5 prizora zbog kojih mi je Bolivija izgledala kao druga planeta

Moram da priznam da nisam puno očekivala od Bolivije, kad sam pre dve godine krenula na putovanje Južnom Amerikom. Bila sam jako uzbuđena zbog Perua, iako u tom trenutku politička situacija nije bila baš stabilna, zaintrigirana Čileom, ali Bolivija mi se činila tek kao usputna stanica. A bila je možda najvažnija - pred njenim čudima prirode bukvalno sam ostajala bez daha i svakog dana se podsećala koliko je ova planeta neverovatno mesto.

Lagune, izvori i pustinja Salvadora Dalija

Nikad neću zaboraviti prvi susret s Bolivijom. Išli smo džipom iz Čilea, preko Anda, ja sam bila sva ošamućena zbog visine, a zbog scena koje su se nizale mislila sam da sanjam.

Bela laguna izgleda kao da je neko prosuo mleko – mirna, beličasta vodena površina u kojoj se ogledaju nebo i okolna brda. Zelena laguna sadrži arsenik, jako je otrovna, nema nikakvog života u njoj, ali to, ne umanjuje lepotu prizora. Tu je i čuvena Crvena laguna a crvena je - zbog flamingosa, odnosno crvenkastih planktona kojima se hrane ove neobične ptice. Pustinja Salvadora Dalija izgleda baš kao da ste ušetali na Dalijevu sliku, pod tim savršenim svetlom, u susretu jarko plavog neba i narandžaste zemlje.

Najbajkovitiji su mi, ipak, bili termalni izvori, gde se nebo kao da dodiruje bazene tople vode, gde se ljudi kupaku dok oko njih šetaju flamingosi. Mislim da je to najbliže nekom "rajskom mestu" kakvog ga zamišljam.

Sol de Manjana

Sol de Manjana je više "pakao" - gomila kratera u kojima vidiš kako zemlja ključa, iz kojih se puši beli dim sa jakim mirisom sumpora koji štipa za oči, a ti ne možeš da prestaneš da gledaš.

Ta oblast se zove Sol de Mañana što u prevodu znači "Jutarnje sunce", nalazi se na visini od 4900 m i poznata je po "intenzivnim vulkanskim aktivnostima". Izgleda stvarno kao druga planeta, fascinantno i zastrašujuće.

Kameno drvo

Árbol de Piedra je u centru jednog od onih prizora u Boliviji gde priroda pokazuje koliko je moćan umetnik.

"Kameno drvo" nastajalo je vekovima. Vetar koji neprestano duva na toj visini (preko 4.600 m nadmorske visine) „isklesao“ je stenu tako da liči na drvo (ili pečurku?), ostavljajući donji deo tanak kao stablo, a gornji masivan i nepravilno razgranat.

Videćete "kameno drvo" na mnogim fotkama iz Bolivije, izolovano, poput skulpture ostavljene usred pustinje, ali ono je zapravo deo čitave galerije neobično oblikovanih, ogromnih stena od kojih svaka, kad se samo malo zagledate, liči na nešto - kamilu, zmaja...

Salar de Uyuni

Salar de Uyuni nastao je tako što su pre više desetina hiljada godina, ogromna prastara jezera presušila na visinama Bolivije i ostavila iza sebe polje soli koje danas izgleda beskonačno. U suvoj sezoni to je najveća slana pustinja na svetu, a kada kiše dođu – pretvara se u najveće ogledalo planete, gde je svaki zalazak sunca pravi spektakl.

Danju, izgleda kao nesaglediva ledena površina.

La Paz

La Paz je najviši glavni grad na svetu (smešten je na preko 3.600 metara nadmorske visine), a to je dosta oblikovalo i svakodnevni život njegovih stanovnika. Tako, dok se mi ovde smejemo najavama letećih automobila u Srbiji, u La Pazu su žičare glavni gradski prevoz, funkcionišu kao metro u vazduhu.

Naime, zbog izuzetno strmog terena i uskih ulica, razvijen je sistem Mi Teleférico i to najveći i najrazvijeniji sistem žičara u urbanom okruženju na svetu. Mreža obuhvata 10 linija i više od 33 kilometra dužine, kabine stižu svakih nekoliko sekundi i mogu da prevezu do desetak ljudi. A kad se popneš na El Alto, taj skromni La Paz stvarno deluje kao neki grad budućnosti.

Za još priča iz Bolivije, ali i drugih krajeva sveta, zapratite Instagram stranicu Putničarenje.