Sin popularne pevačice koju je volela cela Jugoslavija posle više od 30 godina otkrio sve o njenoj iznenadnoj smrti: "Na plaži joj je pozlilo"

Prva pevačica grupe „Novi fosili“ brzo je oduševila bivšu Jugoslaviju, a u vreme kada je posvećeno gradila uspešnu muzičku karijeru njen dalji napredak prekinula je prerana smrt u 42. godini života.

Đurđica je u najpopularniju hrvatsku grupu došla 1976. godine na poziv Rajka Dujmića, a ostala je do 1984. kada je započela solo karijeru, dok ju je u grupi zamenila Sanja Doležal. Sa Fosilima snimila je velike hitove, kao što su "Plava košulja", "Saša", "Šuti moj dječače plavi", "Da te ne volim" i druge, a onda je tokom kratke solo karijere snimila četiri albuma.

Međutim, sudbina je imala drugačije planove, te je Đurđica iznenada preminula od posledica infarkta koji joj se dogodio na plaži na Pagu.

Njen naslednik Hrvoje posle više od trideset godina od njene smrti otkrio je kako je izgledao taj dan.

"Naravno da se jasno sećam tog dana. Bili smo na Pagu gde smo godinama zajedno odlazili, otkad znam za sebe sam tamo. Pre smo proskijali na vodi nego na snegu. Mama je naučila da skija na vodi i taj dan je skijala, a zatim sela na plažu jer joj je bilo loše. Tata, lekar, prepoznao je znakove infarkta vrlo brzo, stavio je na gliser i odvezao u Pag u stanicu Hitne", priseća se Hrvoje Barlović za Index.

"Zatim su je kolima hitne odvezli u Zadar. Stigli su u bolnicu za pola sata, međutim ona je imala jak infarkt koji tada medicina nije mogla da pokrije. Bila je živa još neko vreme u bolnici, nije gubila svest, a onda je preminula", kaže.

Iako ne voli da se javno eksponira, sada je otkrio da mu je gubitak majke bio nenadoknadiv.

"Gubitak majke je rupa koju niko i ništa ne može da popuni i majka se ne može ničim da se kompenzuje. Ne volim patetiku, ali naravno da i danas postoji milion situacija kad bih voleo da je tu - da podelimo neke srećne trenutke. Ili da porazgovaramo. Ili da odem kod nje na ručak. Zaista je privilegija imati roditelje i dobar odnos s njima, da se nađete na nekom porodičnom ručku", kaže Hrvoje Barlović koji je danas 41-godišnji stomatolog u Zagrebu.

Hrvoje je imao svega osam godina kada mu je majka preminula, ali i danas dobro pamti njenu skromnost.

"Bila je posvećena majka, kuvala je sve živo. Zbog popularnosti joj je često bilo neprijatno. Nisam ja shvatao da je moja mama drugačija od drugih. Ne mogu da kažem da je mojoj mami smetala popularnost, ali ona je bila, kako Bosanci kažu, raja", rekao je on i prisetio se jedne anegdote koju pamti.

"Pevala je u Štutgartu i jedan lik je došao u bekstejdž da je upozna. I čovek je skinuo s ruke Cartier sat i insistirao da joj ga pokloni. I čovek neće da izađe iz sobe dok ona ne uzme sat. Ona govori da ne može da uzme sat, a on ne odustaje. "Pa evo staviću ga pa ću vam ga vratiti", govorila mu je, a on nije odustajao. Pričala je koliko joj je bilo neprijatno nakon toga", seća se Hrvoje.