0
Oliver Stoiljković devedesetih je bio muzička zvezda, a zašto se povukao sa scene ali i kako se vratio, otkrio je u emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića.
Oliver je devedesetih objavio četiri studijska albuma, sa kojih se izdvojilo nekoliko hitova, a najveći je svakako bio „Izbrisaću tragove“. Međutim, početkom dvehiljaditih je nestao sa javne scene, iako je nastavio da nastupa po klubovima.
PROČITAJTE JOŠ
0
1
Ovog leta objavio je novi album sa čak 15 pesama, što je mnoge obradovalo.
Šta mu se u međuvremenu dešavalo, ali i kako je izgledao ceo njegov životni put i odrastanje, te kako je porodična agonija uticala na njegovu karijeru i zdravlje, ispričao je u emisiji „Ispovest“.
Da li vam nedostaju devedesete godine i period popularnosti?
„Prvi album sam izdao 1997. godine, bilo je drugačije vreme, svakih godinu dana sam izdavao album, a što se tiče mog poslednjeg albuma koji sam izdao ove godine, to je krik besnog pileta, bilo bi mi jako žao da sve to ostane na kompjutera, želeo sam da izdao album i potrudiću se da krenem da promovišem pesmu po pesmu. Sad sam uradio spot za pesmu ‘Ludim’, a hteo sam da snimim i spot za pesmu ‘Bože čuvaj Srbiju’ koju sam napisao 1999. godine za vreme bombardovanja, tada je bila Srbija i Crna Gora i nikako da izbacim pesmu, a da niko ne kaže – ti si za žute, ti si za crvene, … A pesma je patriotska, pusti me, ne diraj me, govori pesma. Dogovarao sam se sa Rastkom Jankovićem da snimimo spot ispred Hrama Svetog Save, ali on je počeo da snima serije i nikako da dođem do njega, a ja sam ne mogu da zaokružim ceo taj projekat.“
Kako ste počeli da se bavite muzikom?
„Pre nego što sam izdao solo album, imao sam par bendova, prvi se zvao ‘Nije to ništa’ i na kraju ništa nije ni bilo. Bili smo jako talentovani klinci, imali smo 16 godina. Pokojna mama mi je kupila gitaru, pa sam posle šest meseci napisao prvu pesmu, ne sećam se nikako sam upoznao Ivana Miloševića, on je dugo sarađivao sa Futom Radulovićem, a takođe je bio u prvoj postavi Mobi Dika. On i ja smo tada napravili grupu ‘Crna ruža’, Futa nam je dao ime i ubio nas na mestu jer je tada postojao samo prvi, drugi i treći kanal RTS-a i sva tri su bila državna kanala, a naziv Crna ruža je naziv jedne sekte…“
Bilo je burno ali lepo vreme.
„Kad krenu ljudi da se žale… Neki ljudi ne znaju šta je nemati. Ja sam na jesen 1993. godine išao u vojsku, tada je bio Avramovićev dinar, prvi put se izjednačila marka sa dinarom, to je vreme od 50 hiljada, 500 hiljada, … Ja u tom trenutku odlazim u vojsku, a zemlja se raspada, rat je u Bosni još uvek trajao. Kad sam se vratio iz vojske imao sam taj bend i izdali smo pesme za Lacky sound, ali smo se brzo raspali. U to vreme su se mnogi bendovi raspali, a ono što pamtim tih devedesetih to su festivali u Herceg Novom i u Budvi, tada su bili i oni mali telefoni, samo SMS, nema interneta. Danas su svi na telefonima i u kafiću i u autobusu, a u ono vreme moj prijatelj Arsa i ja izađemo na Obilićev venac, sednemo i gledamo žene, a danas ljudi ne komuniciraju toliko.“
U kojoj meri ste vi imali ili nemali?
„Moji su se razveli 1993. godine posle 26 godina braka, ja sam završio osnovnu školu i sećam se da je kurs da se upiše srednja škola koštao 10 maraka, molio sam oca da mi da te pare i na kraju mi je dao, ali ja nisam otišao na taj kurs jer smo od tih para živeli naredna dva meseca. I sad kad mi neko nešto kaže… Tada smo išli u vojsku i tek posle 21 dana je zakletva i tada te vide roditelji, tada je bila disciplina… Plašim se da danas nova generacija nema filter uopšte, oni i ne znaju da su nekoga uvredili, a mi smo se tih godina mnogo više družili.“
Kako ste podneli razvod roditelja?
„Moja priča je teška i ne bih je iznosio, oni su se svađali 10 godina dok se nisu razveli. Bolje da se razvod desio ranije nego tada, možda bi majka bila živa. Jednostavno neke stvari moraš da živiš da bi razumeo, majka mi je primala socijalno jer joj je ostalo šest meseci do 15 godina radnog staža. Ona je bila poluinvalid, imala je problem sa aterosklerozom, puno je pušila cigarete, od toga je i umrla, posle tri operacije. Gledaš roditelje koji ne mogu da gledaju sebe.“
Zašto se nisu razveli ranije ako je bila takva situacija?
„Moja majka je iz Leskovca, sa 17 godina je pobegla sa mojim ocem, srušila je sve mostove iza sebe. Ona nije imala gde da ode, razvela se od njega i ostala u istom stanu i dalje su se svađali kao razvedeni. Ona nije imala gde. To je stan u 21. bloku na Novom Beogradu gde je danas arena, ali u tom trenutku ne postoji areni ni ništa. U tom trenutku da prodaš to, ti ne možeš da kupiš četiri stana.“
Zar nije mogla da se vrati u Leskovac?
„Nije imala gde da se vrati, majka joj je umrla, u tom kući je živela neka sestra. Mi smo jako inertni, kada kreneš da živiš život u poluagoniji, ti onda i ne živiš, nego životariš. Koliko je problem nemati, problem je i imati. Ako nemaš želju da zaradiš neki novac, ako imaš sve ili ako si bio sa najlepšim ženama, vozio najbolja kola, proputovao ceo svet i tako dalje, ti onda nemaš želju ni za čim, ljudi se onda odaju porocima.“
Ima mnogo takvih žena koje nemaju gde da odu…
„Tada se raspala stara Jugoslavija, ona je radila u SIV (nekadašnje Savezno izvršno veće, prim. aut.) u šanku, ja tada nisam imao ni 18 godina. Ona je bila samohrana majka i dobila je otkaz kao tehnološki višak. Moj najveći problem sada je kako napraviti neku penziju, ja ne znam koliko ću još moći da pevam, možda još pet, a možda još 20 godina. Danas možeš da dođeš do posla čuvara, da radiš na trafici, u marketu za minimalac. Moja rođena sestra je šest meseci bila na birou, a onda je jedva preko veze se zaposlila u vojsci. To su razlike u vremenima nekad i sad. Jedan poznati komičare rekao je pre 100 godina da je samo kralj imao topao tuš da se okupa, i da narod ne razume da mi živimo kao kraljevi. Zašto sam ja debeo? Pa, zato što mi je sve dostupno, neaktivni smo postali, udoban život je postao dostupan…“
Samim tim smo postali nezahvalni…
„Tako je, hvala Bogu ništa me ne boli, ali najviše mi nedostaje nedostatak komunikacije.“
Da li je majka kasnije iznajmila stan, odselila se od oca?
„Ne, ona je umrla u 54. godini. Otac je podneo papire za razvod, razvelili su se, ali smo svi ostali i dalje da živimo zajedno. Sestra se kasnije udala i dobila dva sina, ali se razvela posle 17 godina braka. Moja majka je dete razvedenih roditelja, njen otac je pobegao sa mlađom. Tako da eto, ja se na kraju nisam ni ženio. Sada živimo sa sestrom i njenih dvoje dece. Prodali smo onaj stan na Novom Beogradu jer ja tokom korone nisam radio godinu dana, nismo imali para, tata je umro u 80. godini 2019. godine i mi smo 2020. godine prodali stan. Ja sam pred koronu dobro radio i imao neki štek, ali kada živiš na Novom Beogradu to je … Moja drugarica ima stan kod A bloka i kaže mi da su joj samo režije 500 evra, ona ima stan od 100 kvadrata, ali zamisli da samo za režije daješ 500 evra mesečno… Lepo je živeti u Beogradu na vodi, ali to je samo za one koji imaju dubok džep. Mi imamo tu varijantu, kupiš ‘ferari’, i ako ti rikne far ti nemaš pare da zameniš – kući ti se raspao parket, mama ti nema zub – ali ti voziš ferari.“
Da li se promenilo nešto u odnosu roditelja posle razvoda? Da li se vaš otac kasnije oženio?
„Nije se oženio, čak je otac majku najviše posećivao kad je bila u bolnici. Otac je imao plan u okolini Beograda, pa je pred smrt postojala varijanta da majka ode tamo kod oca, jer je on tamo bio u tom periodu, ali ona nije preživela…“
U to vreme ste se povukli sa scene…
„Radio sam sa Mercedes bendom jedno vreme, baš smo dosta radili, čak smo bili zajedno i na festivalima. Sa 26 godina sam ostao bez majke, prestao sam da sarađujem sa tim bendom, i posle šest meseci, godinu dana sam krenuo ispočetka.“
Tada ste izdali i album koji niste promovisali.
„Jesam, izdao sam za PGP-RTS, imao sam i sponzora koji je hteo da mi pomogne, ali u trenutku kada sam dobio garanciju oko reklamiranja, ispostavi se da se PGP odvaja od RTS i da RTS više neće da reklamira pevače koji izdaju za PGP, ja bukvalno sutradan se izvinjam čoveku jer sam uzeo pare, uložio u album, a ne možeš da ga reklamiraš. Deo para koji sam dobio od Komtrejda i Vese (Veselin Jevrosimović, prim. aut.) koji je hteo da pomogne, ali umesto da platim spot, platio sam lekove i sahranu majke. To je život, ovo nikada nisam pričao javno. Kakva god da je moja sudbina, ima ljudi kojima je mnogo gore… Ova moja priča je jedna od milion. Tako se živelo devedesetih, mnogo je bilo razvoda, mnoge žene su trpele, a danas su samostalnije.“
Niste se oženili do sada…
„Ne, već 20 godina gajim sinove moje sestre.“
Jeste li nekada verili neku devojku?
„Nisam, nisam došao do toga. U ovim situacijama koje sam ti sada ispričao nisam ni razmišljao o ženidbi. To je ostavilo posledice i na moje telo.“
Koliko kilaža utiče na zdravlje?
„Dok sam bio mlađi mogao sam sve… Pre 10 dana sam imao neku intervenciju, povišen šećer… Bio sam pet dana u bolnici i danas se da sam nešto naučio. Trebalo je da krenem u teretanu, ne jedem ništa slatko. Ne pijem alkohol, kafu, ne drogiram se…“
BONUS VIDEO: Ispovest – Nataša Mihajlović (Frajle)
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare