0
Bila je "majka modernog plesa".
Isadora Dankan zračila je energijom, mnogi su dolazili da se dive njenom plesu, a njen život bio je obojen strastvenim bojama.
PROČITAJTE JOŠ:
Isadorino glavno oružje bila je neobuzdana energiju kojom je „palila masu“.
Međutim, bilo je svakakvih komentara, poput onih da je bila čudakinja koja pleše uz klasičnu muziku.
Činilo se da se ona nije mnogo obazirala na ovakve reči, već je ubrzo otvorila i svoju školu plesa u Nemačkoj.
Ljubavni partner Isadore Dankan bio je ruski pisac Sergej Jesenjin, a i dan-danas se spominje njihova specifična veza.
S obirom da nisu govorili isti jezik, vladala je jezička barijeru, iako su se u mnogim „umetničkim stvarima“ slagali.
Međutim, njihov umetnički pojam života nije bio dovoljan da se ljubav održi, pa je došlo do razlaza.
Nažalost, Isadora je tragično okončala svoj život 1927. godine. Prijateljica Mari Desti joj je poklonila crvenu maramu od svile koja joj je donela ogromnu nevolju. Naime, Isadora je sela u automobil sa vozačem, a nije primetila da joj je jedan kraj marame koji je nosila, bio van vozila.
„Zbogom, prijatelji moji! Idem u slavu!“, rekla je Isadora, kao da je predosetila da će nešto da joj se desi.
Automobil je krenuo, kraj marame se zapleo u točak. Silina udara bila je stravična, pa je marama izvukla Isadoru iz otvorenog automobila i slomila joj vrat.
Čim je pala na pločnik, od te snage tog udarca bila je mrtva. Prema nekim izvorima, šal ju je stegao toliko da je Isadori umalo otkinuta glava.
Mediji su pisali kako je Isadorina prijateljica Mari primetila da je marama upletena u točak i vikala da bi upozorila Isadoru, ali je bilo uzaludno jer je vozilo uveliko krenulo.
Upravo ju je ona odnela u bolnicu, gde su lekari mogli samo da konstatuju smrt.
Prema čitulji objavljenoj u „Njujork tajmsu“, „Dankanova je na neverovatan način bačena iz otvorenog automobila u kom se vodila i na mestu preminula od siline pada na pločnik.
Dva dana nakon pogibije, kremirana je u Parizu uz zvuke Bahovog „D-dur konceta.“
BONUS VIDEO: Milan Laća Radulović in memoriam
