0
Xander otkriva kakve su mu slike pred očima kada se seti detinjstva u Majuru i nesrećnog rata koji ga je sprečio da ima srećno detinjstvo.
Poznati pevač Aleksandar Misojčić, je u emisiji „Ispovest„, autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, govorio o svojoj karijeri, novima pesmama, ali i najavio album koji će izaći na jesen. On takođe priznaje da njegova porodica često nije imala finansijsku stabilnost iako mu je otac bio vojno lice, a evo kakva sećanja ima kada pomisli na odrastanje.
PROČITAJTE JOŠ:
„Pamtim jedan trenutak kada je mama skupila po 50 para u metalu, pa je ona skupila sve u jednu ćasu. Moj ujak kada je išao da kupi sebi hleb, svraćao je i do nas da kupi i nama. Sećam se te kamare metalnog novca koja je stajala na frizideru. Kupovali smo samo hleb, a baba i deda su nam donosili domaću hranu sa sela da imamo. Bilo je teško tih devedesetih, trudio sam se da zaboravim neke stvari. Kao dete nisam bio toliko svestan, ali recimo kada uđeš u prodavnicu ne možeš da kupiš svašta, kinder jaje je tada bilo pojam. Sećam se da me je tata jednom odveo u prodavnicu igračaka i rekao mi da biram šta goš želim. Tačno se sećam gde je ta prodavnica bila, sećam se i prodavačice. Ja sam od svega izabrao sam jedan mali automobil, najmanji i tada mi je u glavi bilo da nemamo. Uvek sam imao želju da vozim autić bez kabla, ali to nikada nisam dobio. Kada sam počeo da radim sa 16 godina, od prvih honorara sam kupio stalak za mikrofon, a onda taj autić koji sam samo jednom provozao, izvadio baterije i ostavio ali sam sebi ispunio tu želju iz detinjstva.“
Xander je istakao da se nemaština koju je doživeo u detinjstvu, kasnije odrazila na njegov život, te sada voli da štedi.
„Imam taj problem i moji roditelji isto, mama ne da da se baci stari krevet – kaže trebaće nekada. Ali ja to razumem, moji roditelji su živeli u Zagrebu, tamo su se skućili i onda je počeo taj nesrećni rat 1991. godine, mama je morala da pobegne. Tata je bio vojno lice, radio je u Sloveniji, Sarajevu i na kraju u Zagrebu, pričala mi je mama da je trudna morala da beži. Sve uspomene su ostale tamo, žao mi je što nemam slike njihove iz mladosti i sa venčanja. Tamo su iznajmili stan, ali su ga kompletno renovirali, ali to je na kraju nebitno, bitno je da su oni ostali živi i zdravi. Samo mi je žao nemam slike kad sam bio beba, kada sam bio dete… Sve u svemu lepo detinjstvo što se tiče drugara, ali isto tako nesrećan rat…“
Pevač je otkrio i da je bio dobar džak, te završio osnovne i master studije ekonomije u Beogradu.
„Bio sam odličan džak, mama je bila stroga, i zbog sam i završio fakultet i master. Mama je bila stroga ali mi nije pomagala i hvala joj na tome, to me je izgradilo. Snalazio sam se. Imao sam 10 godina kada smo se preselili u Šabac, do tada smo živeli u iznajmljenog kući u Majuru. Vlasnik te kuće je došao polovinom septembra i rekao da hoće da proda kuću i da morao da se iselimo. Sećam se tog trenutka, mama i ja smo neke paprike radili, bili smo razočarani, baš je bilo stresno i onda je mama potencirala da kupimo kuću u Šapcu i da se preselimo tamo. Ali sam želeo da ostanem u Majuru u školi, blizu kuće u Šapcu sam imao školu koja je bila kao elitna, u nju su išla deca uticajnih ljudi, ali nisam želeo da pređem tamo nego sam ostao u Majuru i putovao sam četiri godine.“
Celu Ispovest Aleksandra Xandera Misojčića pogledajte klikom OVDE.
BONUS VIDEO: ISPOVEST „Oteo me je Arapin na benzinskoj pumpi u Nemačkoj“: Poznati pevač zamalo završio u belom roblju – ovo su detalji drame
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare