0
Glumac Terens Stamp preminuo je u nedelju 17. avgusta.
Terens Stamp je rođen 22. jula 1938. godine u Londonu. Proslavio se tokom šezdesetih godina prošlog veka i tmačio je preko 60 filmskih uloga.
Mnogima je najpoznatiji po ulozi glavnog negativca, generala Zoda, u filmovima „Supermen“ i „Supermen II“.
Filmski debi imao je 1962. godine glavnom ulogom u filmu „Bili Bad“, a ovo ostvarenje donelo mu je i nominacije za Oskara i BAFTA nagradu. Čim se pojavio na filmskom platnu, Terens je proglašen najlepšim glumcem na svetu.
U to vreme, bio je jedan od najtraženijih britanskih glumaca, a između ostalog, tumačio je uloge i u ostvarenjima „Kolekcionar“, „Englez“, „Fantomska pretnja“, „Elektra“, „Tražen“, „Uvek reci da“, „Uhvati Smarta“, „Operacija Valkira“, „Velike oči“, „Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu“, „Misterija ubistva“, i drugim.
PROČITAJTE JOŠ:
Stamp je dobitnik brojnih nagrada, među kojima Zlatni globus, Mistfest, nagrade Kanskog filmskog festivala, Međunarodnog filmskog festivala u Sijetlu, Satelit, Zlatni medved i druge.
Mnoge poznate dame nisu odolele njegovom šarmu, a među njima su glumice Džuli Kristi i Brižit Bardo, kao i supermodeli Selija Hamond i Džin Šrimpton.
Kasnije mu je među bliskim prijateljima bila i princeza Dajana, koju je upoznao na filmskoj premijeri 1987. godine. Njih dvoje su delili opsesiju zdravom hranom, a on ju je zadivio kuvajući joj rižoto od pečuraka i integralnog pirinča – sa slovima HRH (Her Royal Highness – Njeno kraljevsko visočanstvo) ispisanim pastom od tartufa.
„Samo bismo se našli na čaju ili bismo ponekad dugo razgovarali. Nekada bi bilo kratko,“ rekao je on svojevremeno.
Karijera je počela da mu stagnira krajem šezdesetih. Tada se povukao iz sveta filma, ali je kasnije nastavio povremeno da snima. Međutim, nikada nije uspeo da se vrati na status zvezde koji je imao, a tome su umnogome doprinele njegove samodestruktivne sklonosti i buntovništvo.
„Nosim mnogo besa u sebi. Gluma je moj ventil za to. Da nisam glumac, verovatno bih bio psihopata“, istakao je Terens jednom prilikom.
Stamp je najviše pažnje privlačio vezama sa supermodelom Džin Šrimpton i glumicom Džuli Kristi.
Sa Džuli Kristi je činio jedan od najsjajnijih parova te decenije, a zajedno su glumili u filmskom klasiku iz 1967. godine „Daleko od razuzdane gomile“.
Njegova veza sa Džin Šrimpton bila je veoma burna. Iako ju je obožavao, često se prema njoj ponašao grubo, a jednom ju je ostavio kod prijatelja pod izgovorom da će se vratiti za par dana, pa se nije pojavio nedeljama.
Kada mu je pomenula da bi volela da se oproba u glumi, rekao joj je da ima više šansi da postane neurohirurg.
Četiri godine kasnije, umorna od čekanja da je zaprosi, Džin ga je ostavila.
„Bio je neverovatno lep, bila sam zaljubljena u njegov izgled. Ali, mislim da on mene nije voleo. A ako jeste, imao je čudan način da to pokaže“, kazala je ona kasnije.
Raskid je potpuno slomio Stampa, a da stvar bude još gora, sve se poklopilo sa naglim padom njegove karijere. U to vreme izgubio je i ulogu Džejmsa Bonda, koja je pripala Džordžu Lejzenbiju.
Odbio je i da se preseli u Holivud, a upao je i u probleme sa drogom. Počeo je redovno da konzumira kokain i LSD, a nakon raskida i svega što mu se dešavalo – odlučio je da napusti zemlju. Kada je pošao iz Londona, sreo je Džona Lenona koji mu je rekao da duga kosa simbolizuje snagu. Stamp nakon toga šest godina nije šišao kosu.
Nakon duhovnog lutanja, završio je u indijskom gradu Pune, kod gurua Bhagvana Šri Radžniša. Neke lekcije uključivale su i tantarske seksualne prakse.
Posle godinu dana, stigao mu je telegram s dve filmske ponude – jedan o duhovnom učitelju Gurdžijevu, drugi – Supermen. Prihvatio je obe ponude.
Terens je 1998. godine upoznao studentkinju farmacije Elizabet O’Rurk, dok je bio u poseti Australiji.
Venčali su se četiri godine kasnije, a pažnju javnosti najviše su privukli zbog razlike u godinama. Naime, u trenutku venčanja, on je imao 64 godine, a ona 29 godina. Brak im je trajao šest godina, a onda je Elizabet podnela zahtev za razvod 2008, navodeći njegovo „nerazumno ponašanje“ kao razlog.
„Bilo nam je neverovatno zabavno. Ona se vratila u Australiju, zato je više ne viđam, ali ako ikada odem tamo, siguran sam da ćemo se sresti“, rekao je glumac 2013. o bivšoj supruzi.
Stamp nije imao dece, ali je često govorio da uživa provodeći vreme s decom svojih bratanica, opisujući to kao radost sličnu onoj koju ima deda.
Poslednje godine života proveo je u izgnanstvu koje je, kako je pričao, sam odabrao.
„Voleo bih da se vratim u Englesku, ali moj ukus je prerastao moje finansijske mogućnosti. Kad god vidim mesto koje mi se sviđa, uvek mi fali milion ili dva. Kada sam u Londonu, živim u hotelima ili kod prijatelja“, kazao je Terens pre izvesnog vremena.
Stampova nesigurnost često je sabotirala njegovu karijeru. Odbio je ulogu kralja Artura u mjuziklu „Kamelot“ jer je sumnjao u svoj pevački glas. Godinama kasnije je rekao: „Kad sam video Ričarda Harisa u toj ulozi, pomislio sam – pa ja sam mogao da pevam bar kao on.“
Ipak, prihvatio je ulogu u filmu „Kolekcionar“ iz 1965, iako mu se na početku nije dopala ideja da glumi neuglednog bankarskog činovnika koji kidnapuje mladu ženu. Film je kasnije postao kultni klasik.
Uspeo je da se izleči od zavisnosti od droge i alkohola, postao vegetarijanac, pisao kuvare sa zdravom hranom.
Ali, nikada nije do kraja preboleo detinjstvo i osećaj da je razočarao oca – mornarskog pilota koji mu je rekao: „Ljudi poput nas ne rade takve stvari“ kada mu je Terens rekao da želi da postane glumac.
„Nije govorio mnogo, ali znao sam koliko duboko oseća čim je to izgovorio. Nikada više nismo o tome razgovarali, ali u mojoj glavi je to bio ekspres lonac koji skuplja paru. Voleo sam Ist End, ali sam znao da mi je sudbina da odem“, priznao je glumac.
U tajnosti se upisao na časove glume, napustio dom i proveo dve godine u dramskoj školi – i nije imao hrabrosti da to kaže roditeljima sve dok film „Bili Bad“ nije bio pred izlaskom.
Njegov otac Tom Stamp, koji je bio težak alkoholičar, preminuo je od ciroze, ali je Terens pre toga uspeo da njemu i majci kupi kuću u Kentu, blizu polja na kojima su se njegovi roditelji upoznali kao berači hmelja.
Tokom poslednjih decenija karijere, Stamp je prihvatao uloge isključivo kada mu je bio potreban novac, ne mareći za kvalitet. Uvek ga je pratio osećaj tuge zbog propuštenih prilika – kako svojih ličnih, tako i onih koje je video u svetu oko sebe.
„Ništa se nije promenilo, samo smo ostarili“, kazao je zim povodom on.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
