Svetski dan svesti o ginekološkoj onkologiji

"Velika stvar je što ova akcija traje, što se iz godine u godinu skreće pažnja na prevenciju, podiže svest i što je sve šira ta mreža udruženja i stručnih i pacijentskih, što svi oni zajedno govore o važnosti edukacije žena i lečenju", kazala je Kesić.

Na konferenciji za medije na kojoj je danas u Beogradu predstavljen niz aktivnosti koje prate ovu kampanju, ujključujući i digitalnu platformu, govorili su Vesna Bondžić, predsednica Udruženja  ŽC Milica, emeritus prof.dr Vesna Kesić, ginekolog- onkolog, Medicinski fakultet u Beogradu i ex predsednik ESGO, dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova- INOVIA, predstavnik Ministarstva zdravlja Srbije, dr Tamara Naumović iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović - Batut“ i doc. dr Valentina Opančina, savetnica ministarke bez portfelja zaduženog za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanja žena.

"Kampanja ističe da nijedno društvo ne može biti snažno bez zdravih žena, te da svaka porodica i zajednica imaju ulogu u očuvanju ženskog zdravlja. „NE BEZ NJE“ je misija da ne pristajemo na svet u kojem se žene gube zbog stigme, tabua ili nedostatka podrške”, kaže Vesna Bondžić.

Ova kampanja je podrška naporima da Nacionalni skrining program za rak dojke i grlića materice bude uspešniji i zato je centar kampanje sajt na kome možete dobiti sve informacije o skriningu dojke i grlića materice. NE BEZ NJE znači ne bez života, ne bez ljubavi, ne bez podrške, ne bez onih koje su stubovi naših domova i našeg društva.Zato danas, pred svima vama, sa ponosom proglašavam kampanju NE BEZ NJE zvanično otvorenom i sajt nebezneje.rs aktivnim. Rekla je Aleksandra Ikonov, ( WE CAN) na prezentaciji kampanje.

Ministarstvo za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanja žena pružiće podršku udruženjima civilnog društva kako bi zajedno radili na podizanju svesti i na edukaciji u različitim zdravstvenim problemima koji, pre svega, pogađaju različite vurnabilne grupe.

"Ono na čemu ćemo ove godine raditi je takođe i finansiranje udruženja i projekata, i za to smo izdvojili 101 milion dinara zahvaljujući kojima ćemo finansirati 104 udruženja civilnog društva - rekla je doc. dr Valentina Opančina i dodala da je važno ulaganje države ali i podizanje svesti o prevenciji, lečenju, kao i razbijanje stigamatizacije obolelih. Kroz skrining, različite kampanje, edukaciju, svi zajedno treba da radimo na tome da razbijemo stigmatizaciju obolelih od karcinoma, omogućimo da se o bolesti razgovara otvoreno i da žena može da potraži pomoć od svog izabranog lekara", istakla je dr Opančina.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović - Batut“ iz 2022. godine, dijagnostikovano je 4.500 novoobolelih od malignih karcinoma dojke, a od ove bolesti umrlo je 1.650 žena, od raka grlića materice obolelo je 1.000 žena, a bitku izgubilo 400, od karcinoma tela materice obolelelo je 900, preminulo 270 žena, od raka jajnika obolelo je 750, a umrlo 400 žena.

"Prevencija podrazumeva sve mere i aktivnosti usmerene na sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, kao i na oblast lečenja i rehabilitacije svih obolelih. Kancelarija za rano otkrivanje i skrining raka bavi se sekundarnom merom prevencijem, odnosno ranim otkrivanjem malignih bolesti - rekla je dr Tamara Naumović iz “Batuta” i navela da je prošle godine pozvano na skrining grlća materice više od 100 hiljada žena, odazvalo se 60.000.

"Odziv je bio velik, mogao bi biti i veći, ali je pregledan veliko broj žena. Kod 3.304 žene otrkivena su predmaligna stanja", rekla je dr Naumović.

Iako se o tome stalno govori, treba ponoviti da nezdrava ishrana -gojaznost, sedeći način života, nedostatak fizičke aktivnosti su veliki faktori rizika. Na primer, 30 odsto je povećana učestalost karcinoma dojke, debelog creva i endometrijuma kod ljudi koji obavljaju sedeći posao, koji nemaju fizičku aktivnost ističe dr Vesna Kesić.

Ako se bolest na vreme otkrije, mogućnost da se izleči je velika, ali, prema istraživanjima, samo 20 odsto žena u Srbiji ide na redovne ginekološke preglede i to je nešto protiv čega moramo zajedno da se borimo, da podignemo svest kod žena, istakla je dr Kesić.

"Tokom poslednjih pet godina ulaganje u inovativne lekove u Srbiji poraslo je za 80 odsto i to je dobra vest", rekao je dr Bojan Trkulja, direktor INOVIE i dodao da iako su to značajni rezultati, da bismo išli u korak sa savremenim terpaijama, potrebno je mnogo više.

Pre svega, ističe Trkulja, potrebno je zadržati kontinuitet i proširiti Pozitivnu listu, jer se svake godine na tržištu pojavi 40-50 novih lekova.

"Ako imamo bolesti za koje već imamo snažna oružja, kao što to danas zahvaljujući inovativnim lekovima imamo, moramo svi zajedno da uradimo više", istakao je dr Trkulja i dodao da bismo postigli to da idemo u korak sa savremenim terapijama, da stignemo ili prestignemo zemlje iz regiona, potrebno je izdvojiti jedan odsto iz ukupnog zdravstvenog budžeta za proširenje liste inovativnih lekova.

Dr Trkulja smatra da su kampanje kao što je ova “Ne bez nje” važne jer skreću pažnju javnosti, ali i apeluje na državu da nastavi sa značajnim ulaganjima u inovativnu terapiju jer u ovom momentu ne postoji ništa više što savremena medicina može da uradi u borbi protiv malignih bolesti od inovativnih, ciljanih terapija.

Udruženje ŽC Milica, koje se angažuje na edukaciji žena, za to da skrininzi budu dostupni, da žene imaju s kim da podele svoje iskustvo, da dobiju podršku u toj svojoj borbi, doprinelo je da se veliki broj njih javi na preglede ali i da se skoro 20 inovatvnih lekova nađe na Pozitivnoj listi.

Na konferenciji koja je okupila lekare predstavnike državnih institucija i pacijente istaknuto je da je po smrtnosti od karcinoma dojke Srbija na vodećem mestu u Evropi a kad je reč o ginekološkim malignitetima, kada posmatramo karcinom jajnika, grlića i tela materice zbirno, pogađaju više od 4.000 žena u Srbiji godišnje. Ovime se značajno približavaju karcinomu dojke, kao najčešćem ženskom karcinomu. Po smrtnosti od karcinoma dojke Srbija je nažalost među vodećim zemljama u Evropi i unapređenje skrininga bi doprinelo smanjenju smrtnosti.
Posebno je zabrinjavajuća projekcija rasta smrtnosti od karcinoma tela materice u Evropi u sledećih 25 godina, što dodatno potencira značaj unapređivanja svih segmenata zdravstvene nege, kako bismo pomogli ovim pacijentkinjama, kako preventivnih metoda, tamo gde su one moguće, tako i adekvatnog zbrinjavanja već obolelih pacijentkinja.

Rizik za nastanak karcinoma grlića materice u Srbiji je veći u odnosu na druge evropske zemlje, a uprkos tome što je ovo jedini ginekološki malignitet koji je u velikoj meri preventabilan, rizik od umiranja je dvostruko veći u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja. Na današnjoj konferenciji istaknuto je da prevencija, koja uključuje i HPV vakcinaciju,  koja je besplatna za devojčice i dečake od 9-19 godina i skrining koji uključuju za sada samo Papanikolau test  su ključni za karcinom grlića materice i ovim metodama možemo značajno uticati na ranu
dijagnostiku ove bolesti. S druge strane, za karcinome jajnika i tela materice još uvek ne postoji efikasan skrining i bolest se najčešće otkriva tek kada se pojave jasni simptomi, što je u slučaju karcinoma jajnika dodatno otežano, s obzirom na nespecifičnost simptoma.

Samo negde oko 13 do 27% pacijentkinja sa dijagnozom uznapredovalog karcinoma jajnika doživi period od 5 godina. Kod 80% pacijentkinja sa ovom dijagnozom koje su primile samo hemioterapiju bolest progredira. Na listi lekova RFZO se nalaze lekovi iz grupe PARP inhibitora i biološke terapije, ali je potrebno omogućiti njihovu kombinovanu primenu.

"Grupacija pacijentkinja sa metastatskim karcinomom grlića materice, nažalost, kao jedinu terapijsku opciju i dalje ima samo hemio i radioterapiju. Zato je Ženski centar Milica, uz podršku Stručnog veća 19. juna 2024. podneo Inicijativu za stavljanje imunološke (pembrolizumab) i biološke (bevacizumab) terapije na Listu lekova koji se propisuju i izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja (RFZO) u lečenju pacijenata sa R/P/M (rekurentnim, perzistentnim ili metastatskim) karcinomom grlića materice I u Srbiji imamo dobar primer višegodišnje dostupnosti ciljane terapije karcinoma jajnika bazirane na molekularnom testiranju, ali je jedna podgrupa HRD pozitivnih pacijentkinja još uvek nema terapiju.

Kada je u pitanju karcinom tela materice, bolest sa rastućom smrtnošću, lečenje bolesti u ranim stadijumima uglavnom daje bolje rezultate, dok su nam za uznapredovale stadijume bolesti potrebne nove i efikasnije terapijske opcije, sada registrovane i u Evropi i kod nas.

Na današnjoj konferenciji zaključeno je da, paralelno sa jačanjem programa prevencije i ranog otkrivanja, ključno je da se obezbedi i dostupnost molekularnih testiranja i lečenje ciljanim i imunološkim terapijama. Na taj način ženama obolelim od raka jajnika, grlića i tela materice, pružila bi se šansa za duži i kvalitetniji život, uporediva sa onom koju imaju pacijentkinje u drugim evropskim zemljama.

***