"Kad to rešim ne vidim problem da guram do Los Anđelesa": Đoković otvorio dušu, šokirao se zbog diskvalifikacije, a onda oduševio navijače

Đoković je bio na samo tri poena od pobede kada je Medvedev, posle izgubljenog poena, udario lopticu ka tribinama i pogodio jednog navijača.

Usledila je intervencija sudije i supervizora, posle koje je doneta odluka o diskvalifikaciji ruskog tenisera, pa je Đokoviću pripala pobeda i mesto u finalu.

Novak je posle meča priznao da nije ni video trenutak koji je odlučio polufinale, pošto se nakon osvojenog poena okrenuo ka peškiru.

"Šokantan završetak meča. Nisam video šta se dogodilo. Čim sam odigrao viner, okrenuo sam se i otišao po peškir. Videli smo šta se desilo na terenu. Tamo je bila osoba koja je očigledno bila povređena ili se nije osećala dobro. Ne znam koliko je ozbiljna povreda, nadam se da nije ništa ozbiljno", rekao je Đoković.

Čitava situacija neminovno je podsetila na US Open 2020. godine, kada je Đoković diskvalifikovan iz meča protiv Pabla Karenja Buste pošto je lopticom pogodio linijskog sudiju.

Upravo zbog tog iskustva imao je mnogo razumevanja za Medvedeva.

"Žao mi je Danila jer znam taj osećaj. Na US Openu 2020. godine u sličnim okolnostima i ja sam bio diskvalifikovan. Grozno je jer sam siguran da Danil nije imao nameru nikoga da povredi na tribinama, ali to se dešava."

Đoković je svakako bio veoma blizu pobede, ali je priznao da završetak meča ne bi nužno bio jednostavan da nije došlo do diskvalifikacije.

"Bio sam na tri poena od pobede u meču. Moglo bi se reći da sam mogao da privedem taj gem kraju, ali s obzirom na broj brejk lopti sa kojima sam se suočio, siguran sam da mi ne bi bilo tako lako da osvojim gem na svoj servis i završim meč."

Duel sa Medvedevom opisao je kao jedan od fizički najzahtevnijih koje je odigrao u poslednje vreme.

"Jedan od najdužih dvaju setova koje sam odigrao poslednjih godina. Uvek je velika borba sa Danilom. Kada sam ulazio u meč, znao sam da će biti potrebno mnogo energije i truda sa moje strane ako želim da pobedim. To se i dogodilo."

Priznao je Novak da je u pojedinim trenucima imao i sreće, posebno kada je Medvedev propuštao prilike da mu oduzme servis.

"U nekim situacijama sam imao i sreće jer je promašio neke lake zicere kada je imao brejk lopte u drugom setu. Njegova realizacija brejk lopti danas nije bila dobra."

Posle pobeda nad Aleksandrom Zverevom i Medvedevom ponovo se otvorilo i pitanje koliko dugo Đoković može da ostane na najvišem nivou, posebno u kontekstu njegove želje da nastupi na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine.

Srpski teniser nema dilemu da njegova igra i dalje može da parira najboljima, ali priznaje da najveću nepoznanicu predstavlja fizičko stanje.

"Što se tiče same igre, ne deluje daleko, da budem iskren. Kada se zdravstveno osećam dobro, dokazao sam mnogo puta u poslednjih par godina da mogu da pobedim najbolje igrače na svetu. To dokazujem i ove nedelje. Nisam zabrinut za svoju igru niti za stanje uma. Zabrinut sam samo zbog fizičkih, zdravstvenih problema kojima pokušavam da uđem u trag i rešim ih. Kada se to potpuno reši, nadam se uskoro, onda ne vidim problem da stignem do Los Anđelesa", poručio je Đoković.

Za titulu u Pekingu igraće protiv Aleksa de Minora, jednog od fizički najspremnijih tenisera na Turu.

"Mnogo trčanja. Opet, ne postaje ništa lakše kada je trčanje u pitanju, to je sigurno. Očekujem još jednu borbu, još jedan fizički zahtevan meč u kom verovatno neću dobiti mnogo besplatnih poena."

Zbog toga će mu do finala najveći prioritet biti oporavak.

"Zato okrećem misli ka oporavku i pokušavam da što pre, kada se sve ovo završi, budem spreman. Izaći ću na teren svež koliko god je to moguće kako bih pružio pravu partiju."

Peking za Đokovića ima posebno mesto u karijeri. Prisjetio se i 2015. godine, jedne od najboljih sezona koje je ikada odigrao.

"Ta 2015. je bila fantastična godina za turnir u Pekingu, ali i uopšteno. Jedna od najboljih sezona koje sam imao u karijeri. Verovatno je najboljih 18 meseci u mojoj karijeri bilo tih 12 meseci 2015. i šest meseci 2016. godine. Verovatno sam tada igrao tenis svog života."

Jedanaest godina kasnije mnogo toga se promenilo, ali ne i Đokovićev osećaj u kineskoj prestonici.

"Potpuno sam drugačiji igrač 11 godina kasnije. Ima nečeg u Pekingu što me jednostavno gura napred. Osećam se sjajno, volim da igram ovde. Podrška je takođe neverovatna."

Posebnu pažnju privukla je njegova priča o kineskim navijačima, koji ga svakodnevno čekaju i ispred hotela.

"Primećujem mnogo navijača koji su van centralnog terena, kao i ispred mog hotela. Trudim se da budem u kontaktu sa njima. Već nekoliko noći zaredom izlazim iz auta kada stignem u hotel i provodim po 15 do 20 minuta sa navijačima, slikam se i dajem autograme."

Đoković kaže da mu je posebno važno da pokaže zahvalnost ljudima koji nisu uspeli da dođu do ulaznica za njegove mečeve.

"Razumem da nema svako priliku da bude na terenu i da ima kartu. Zaista veoma cenim podršku ljudi koji nisu na samom stadionu. Vidim ih, primećujem ih i trudim se da im posvetim pažnju i pokažem ljubav i poštovanje", zaključio je Đoković.