"Shvatio sam da sam prodao sestru za cipele, ali bilo je prekasno": Miša Janketić je otvoreno govorio o tragedijama koje je doživeo u detinjstvu

Miša Janketić je odigrao uloge u brojnim kultnim filmovima i serijama i dobitnih je mnogih značajnih nagrada.

U jednom od intervjua, svojevremeno je otkrio koliko je težak život imao, a posebno se osvrnuo na 1944. godinu, kada mu je majka ubijena, a on i njegova sestra Milena ostali sami.

"Moja sestra i ja smo posle ostali u Pljevljima kod porodice Đenisijević, kod koje je moja majka bila iznajmila sobu. Tu u komšiluku je živeo trgovac, mađarski Jevrejin, sa ženom. Bila je takođe Jevrejka. Zaboravio sam im, nažalost, imena, ali znam da je nekako u to vreme on umro i da je ona, potom, odlučila da beži iz Pljevalja. Sve je rasprodala budzašto i počela da vreba priliku za bekstvo. Usput je mene stalno ubeđivala da dopustim da povede sa sobom i moju Milenu. Nisam živ dao, pamtio sam šta mi je majka rekla i kakav mi je amanet ostavila kad je krenula iz kuće u smrt, da moram da čuvam i pazim sestricu", ričao je on i dodao:

"Jednog dana, Jevrejka mi donese par finih žutih cipela. I danas ih pamtim, kao da je to juče bilo. Kožne, duboke, sa tvrdim đonom, do pola se šnirale vezicama, a onda kopčama… Teško je to sada i opisati i dočarati, šta su takve cipele u to vreme značile za mene skoro bosonogog. Zaslepljen tom lepotom i preokupiran cipelama, nisam gotovo ni primetio kad je Jevrejka otišla i povela moju Milenu. Shvatio sam tek posle da sam ja, u stvari, prodao sestru za te žute cipele, ali je tada bilo prekasno".

Tek kasnije je shvatio da je ta žena sa njegovom sestrom sela na voz i otišla do Dobruna kod Višegrada.

"Tu su ih mokrogorski četnici skinuli s voza i nju odmah zaklali, čim su joj našli nekoliko dukata sakrivenih u duplom dnu od kofera. Kad su krenuli da ubiju i moju sestru, pritrči jedna devojka, tu iz Dobruna bila, i otme im je iz ruku: 'Nemojte, ne dam da ubijete ovo dete grešno, no mi ga dajte, imam brata u Višegradu koji nema dece, njemu ću da ga darujem'", istakao je on, prenosi "Blic".

"Bila je to sestra Milivoja Miličevića, kasapina iz Višegrada, koja je moju Milenu, prestravljenu i šugavu, posle zaista dovela i predala bratu, ali ona nije umela da kaže ni ko je ni odakle je, samo je uporno ponavljala da ima brata Cila. Jednoga dana te 1947, malo pre nego što je došao u Šahoviće, Milivoje Miličević se vraćao vozom iz neke trgovine od Priboja, Rudog, odakle li, i imao je pun vagon stoke za mesaru. U kupeu, u kojem je sedeo, našla se i neka žena iz Pljevalja. Putovala je vozom u Beograd kod sina. U neko doba počela da priča o ratu i nekim događajima iz tog mučnog i nesrećnog vremena i ta Pljevljakinja ispričala je kako su njenu prijateljicu i školsku drugaricu Milicu Dajović Janketić zaklali četnici, da joj se ništa ne zna ni za muža Radomira, koji je odveden nekud u zarobljeništvo, da su imali i troje dece, da je jedno muško umrlo uz rat, drugo se negde zlopati od nemila do nedraga, a trećem, ćerkici nesrećnoj, ne zna se ni groba ni mramora. Dok je rat trajao, odvela ju je nekud neka žena iz Pljevalja i tu joj se izgubio svaki trag… Milivoje joj onda tu ispriča da ima i da podiže jedno tuđe žensko dete, kaže i kako mu je došlo u kuću, i da po svemu sumnja da je dete odnekud iz Crne Gore. Zna da kaže samo da ima brata Cila, da za mleko kaže da je varenika, a za merdevine stube, i sve zbori ijekavski… Ta žena je odmah rekla da je Milena Miličina", kazao je glumac i dodao:

"U to vreme, u Višegradu, neki ustаšа Vrana, kome se sudilo, govorio je nа sudu, da bi dokazao da nije kriv, kako je Milena njegova ćerka: 'Nisam bio ustaša. Mene su ustaše progonile. I ćerku su mi odveli i hteli dа je ubiju. Eno je mojа ćerkа Hаjrijа Vrаnа u kаsаpinа Milivojа Miličevićа’, govorio je. Dа bi pobio lаži ustаše Vrаne, Miličević se dаo u potrаgu zа Ciletom, to jest, zа mnom, jer je Milenа o sebi umelа dа mu kаže toliko dа imа brаta koji se zove Cile“, pričao je Janketić i istakao da je Milivoje iste godine uspeo da ga spoji sa sestrom.