status slobodnog dramskog umetnika i član je Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS-a). Kao honorarni glumac saradnik, igra i režira predstave u nekoliko ustanova: od 2011. u Narodnom pozorištu Priština (Srpska drama), od 2014. je rukovodilac Glumačke radionice Doma kulture Čačak kao honorarni saradnik, a od 2019. je glumac-saradnik privatne produkcije „Mia di Serbika“. Od 2011. godine do sada odigrao je više od 30 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, snimio više od 20 reklama i režirao šest pozorišnih predstava.

Dobitnik je nagrade za najboljeg glumca na Međunarodnom festivalu „Pozorište zvezdarište“ u Beogradu 2011. godine, nagrade za najbolje glumačko ostvarenje „Gran Pri“ za predstavu „San letnje noći“ u Nišu 2012. godine, pohvale žirija za izuzetno negovanje lepote scenskog govora i scenski pokret u predstavi „San leter noći“ na 40. Internacionalnom Festivalu alternativnog i novog teatra u Novom Sadu 2013. Sa predstavom Glumačke radionice „Snežna kraljica“ osvojio je četiri nagrade na prvom festivalu amaterskih pozorišta u Ivanjici 2016. godine, za najbolji kostim, autorsku muziku, glavnu i epizodnu ulogu. Odlukom vojvode Kolubarskog Miše Vesića od 2018. godine, dodeljen mu je čin Srpskog četničkog kapetana za izuzetne zasluge u promovisanju srpskog vojnika i seljaka. Od 2014. godine bavi se i pedagoškim radom, najpre kao asistent glumice Drage Ćirić, a potom i samostalno od 2018. godine, kao predavač u Glumačkoj radionici Doma kulture u Čačku, gde je kroz javne časove postavio nekoliko komada po tekstu Nušića, Trifkovića, Kišona, Čehova i režirao nekoliko dečijih pozorišnih predstava. Od 2024. godine postao je v.d. direktor Kraljevačkog pozorišta, piše portal "Čačanski glas".

Gde je glumio Vladimir Jocović?

Jocovića smo gledali u serijama „Švindleri“, „Slatke muke“, „Nestale bebe“, „Urgentni centar 3“, “Ubice mog oca”, “Kamiondzije d.o.o."... Pojavljivao se i u filmovima “Srbija u velikom ratu“ i “Panta Draškić-cena časti", gde je tumačio lik Aleksandra I Karađorđevića.

Sa glumačkom radionicom Doma kulture u Čačku potpisuje i režije pozorišnih komada: „Snežna kraljica“, „Čekajući Marčela“, „Razmaženi princ“, „Dedamrazovija“ i „Potraga za Deda mrazom“.

Navodilo se da Vladimir ima u planu da osnivanje školu glume u Čačku, u kojoj bi pored njega predavanja držali i gostujući profesori iz predmeta tehnika glasa i scenskog pokreta, pisao je portal "032info", a da li je do realizacije iste došlo - nije poznato.

Ovako je poslednji put govorio o glumi, kolegama i privatnom biznisu

Pre pet godina, Jocović je u jednom intervjuu naveo šta je za njega gluma:

"Nekad se od glumca bežalo da se u dodiru sa njim ne bi okužili, a danas pojedini roditelji prosto guraju svoju decu u ovaj zanat, koji je jako neizvestan. On je i avantura i beg, i pokušaj da se pribegne smislu. Rizik i iskušenje. Obračun sa samim sobom. Mukotrpno uklapanje onoga što jeste i onoga što nam izgleda da jeste. Mir i nemir. Zadovoljstvo i očajanje, osećanje ispunjenja i ostvarenosti, praznine i promašenosti. Ali, i ono koje daruje smisao, lepotu i umetnost", kazao je i on i prokomentarisao položaj glumca u društvu, nekad i sad?

"Bolna je tema o položaju glumca danas. Trebalo bi da se oreol slave koji neki glumci imaju u javnosti uporedi sa njihovim stvarnim ekonomskim položajem. Puno je tu egzistencijalnih problema. Naročito mladih glumaca danas. Od nemogućnosti zaposlenja u pozorištima, preko nedovoljno ukazanih prilika i kastinga koji se rade 'ispod žita' i na koje bivaju pozivani jedni te isti glumci već uveliko poznati javnosti i dodao bih, oni koji nemaju ništa više novo da ponude osim onoga što su već dali. Ono što nam nedostaje je takođe i Zakon o pozorištu. Treba ispitati i to kako je moguće da je neko zaposlen u pozorištu i svakog meseca prima redovnu platu, a duži niz godina, da ne kažem čitavu deceniju ne igra u svojoj matičnoj kući. Kao i to da za spoljne saradnike, koji redovno igraju, nema mesta na platnom spisku. Nekad je bar bilo – ako kolega ode u penziju, ili ne daj Bože umre. Danas se to mesto ne upražnjava, već ukida. Izuzev u slučaju, ako si partijski drug."

Takođe je komentarisao i položaj kulture u Srbiji: "Što se tiče kulture, ona nikad nije bila na zavidnom nivou. Što bi rekao Filip David, živimo između kupleraja i ludnice. Potrebno je dosta hrabrosti, pameti i energije da bi se neke stvari dovele u red", kazao je glumac i naveo da je ponosan na sebe što nije postao gnjida, a onda otkrio i da zarađuje od proizvodnje organskog voća i povrća:

"Slobodno vreme volim da provodim baveći se ribolovom i radom na svom imanju, gde se bavim proizvodnjom organskog voća i povrća", kazao je Vladimir u intervjuu za "Čačanski glas" 2020. godine.

Podsetimo, on je 2024. godine postao v.d. direktor Kraljevačkog pozorišta.