0
Na današnji dan davne 1932. godine rođena je legendarna Elizabet Tejlor, jedna od najvećih legendi zlatnih godina Holivuda.
Elizabet je rođena 1932. godine u Londonu, a glumački talenat nasledila je od majke Sare Sotern. Međutim, usled izbijanja Drugog svetskog rata, njena porodica donosi odluku da se vrati u Ameriku.
Prvi put se na filmu pojavila sa 10 godina, a reč je o filmu „There’s One Born Every Minute“, nakon čega su usledile uloge u „Lassie Come Home“, „The White Cliffs of Dover“ i „National Velvet“.
Zanimljivo je i da Tejlor odmah dobila veliku pažnju publike, kako zbog neverovatne lepote, tako i zbog raskošnog talenta koji su uvideli odmah kroz njene prve uloge. Međutim, zbog toga što je njen privatni život mnogo trpeo zarad glume, sa 16 godina je želela da napusti ovu profesiju, ali se tome usprotivila njena mama.
Elizabet je tokom života važila za jednu od najlepših žena na svetu, a publici su posebno privlačile pažnju njene ljubičaste oči. Naime, glumica je prirodno imala ljubičaste oči zbog male količine melanina.
Elizabet je iza sebe imala osam brakova, te je važila za jednu od glumica sa najvećim brojem partnera. Prvi put se udala sa samo 18 godina za Konrada „Niki“ Hilton Juniora, ali su se razveli ubrzo zbog njegovih problema sa alkoholizmom i nasilničkim ponašanjem. Ubrzo posle razvoda udala se za glumca Majkla Vildinga sa kojim je provela četiri godine.
Nije joj mnogo trebalo da posle razvoda nađe novog partnera, te se brzo udala za reditelja Majka Toda, sa kojim je bila do njegove smrti, tačnije dve godine kasnije.
Posle se udala za Edija Fišera, a njihova ljubav naišla je na brojne osude u javnosti. Naime, Edi je tada bio oženjen, a zbog glumice se razveo, što je loše uticalo na njenu reputaciju. Pre nego što su se venčali, zbog njega je postala Jevrejka. Iste 1964. kada su se razveli, Elizabet se udala za Ričarda Bartona sa kojim je bila 10 godina u braku.
Njihov turbulenti brak ponovo su obnovili 1976, ali su se iste ponovo razveli. Tada se udala za šestog muža Džona Varnera, dok je 1991. rekla sudbonosno „da“ Lariju Fortenskom sa kojim je provela pet godina.
Iz ovih osam brakova sa sedam muževa imala je četvoro dece.
Njen buran privatan život pratili su filmski uspesi koje je nizala ulogama u „Kleopatri“, „Ko se plaši Virdžinije Vulf?“, „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Mesto pod suncem“ i drugim.
Uprkos velikoj slavi, lepoti, blistavoj karijeri i bogtastvu, Elizabet je celog života imala probleme sa zdravljem. Naime, operisala je tumor na mozgu, preživela rak kože, više puta imala upale pluća, probleme sa kukovima zbog koga je bila u invalidskim kolicima, probleme sa srcem od koga je preminula 23. marta 2011. godine.
Elizabet nije krila da je veliki fanatik kada su u pitanju dijamanti. Ostavila je iza sebe kolekciju 33,19-karatnog „krupp“ dijamanta, 69,42-karatnog „tejlor-barton“ dijamanta i 50-karatnog „la peregrina“ bisera. Takođe, Majk Tod ju je obasipao dijamantima, a poznata je njena čuvena tijara koju je nosila na dodeli akadamskih nagrada 1957. godine.
„Moja majka kaže da nisam otvorila oči osam dana kada sam se rodila. Ali kada sam ih otvorila, prvo što sam videla bio je verenički prsten i bila sam navučena“, prokomentarisala je Elizabet.
Elizabet je odlučila da ništa ne prepusti slučaju, te je čak i sopstvenu sahranu organizovala. Njene instrukcije su ispoštovane, i limunzina sa kovčegom je kasnila „damskih“ 15 minuta.
Sahranjena je na istom groblju u Los Anđelesu gde počiva njen blizak prijatelj Majkl Džekson. Ovo je bila njena druga želja, iako su njeni naslednici nameravali da je sahrane na groblju njenih roditelja, gde počiva i slavna Merilin Monro.
Sahrana je organizovana u prisustvu najbližih, poštujući jevrejske običaje, s obzirom na to da je glumica prešla u judaizam. Opelo je vodio rabin, a ceremonija je započela recitacijom pesme Žerarda Hopkinsa, „The Leaden Echo and the Golden Echo“, koju je okupljenima pročitao glumac Kolin Farel.
