Vedrana Rudan o sinu: Balavac u pedesetoj koji jedva čeka da mu majka crkne

Književnica Vedrana Rudan je na svom sajtu u tekstu "Posetio me unuk" opisala odnos koji ima sa sinom i unukom.

Ona na početku teksta kaže da unuka, koji joj se najavio nije videla mesecima i objašnjava zašto je to tako:

– Sin mi je rekao: “Kreši sam zabranio da ti dolazi dok ne dođeš k pameti “ – piše Rudan i dodaje da joj je rekao da je osramotila celu porodicu , ali mu je ona u svom stilu odgovorila: – Imaš svoj život. Nećeš me ucenjivati unukom. Mogu i bez tebe i bez njega. Spustila sam slušalicu.

Opisala je Vedrana, a zatim nastavila da objašnjava današnji odnos unuka prema starijima.

– Nije da ja ne volim Krešu, ne volim sina, ali današnji unuci nisu kakvi su nekad bili. Mene je u Krešinim godinama veselila šetnja s nonom kroz polja orošena šumskim jagodama. Kad dođe k meni, sedne za moj radni sto, krene igrati igrice, noge drži na stolu i izgovara: “Sok! Čips! Pohovano!“

Ona piše da je unuk ušao u baštu, a sin, koji je dovezao Krešu, odjurio bez da je pozdravi.

– „Stara, jesi li slepa? Svi te ti muškarci iskorištavaju.“ „Kako ti, sine, ne vidiš da i ja iskorištavam njih?“ „Mama! Ti si starica! Ostat ćeš gole gu***e!“ „Ne brini ti o mojoj gu***i. Brini o svojoj. Ti si balavac u pedesetoj koji jedva čeka da mu majka crkne da bi uselio. Zašto sebi sam ne kupiš kuću?“ „Kako?“

„Čitala sam intervju s majkom Elona Muska. Kad je bio mali, on, njegova braća i mama spavali su pod vedrim nebom, krave su im lizale lica i budile ih. Danas je Musk jedan od najbogatijih ljudi na svetu.“ „Gde ću u Rijeci naći kravu koja bi me oblizivala? Zašto bi mene krave lizale dok ti živiš u vili?“ „Nigde ne piše da majka do smrti mora brinuti o svojoj deci i polagati im račune. Ti si razmaženi stari klipan!“ – prepričava Vedrana jedan od okršaja sa sinom i vraća se na unuka i njegovu posetu.

– Krešo je na sebi imao pocepane bermude i crnu majicu na kojoj je crvenim slovima pisalo FUCK! „Nona, kupi mi mobilni telefon za rođendan?“ „Dobar dan, nona, kako si, nona, boli li te nešto, nona? Budi malo pristojan.“ „Šta te boli? Hoćeš umret? Kad umreš sve će ovo biti moje.“ „Kad umreš, Krešo, kad umreš.“ „Neću ja umreti nego ti.“ „Zašto bi sve ovo bilo tvoje?“ „Tata je rekao da hoće. I još je rekao da tebi je dosta dva za dva.“ „Znaš li šta je dva za dva?“ „Ne.“

Ovo ljuti Vedranu, a unuk još dodaje da je stara i da ne bi trebala da psuje, kao ni ostavljati muža, te je ucenjuje da mu kupi mobilni telefon, na šta ona ne pristaje i zahteva da joj otkrije šta njegov otac, a njen sin kaže.

– „Rekao je da će ti uzeti sposobnosti i da ćeš otići u Paradajz. Oćeš mi kupiti mobilni telefon?“ Paradajz? U tu bi me rupu smestili? Tamo je ležao pokojni Rudi. Na jednog pacijenta deset štakora. Šetali su „Rajem“ opušteno poput tustih mačaka. Rudi je bio privezan za krevet danju i noću i njemu su deca oduzela „sposobnosti“ iako je bio sposobniji od njih. Sudac je bio jeftin.

Vedrana i Krešo postižu dogovor – ona će da mu kupi telefon, a on će svaki dan dolaziti kod nje da joj priča očeve planove.

– „Ja ću morati svaki dan da dolazim kod tebe?“ „Da. Inače ćemo naj****i.“ „A onda, hoćeš mi kupit…“ „Kupiću ti mobilni.“ “Ajfon?“ „Ajfon.“ „Nona, ja sam tebi doneo poklon.“ „Poklon?“ „Tamo je u kutiji.“ Otišla sam do vrata i otvorila kutiju. U njoj je čučao prekrasan crni mačak. Suze su mi navrle na oči. Bože, kako me taj mali voli.

„Krešo, Krešo, kako si ti dobro dete, hvala ti, zlato. Gde si našao tako lepo mače?“ Poljubila sam ga u prljavu kosu. Mali mrzi vodu. „Mama je rekla da ti ne smem reći.“ „Šta?“ „Daj mi sto kuna.“ „Evo ti sto kuna. Što ti je mama rekla?“

„Nona, ti si glupa. Sad ti ništa neću reći što je mama rekla.“ „A ja ti neću kupiti ajfon.“ „Lažljivica!“ „Lažljivac!“ „Mama je rekla da ti odnesem mačka jer joj se ne da stalno da usisava dlake. Mogu sada kući?“ „Možeš.“ Nestao je.

Paradajz? Paradajz, j****e! Za koji k***c žene odlaze na veštačku oplodnju? – završava Vedrana.