Vesna Vukelić Vendi objavila je roman "Misterija crne žene", a u jednom od intervjua za naš portal ona je oktrila da je ovo delo pisala sedam godina, kao i šta se sve može saznala u njemu.
Vesna Vukelić Vendi je pevačica i bivša rijaliti zvezda, ali i svojevrsni estradni filozof, a od pre par godina i pisac. Naime, ona je izdala roman „Misterija crne žene“ koji ima skoro 500 stranica, pisala ga je sedam godina, a u jednom od intervjuu za naš portal otkrila je detalje koji se nalaze u istom, kao i motiv pisanja ovakvog dela.
Naime, Vendi objašnja da se prvovrhovna veštica grada Beograda doselila u zgradu u kojoj je ona živela kada je imala samo pet godina i od tog trenutka kreće njena borba za život. Veštica se komšijama predsavljala kao profesor hemije, a zapravo je bila alhemičar.
„Roman piše o borbi dobra i zla, između ostalog čitaoci imaju priliku da pročitaju istinitu priču o jednom događaju koji se desio u Beogradu, naime reč je o veštici koja se doselila u jednu zgradu, a niko nije znao da je ona prvovrhovna veštica grada Beograda. Govorila je da je profesor fizike i hemije, a ustvari je bila alhemičar. U to vreme niko nije naslućivao da ona na svakih nekoliko meseci uzima po jedan život, a najveća poslastica joj je kada uzme život deteta i zatvori kuću. Ta veštica se doselila u zgradu u kojoj sam ja života, u romanu ja pišem o sebi pod pseudonimom Maša.“
„Roman nije suva autobiografija i onda sam sebi dala pseudonim Marija Maša, vremenom ću otkrivati detalje romana. Nisam želela da otkrijem da sam to ja, ali pošto ljudima ništa nije jasno, da ih ne bi zbunjivala morala sam da kažem. Za sve to vreme dok magija odrađuje svoj posao crkva je zatvorena, što komunizmom, što zbog nekih drugih stvari. Bog je tada meni poslao kumu koja me je krstila sa četiri i po godina i Bog je stavio pečat na mene i rekao ‘ovo dete se neće uzeti, a druga deca da’. U romanu ja pišem o tome kako se veštičari i šta je to zapravo.“
Pevačica nam tvrdi da su je veštica, ali i ljudi koji rade za nju progonili, te nam je ispričala da joj je javljeno da će u jednoj diskoteci gde je nastupala neko biti ubijen.
„Ja sam pevala u diskoteci Pležr, koja se nalazila preko puta Beograđanke, to je bila 2012. godina. Oni su meni sa lažnog broja javili da će da se desi smrt u diskoteci. Znajući da sam se pričestila, a pre toga sam na Ostrogu najavila da će neko da strada pored mene jer su to takvi ataci da je to neverovatno, ali svešten kome sam to pričala mi je rekao da ne brinem i da se pomolim Svetom Vasiliju Ostroškom. Nastup je počeo u 00 časova, a u 23:30 časova ja dobijam ponovo istu poruku.“
„Posle drugog bloka pesama, devojka sa četiri metra visine pada direktno na glavu, to je bio pad na pločice gore, tu je bilo 400 ljudi. Njoj je krenula krv iz ušiju, oči su joj ispale. U tom trenutku se stvorila neka lekarka koja je izmerila puls ali ga nije bilo. Kasnije sam saznala da je to neka rukometašica koja je tada imala 28 godina, imala je 180 cm i nešto, imala je 90 kilograma. Ona ostaje mrtva, hitna pomoć stiže, ja sam bila u šoku i posle 14 minuta je došla hitna konstatovala smrt, pokrili je belim čaršafom i počeli da iznose.“
„Ja sam to sve izgledala iz galerije koje se nalazila na spratu, shvatam da je devojka mrtva, svi počinju da viču, i ja sam se tri puta prekrstila i pomolila Svetom Vasiliju Ostroškom tri puta i od jedanput devojka seda to nosilo na kom su je nosili, ona ustaje i niko nije mogao da veruje. Kasnije sam čula da je ta devojka tužila tu diskoteku, ali nije bilo dokaza. Meni je posle sat vremena stigla poruka ‘vidiš šta sve možemo’, a ja sam odgovorila ‘da li vidiš šta sve može pravoslavni svetac’.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare