Odbila da pruži ruku koleginici sa "crvenom rukavicom", a sada je optužuju da se sveti zaposlenima: Ko je nova direktorka Opere Narodnog pozorišta Ljubica Vraneš?

Vraneš je u obrazloženju naglasila da je na ovaj potez bila prinuđena jer se, kako tvrdi, „svaki razgovor prenosi na društvene grupe, često sa proizvoljnim tumačenjem i elementima neistine“. Zaposleni, međutim, poteze tumače kao vid odmazde prema onima koji su podržavali studentske proteste prošle sezone. Uz to, u horu i orkestru, prema njihovim navodima, vlada ozbiljan nedostatak kadrova, posebno basa, dok je honorarnim pevačima sa ovim glasovima Vraneš odbila da produži ugovore. Istovremeno, uočeno je da se za otvaranje nove sezone angažuje dirigent visokog honorara, što je dodatno izazvalo negodovanje.

Ovi događaji nadovezuju se na širu sliku karijere i javnog angažmana Ljubice Vraneš.

Rođena je 1979. godine u Vršcu, u sportskoj porodici, ali se vrlo rano opredelila za muziku. Iako je jedno vreme igrala košarku za „Hemofarm“, čak i u prvoj ligi, sport je napustila zarad pevačke karijere. Prve vokalne sposobnosti razvijala je sama, pevajući u akustičnom prostoru porodičnog dvorišta, a kasnije se školovala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Radmile Bakočević, gde je i magistrirala.

Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima se izdvajaju prva nagrada i nagrada za najboljeg mecosoprana na takmičenju „Nikola Cvejić“ i prva nagrada na međunarodnom takmičenju „Petar Konjović“. Profesionalni razvoj gradila je kroz Operski studio Narodnog pozorišta i ansambl „Borislav Popović“, a potom i kao stalna članica Beogradske opere.

Nastupala je u domaćim i inostranim produkcijama – od Verdijevih klasika poput „Otela“, „Don Karla“, „Rigoletta“, „Nabuka“, do „Karmen“, „Kavalerije rustikane“ i „Samsona i Dalile“. Posebno mesto u njenoj karijeri ima debi u Temišvaru u ulozi Fenene u „Nabuku“, koji joj je otvorio vrata rumunskih operskih kuća.

Za svoj rad dobila je i nagradu „Oskar Danon“, kao i javnu pohvalu Narodnog pozorišta za sezonu 2019/2020.

Osim umetničkog rada, Vraneš se okušala i u medijima – bila je voditeljka emisije Prijatelji zauvek na RTV, a zajedno sa kolegom Dragoljubom Bajićem osmislila je projekte „Putevima srpskih lepota“ i „Bellezza Serba“.

U novembru 2023. godine postala je članica Srpske napredne stranke i zauzela šesto mesto na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“. Nakon izbora, u februaru 2024. potvrđen joj je poslanički mandat. Aktivna je u Odboru za kulturu i informisanje, a takođe i u odborima za dijasporu i evropske integracije. Javnost je zapamtila i njen gest tokom predstave Pepeljuga u decembru 2024, kada je odbila da uhvati ruku dirigentkinje Ane Zorane Brajović, koja je izašla na scenu sa crvenom rukavicom u znak protesta.

Vraneš je više puta isticala da podržava politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a i sama je navela da bi, ako stranka to bude tražila, prihvatila i mesto ministarke kulture.

Za umetnički rad odlikovana je februara 2025. godine zlatnom medaljom povodom Dana državnosti. Samo nekoliko meseci kasnije, u julu 2025, imenovana je za umetničku direktorku Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.