6
Trubač Dejan Petrović imao je stravičnu saobraćajnu nezgodu 2017. godine.
Kako je Dejan Petrović ispričao, udes je imao u Ovčar Banji kada je zaspao za volanom i skrenuo sa puta.
„Bog me pogledao i Sveti Ilija, jer se to dogodilo na naš veliki praznik. Nema trećeg faktora koji mi je spasio glavu. Tog dana sam krenuo za Užice novim kolima, koje sam uzeo dva dana pre toga. Želeo sam da odradim tehnički pregled sa ženom i detetom. Zbog napornog tempa koji smo imali tih dana i mnogo nastupa, svestan sam bio da sam umoran, ali sam ipak odlučio da krenem. U Ovčar Banji me hvata takav umor, gde postajem svestan da ne mogu da vozim više i planiram da stanem jedno sat vremena da se odmorim“, rekao je poznati muzičar i nastavio:
„Sve se događa oko 15h, to je bio najtopliji dan u godini. Shvatam da ne mogu više da vozim i zovem suprugu da joj kažem da ću stati negde da dremnem, kako bi znala zbog čega sam ugasio telefon. Kako je sa moje strane bilo sve vreme sunce, želeo sam da skrenem kod manastira Vavedenje, pored jedne česmice da se parkiram i odspavam, jer je tu hladovina. Spuštam telefon i ulazim u tunel. Kako sam to uradio, mene je tunel dodatno ohladio. Tog momenta sam zaspao za volanom i ne sećam se ničega“.
PROČITAJTE JOŠ:
Trubač kaže da se probudio u trenutku kada je počeo da pada u provaliju.
„Na izlasku iz tunela, nastavio sam pravo i udario u betonske stubove. Praktično sam ih uzjahao. Tada je auto prevagnuo i survao sam se u provaliju. Četiri ili pet puta sam se isprevrtao, a budim se u momentu kada krećem da padam. Mislim da sam izvalio i presekao nekoliko drveća. Kako sam se u sekundi razbudio, od straha sam savio volan. U glavi mi je bila samo ćerka Jovana i tuga što je više neću videti. Zadnji trokrak od drveta kod jezera me je spasio. To nije jezero već glib, mulj i svestan sam da tu nema vađenja, ako upadnem. Molio sam Boga da me uzme, samo da ne upadnem u vodu jer imam neverovatan strah od nje. U zadnjoj sekundi, uspevam da otvorim šiber i iskačem kroz njega. Užasan osećaj, to je tolika provalija da ja ne vidim magistralu. Pogledam kroz ono šiblje i vidim da iz manastira stoje monahinje i gledaju u mom pravcu“, ispričao je on, pa nastavio:
„Ne vide me, ali ja njih vidim. Ljudi su dozivali i pitali da li ima nekoga dole, ali me niko nije čuo. Tada sam upao u paranoju misleći da sam ispario, kao ono kada gledaš u filmovima. Razmišljao sam da sam umro, jer me ne čuju da vičem iz provalije. Nisam imao nijednu povredu sem masnice i manje posekotine. Jedan čovek me je u tom trenutku zapazio i strčao do mene. Pitao me je da li sam dobro, a ja nisam imao nikakvu reakciju. Čuo sam ga samo kako mi govori da skinem auto sa kontakta da se ne zapali. Kako sam ugasio motor, setio sam se da mi je torbica u kolima sa parama i svim dokumentima i znam da smo u tom momentu nas dvojica lomili šiber kako bih mogao da dođem nje. Izlazim na magistralu sa tim čovekom i tada me je udario adrenalin. Počeo sam da se tresem nenormalno, nisam mogao cigaru da zapalim ni da pijem vode“, rekao je Dejan Petrović u emisiji „Preživeli“.
Petrović je nedavno kazao i da je tada, na putu ka bolnici, počeo da mu otiče stomak. Iako je prvo mislio da ima unutrašnje krvarenje, ispostavilo se da je to bila posledica straha i stresa. Kasnije je dugo sanjao taj događaj, a onda je, zbog još nekoliko loših situacija, počeo da oseća panične napade i odlučio je da potraži stručnu pomoć.
„To je jako veliki šok. Dosta onako stresnih situacija u životu je bilo, taj udes, kasnije korona i negde u koroni, zbog svega toga da li će biti posla, šta će biti sa ljudima iz orkestra, onda sam dobio anksioznost. Ovo prvi put u javnosti pričam, pričam masi ljudi. Iz kog razloga? Iz razloga što masa ljudi ima anksioznost, a ne može da je prepozna i ne zna šta je. Međutim, ja kasnije, kada sam krenuo da pijem terapiju, i ko je izmislio terapiju za anksioznost, ja bih mu spomenik digao, najveći koji postoji. Tek petnaestog dana sam, u stvari, shvatio šta sam zapravo doživeo. Prvu noć je bio pakao. Svaki sekund zaspim, odmah čujem to pucanje u autu. Tako da, malo, po malo sam se oslobodio toga, ali mi je dugo trebalo“, kazao je on u emisiji „RTS Ordinacija“, prenosi „Blic“ i dodao:
„Potražio sam pomoć stručnjaka posle nesreće. Najviše mi je pomogao razgovor sa suprugom jer me ona najbolje poznaje i molitva u crkvi, vera. Pošto sam ja, kad sam iskočio iz auta, video zid od dvorišta manastira Nikolje i monahinje, i mi smo već posle jedno pet, šest dana otišli u manastir i odneli prilog i dosta mi je molitva pomogla. Crkva, manastir, išao sam i to mi je baš pomoglo“.
Opisao je i u kom trenutku je shvatio da ima panični napad.
„Bio sam sa mojim drugom sa kojim pijem, maltene ceo život, kafu. Sedeli smo u kafiću u kojem sedimo skoro svako jutro kada sam ja u Užicu. Bilo je prelepo, sunčano. Samo sam u jednom momentu osetio neki naboj straha i samo su mi se odsekle noge. Prvi put se susrećem sa tim i ne mogu da opišem, ostao sam bez glasa, nisam mogao da pričam, bila je puna terasa, samo sam želeo da se negde sklonim sam, uleteo sam u toalet, počeo da se umivam i u momentu mi je proradio mozak da imam panični napad“, ispričao je muzičar.
BONUS VIDEO: Kumu sam zahvalna na svemu, ali znate kako kažu – čist račun – duga ljubav Pevačica o prijateljstvu sa čuvenim muzičarem
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
