Naime, prva želja mu je bila književnost, ali je igrom slučaja upisao Pozorišnu akademiju.
„Da bih ponovo imao dom i stipendiju morao sam nešto da upišem i najjednostavnije mi je bilo da odem na Pozorišnu akademiju“, rekao je jednom prilikom Janketić.
Njegovo odrastanje tokom Drugog svetskog rata obeležile su tragedije. Majku Milicu ubio je školski drug, a nakon čega je on ostao sa sestrom Milenom.
„Majka je radila na pošti. I tog dana kad smo ispraćali kolonu partizana i dočekivali kolonu Nemaca, majka je od naših dobila zadatak da ostane. Da i dalje radi na pošti. Iako za Nemce… jer će naši opet doći. Jednoga dana ispratili smo i kolonu Nemaca. Sa druge strane u grad je ušla kolona četnika. Moja majka Milica radila i dalje na pošti. Sada za četnike. Ubrzo su počeli da je pozivaju u komandu. Prepoznao ju je četnički glavar, pop Maca. Nekada su zajedno išli u gimnaziju. Pop Maca je u Pljevljima pronašao još nekoliko partizanskih žena“, ispričao je Janketić jednom prilikom za TV Novosti.
Upozorila je sina na scenario koji je usledio, a glumac je sa sestrom molio da mu poštede majku.
„Jednom kada se spremala da ide na saslušanje, majka mi reče: ‘Cile, mene će da ubiju’. Milenu ostavljam tebi u amanet. Ti da je čuvaš i štitiš. Ti si muška glava. Ne daj je nikome, nemoj neko zlo da joj učini. Nije se više vratila moja majka Milica. Zaludu smo Milena i ja išli u komandu i molili da ne ubiju našu majku. Jedne noći, u Ševarima, ubio ju je pop Maca, s drugim partizanskim ženama. Njih devet“, ispričao je Janketić.
Utehu je pronašao u radu, ali i u svojoj mnogobrojnoj porodici.
„Teško se s tim živi i pozorište je bilo idealno mesto da oporavim duhovnost, da se rasteretim i da se, hajde da malo budemo i patetični, na neki način sakrijem od surovosti života. Tako da sam ja u pozorištu pronašao životni put, ostvarujući svoje uloge i uporedo ostvarujući svoju porodicu. Zapravo, sa svoje četvoro dece sam uspeo da povratim moju mrtvu familiju. Čak sam im davao i ta imena, jer sam smatrao da su moja deca bila dug prema nestaloj mojoj porodici. I povratio sam je, tako da su moja deca sada i unuci“, priznao je Miša Janketić svojevremeno u intervjuu za Blic.
Glumac je morao bez protekcija sam da stvara karijeru.
„Ja sam od života dobio mnogo više nego što sam se nadao, a nešto manje nego što sam mogao. Kasno sam stao na noge. Morao sam da krećem ne od nule nego iz dubokog minusa, tako da je moj skor pozitivan“, rekao je on tada.
Tokom devedesetih godina rasprodao je imanje koje je imao.
„Ostala mi je žalost što nemam još jedan život da ga provedem na zemlji i od zemlje. Priroda je moj ambijent, ona mi bogati dušu, tek na zemlji sam svoj na svome. Rasprodao sam sve onih teških devedesetih godina, imao sam alate“, kazao je on.
Mišu je 1981. godine sačekala još jedna neprijatnost. Naime, više od 20 sati je bio talac kada je otet avion tadašnjeg JAT-a.
„Ja to tada nisam doživeo kao neku opasnost, već kao neku avanturu, nešto nesvakidašnje… Mi smo glumci malo deformisani što se toga tiče“, rekao je Miša Janketić u jednom intervjuu.
Jedino o čemu je brinuo bilo je da stigne na predstavu u JDP-u, a publika je to znala da ceni.
„Leteli smo preko Jadrana do Italije, pa preko Grčke do Izraela i Kipra. Uskratili su nam samo putovanje u Afriku jer sam čuo otmičare da su planirali da letimo za Johanezburg. Niko nas nije oslobodio. Sami smo se oslobodili. Čak su i strane novine pisale danima ‘Ne otimajte Jugoslovenima avione’, ‘Putnici kidnapovali kidnapere’. Jedino o čemu sam brinuo je da li ću stići na predstavu ‘Tramvaj zvani želja’ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. I stigao sam. A kada se zavesa podigla, publika me je dočekala velikim aplauzom. Bio je to najčudniji aplauz koji sam dobio u životu. Njima je bilo drago da sam živ, a ja to uopšte nisam tako doživljavao“, rekao je Miša Janketić svojevremeno.
Podsetimo, Janketićeva je u braku sa koleginicom Svjetlanom Knežević dobio četvoro dece, a sin Marko i ćerka Milica nastavili su njihovim stopama.