1
U jednoj od prvih emisija u trećoj sezoni projekta "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, gost je bio jedan od najprepoznatljivijih televizijskih i radijskih voditelja u regionu – Voja Nedeljković.
Bogata karijera Voje Nedeljkovića traje već gotovo četiri decenije, a počela je krajem osamdesetih, u vreme kada nije bilo interneta, društvenih mreža, pa ni privatnih televizija u današnjem smislu. Od prvih dana na radiju, preko kultnog Trećeg kanala i emisija koje su obeležile jedno vreme, pa sve do velikih televizijskih projekata, Voja je prošao kroz gotovo sve faze domaćih medija.
PROČITAJTE JOŠ:
U otvorenom razgovoru za emisiju „Ispovest„, prisetio se svojih početaka, anegdota koje su obeležile karijeru, saradnje sa poznatim ličnostima, ali i privatnih trenutaka koje retko deli sa javnošću.
Imaš veoma bogatu karijeru koja je počela krajem osamdesetih?
„Moja generacija je počela na radiju, pa smo onda prelazili na televiziju. Rođen sam 1963. godine i ta moja generacija je počela tako što smo radili na radiju, pa u novinama i tako dalje. Ja sam počeo da radim na jednom programu ‘Ritam srca’, koji se emitovao na Studiju B, a dali su nam jedan sat koji se najmanje sluša od 13 do 14 časova, a meni je to bilo kao da sam vodio dodelu oskara.“
Jesi završio neki fakultet?
„Upisao sam Filološki fakultet, smer opšta književnost i teorija književnosti. Počeo sam da radim na radiju i onda su me ovi sa Studija B videli i zvali me da radim i za njih, pa sam dobio neke noćne smene, terene, radio uključenja na radio i tako dalje. Čula me je jedna divna dama Maja Vlahović i zvala me da radim emisiju ‘Klub deset’ na TV Beograd koju je režirao Stanko Crnobrnja, trebali smo da je vodimo Srna Lango, Ivana Zarić, devojka sa Kosova Teuta Ruči i ja. Mislio sam da je to šala, ta emisija je nastavak emisije ‘Hit meseca’, tu su dolazili Bajaga, Belo dugme i tako. Ja sam to počeo da radim, bila je 1988. godina, imao sam 24 godine i bio sam jedan od najstarijih u ekipi, Ivana i Srna su mlađe od mene četiri-pet godina. Tada sam kupio video rekorder, HVS formata, međutim ja se nisam dopao tadašnjem uredniku Vojkanu Milenkoviću koji je rekao ‘šta će mi ovaj zubati, daj mi ove ribe’. On je skinuo sve moje najave iz moje prve emisije, a nisu stigli da me skinu sa špice gde piše Voja Nedeljković, sreća pa je to ostalo i onda su ljudi videli, jer bi u suprotnom mislili da sam ih lagao.“
„Onda su Feti Dautović i Stanko Crnobrnja uspeli da ubede Vojkana, on se protivio, ali su me vratili i počeo sam to da radim. Pripadam i toj generaciji koja je formirala nove medije. Tada se emitovao prvi i drugi program, od radija Studio B, Radio Beograd koji ima svoj program i 202. Nema interneta, to je jasno. Krajem osamdesetih dolazi do političke ekspanzije i ja počinjem da radim manifestaciju ‘Video šou’ koja je imala svoju televiziju u Domu omladine, gde se dešavao sam sajam tehnike. Rade Zelenović je vodio tu televiziju, nekadašnji direktor kinoteke. To je bila televizija koja je imala mali signal, nije mogla da dobaci ni do Dorćola, ali se na to naslonio Rade Radovanović, poznati novinar koji je imao svojih sedam dana i na to se lepi OK kanal, to je nezvanična preteča trećeg kanala. On je imao veću težinu jer je tu bio Rambo Amadeus koji je svirao na usisivaču. Ja sam tada radio na ulici, povedem snimatelja i onda pitam ljude šta bi uradili za dve hiljade i neko kaže beži budalo, a neko kaže šta bi uradio, pa mu dam i on uradio.“
„Ustvari tada su bile marke, ali ta neka vrednost. Onda je tu Vučela imao svoju političku emisiju, Peca Popović radio muzičke projekte, Radoman Kanjevac je bio tu urednik, a Jugoslav Ćosić novinar koga sada znamo sa mnogih kanala je nosio pločicu na kojoj je pisalo ‘bludnik’, zašto, ne znam. On je bio mršav, vrlo interesantna ekipa ljudi je bila. To je ugašeno i stavljeno je pod šapu TV Beograd i nastaje treći kanal 1. jula 1989. godine. Ja se pridružujem trećem kanalu 14. jula 1989. godine na dan francuske-bužoarske revolucije. Počinjem da radim sa mojim prijateljem Nešom Radulovićem, koji je posle devet meseci preminuo. U isto vreme nastaju ideje oko nastanka TV Studio B, Politike i tako dalje. Učestvovao sam u stvaranju radija b92, pa u isto vreme radio i na radiju Studio B i tako dalje.“
Treći kanal je bio u Sava Centru?
„Počeli su da se emituju iz porozišta Radović u Tašmajdanskom parku, pa samo se preselili u Pionir, a onda smo se za prvi rođendan prebacili u Sava Centar i tu smo bili sve do 5. maja 2006. godine kada je kanal i ugašen. Svi koji se sećaju tog kanala moraju da imaju bar 30 godina.“
Ti si bio zvezda tog kanala, vodio si vrlo popularne emisije.
„Nisam bio zvezda, radio sam sa divnim ljudima, neki više nisu ni živi. Manda je vodio divnu emisiju ‘Sa one strane duge’, ja sam ga znao kao glumca, ali je tu počeo da radi. Znao sam i Ruzmarina iz Indeksovog pozorišta koji je bio na šoder listi, on je pravio zezalice sa narodnjacima. Mnogo je mladih ljudi tu počelo sa karijerom, neki su uspeli, a neki su otišli drugim putem. Ja sam vodio emisiju ‘Trik šou’, sa koleginicom Majom ali se udala za našeg kolegu Bracu Karakljajića, već punih 30 godina su u Kanadi, imaju dvoje dece. Ali me i sada sreću ljudi i pitaju gde je Maja, ja kažem da je u Kanadi ali je nisam čuo već godinama.“
Da li ste u kontaktu sa Tamarom Raonić?
„Bio sam u komisiju kada smo nju primali. Nataša je isto sa njom pojavila, ona živi u Parizu, više nema kontakta sa medijima, Marija Kilibarda se isto tada pojavila. Tamara Raonić je bila do 1998. godine na Trećem kanalu, pa je posle otišla na Grand.“
Jesi mogao normalno da živiš od plate tada, koliko si zarađivao?
„Krivo mi je što sam živeo tada, tek poslednjih 15 godina valorizujem na pravi način. A opet sam srećan što sam tada radio jer sam zarađivao normalne pare za tadašnje vreme, ne računam bitange i švercere koji su radili na veliko. Imao sam dovoljno para da platim gorivo, da se pristojno obučem. Bilo mi je krivo što nije bilo normalno vreme, a sa druge strane sam imao situaciju na Radio Pingvinu koji je prvi privatni radio na Balkanu, pa sam imao situaciju da imamo uključenje, neko nas pozove i kaže ‘sram vas bilo, naša deca tamo ginu, a vi se zezate’. Onda se zapitaš, u moralnoj si dilemi, a kada spustiš loptu sretneš nekog čoveka koji ti kažeš ‘pa što se ne zezate više, sve je crno ono nas’. Onda se pitaš koja je mera? Počeo je rat, Srbija, Bosna, Hrvatska, Slovenija – ne znaš da li treba da se šališ ili da se povučeš? Ja sam izabrao pod a, da radim svoj posao, da zabavim ljude. Da li me publika voli ili ne, baš me briga, to me pogađalo dok sam bio mlađi, sada ne.“
„Imao sam situaciju da sam uspeo na facu da sipam gorivo na jednoj pumpi preko reda, pa je jedan krimos koji je čekao u redu krenuo da me juri da mi otme to gorivo koje sam kupio i kada je video u koji radio ja idem i da ja nisam anonimus, on kaže ‘gde si brate’, tako da ima ta popularnost i prednost i mane.“
Jesi imao kasnije problema?
„Bilo je tu nekih proveravanja, pa smo morali da obeležavamo kola. Jednom su mi obili kola kod bivše devojke u bloku 45, ali pošto sam vozio Golfa, on ima mekan volan, a Golfovi su se tada krali više nego toalet papiri po firmama. Meni kada su odvalili to, odvalili su celu šipku, pa sam vozio kao da imam formulu, a to su više uradili zbog devojke, nego zbog mene, ali dobro takvo je vreme bilo.“
Upoznao si sve naše javne ličnosti, vodio si ‘3K dur’ u kom su se proslavila mnoge pevačice, Ana Nikolić, Jelena Tomašević, po čemu to pamtiš?
„Ana Nikolić se pojavila u prvoj emisiji, imam njemu prijavu kod kuće, piše Ana Nikolić, 15.09.1978. mislim da piše, Paraćin, po zanimanju student i mislim da to imam kod kuće. Imali smo dva benda, jedan je bio kratko, a onda je došao bend Neverne bebe, ali su oni imali tezge, pa nisu mogli uvek, počelo je bombardovanje, pa smo prekinuli sa emitovanjem, i kad smo se vratili, Neverne bebe su do kraja sezone bili sa nama. Ana Nikolić je pevala ‘Kolačići’, Ivana Selakov se takođe pojavila tamo. Ja se zezam sa Sašom Popovićem nekada, on pravi nove zvezde, a ja mu kažem, da se kod mene pojavile dve pevačice, dve evrovizije – Marija Šerifović i Jelena Tomašević. Bilo je još mnogo divnih pevača, zaista neverovatni glasovi su bili u ‘3K dur-u’, ta emisija je trajala jedno pet godina sa prekidima – rat, bombardovanje, pad Miloševića. Svi ti takmičari sada imaju po 40 nešto godina. Elem 1998. godina, pokojni urednik Trećeg kanala Stefan Grubač mene zove da vodim neku emisiju karaoke, a ideju mu je dala neka Danica, ali on nema poverenja u nju, pa zove mene kao iskusnog voditelja. Ja se rukama i nogama borim da to ne radim, jer znam da pokojni Stefan nema pojma šta su karaoke. Kažem mu da će to biti sr*nje, ne može da se peva na mašinu kao uživo. Tada sa muzičkom urednicom osmislim ‘3K dur’ i nađemo 10 ljudi koji znaju da pevaju jer sa nečim moraš da kreneš, a on hoće odmah, a prvo treba da bude kampanja, pa najava, i mi onda krenemo sa nameštenim ljudima za koje znamo da znaju da pevaju. Snimimo tri emisije i one krenu da se emituju u oktobru 1998. godine i već tada su krenuli da kače po ulazima, u slučaju vazdušne opasnosti zadatak vam je da napustite vaš stan, ali mi nismo to shvatali ozbiljno.“
„Posle tri emisije koje su doživele neverovatan uspeh u gledanosti, na prvoj sledećoj audiciji, mene tadašnji organizator emisije zove i kaže ovde su demonstracije, došlo je preko 500 ljudi na prijavu. Ja tamo dođem i vidim da ima preko 700 kandidata. Taj organizator je ušao u wc, obezbeđenje ga čuva, i on iz wc-a vadi papire za prijavu jer bi ga u suprotnom rastrgli. Tu nastaje fama, ali 24. marta 1999. počinje bombardovanje i mi prekidamo emitovanje, ide leto, završava se bombardovanje, 15. oktobra te godine mi je preminuo otac koji je bio teško bolestan, a mi smo odmah u novembru nastavili snimanje i završili tu prvu sezonu u martu 2000. godine. Kada smo shvatili da je to toliko dobro, taj Stefan Grubač kaže ajde da radite audicije po Srbiji i da se od toga prave emisije, mi smo išli po Srbiji, pravili po kafićima, diskotekama. Lola Novaković, Ana Milićević i ja smo išli, pa smo radili to cele godine do leta. Krećemo drugu sezonu i prvo snimanje nam zakažu za 5. oktobar 2000. godine i što kaže moj organizotor ‘šefe ima više murije nego kandidata’. Znali smo šta će se desiti, ali smo mi pro forme pozvali ljude i rekli im treba da dođeš, ali nemoj, jer znali smo šta će se desiti, a to nisu ljudi iz Beograda. Mi čekamo da se sruši Sava Centar, a ne da snimamo emisiju.“
„Mi na Trećem kanalu smo smatrani kao 13 prase, ali smo im bili i kamen u cipeli. Sećam se da sam od kuće donosio zavese, sve što naručiš treba vremena da se to donese. Mi smo bili praktična televizija, od kuće donosili. Uglavnom, ne bude ta emisija, padne uredništvo, dođe nova vlast, nema pare, proveravaju se fondovi, uglavnom 2001. godine nastavljamo novi ciklus i krenemo da snimamo nešto, stajemo na leto da bi nastaviti da snimamo na jesen 2001. godine. Bili smo u jednom studiju, imali sastanak i sad na televiziji ide program trećeg kanala, ja gledam avion koji udara u zgradu i kažem ‘u je*ote vidi koliko je tehnologija otišla, kako su napravili kao da avion udara u zgradu’, pričamo mi dalje i zvoni telefon, Crkvenjako, direktor televizije i Igor priča sa njima i kaže ‘da, kakav rat, ko je napao Njujork, da uključimo TV’ i eto to je bio 11. septembar daj dan i nismo mogli da se dogovaramo oko ‘3K dur-a’ jer gori Amerika. Taj šou se borio sa mnogim stvarima, pa nas je prvi pobednik tužio, ustvari nije tužio nego žalio kako nije ispunjeno ono što mu je obećano, ali to je bilo ono usmeno, nema ništa napismeno. Bilo je svega, ali meni je to tako lepa uspomena. Na društvenim mrežama sam našao neke ljude iz tog perioda, neki se više ne bave muzikom, neko se odselio, nego radi po klubovima, a ima i onih koji su napravili karijeru. I sad koja je cena toga? Ja se nisam ovajdio materijalno, možda sam bio budala, ali čisto mi je srce jer nisam bio go i bos, imam stan i drugi stan sam nasledio od babe i dede. Najskoriji prijatelj mi je od pre 14 godina, a svi ostali su mi prijatelji po 20-25 godina, sa kumom sam prijatelj već 50 godina, i to je nekih 10 ljudi.“
Jesu te muvale te pevačice tokom emisija?
„Ne, više su muvali ove iz Nevernih beba, ja sam imao devojku koja je dolazila na snimanja.“
Je l’ ti se možda nisu dopadale pevačice baš zato što znaš poleđinu njihove karijere?
„Ne bira srce ko je u pitanju, da li je pevačica, direktorka, čistačica, ali sa druge strane znajuči kakav je njihov način života, ako si sa nekim ko je iz javnog sveta ne možeš da očekuješ da će ta osoba da ide na pijacu, skuva tri jela, promeni pelene i uveče sa tobom gleda seriju, ne – ona žena ide da peva. Imao sam priliku da vidim, ljudi su projektovali jedno, a onda su dobili drugo – videli su samo tu auru, izbačenu nogu i slike, ali ta osoba je isto i umorna, ume da se oznoji i tako dalje.“
U braku si već 22 godina, imaš i sina. Pročitao sam negde da si se oženio u papučama?
„Zajedno smo već 22 godina, a u braku 21, toliko nam ima i dete. Što se svadbe tiče, ja sam taj mesec radio na moru, a žena treba da se porodi i mi kao ajde da napravimo malu svadbu i da potpišemo papir. Nismo za varijante jagnjici i prasići, čak i ne volim da idem na ta veselja koja liče na sportski događaj. To je bila 2003. godine, 40 stepeni napolju, mi smo organizovali slavlje za 15 ljudi i nismo se oblačili u odelo. Kad se kaže papuče ljudi misle na one turske koje se usmrde posle 14 minuta, to su bile neke druge zatvorene, i imao sam laneno odelo. Žena se porodila tri dana kasnije, to je atomski brak, oženio se i posle tri dana dobio dete. Kao kada se spoje prvi maj i Uskrs.“
Našao sam tvoj intervju iz 1994. godine za Sabor, pričao si da je Danica Maksimović došla pijana u emisiju.
„Jeste, Danica i ja smo to davno rešili, sticajem okolnosti, radili smo Trik šou, sestre Barudžije su bile u emisiji, Natalija Lučanin i Danica ja mislim. Danica je došla u takvom stanju, taj dan je njenom kolegi nastradao sin i kad si u tom mahu bio je potreban bilo kakav povod da piješ. Ona je kao profesionalac tog dana došla u emisiju koja je zabavnog karaktera, sa jedne strane je to za pohvalu, a celo njeno ponašanje je bilo više nego problematično, a to je živa emisija. Ko završi sa radom žive emisije zabavne, to je veoma teško. Ona je tu bila i sve je bilo u redu dok je nisu zvali novinari da je pitaju šta je tu bilo, ali je ona rekla bilo mi je dosadno, morala sam nečim da se zabavim. Ja sam onda rekao šta je i kako je, međutim Danica Maksimović i ja smo pre par godina pričali i prisetili se toga sa smehom. Da se to desilo 2021., a ne 1991. mi bi od toga pravili skandal koji bi išao na sve strane, ali ne, mi smo to sakrivali – to je doza koja nam nedostaje. Ja sam u ranijim intervjuima pričao da se plašim da će 21 vek biti vek nasilja i nažalost se potvrđuju moje reči“, govorio je Voja Nedeljković krajem prošle godine u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
