0
Glas predstave je poznati mladi glumac Luka Grbić.
Beograd dobija jednu potpuno novu umetničku formu – site-specific audio teatar “Rukovet”, kreiran od strane trupe Želim to da čujem i agencije Emotions Dealer. Posle godinu dana prikazivanja na ruskom jeziku, predstava je dobila svoju srpsku verziju i gledaocima otvara mogućnost da na potpuno drugačiji način iskuse svoj grad, njegove ulice i dožive njegovu priču.
PROČITAJTE JOŠ:
Na srpskoj verziji su, pored ruskih kreatora, radili i srpski umetnici, prevodioci i dizajneri zvuka.
Site-specific predstava je pozorišna forma u kojoj deo grada postaje scena, a njegovi zvuci i atmosfera postaju jednaki činioci predstave. Gledaoci ne vide uobičajenu salu sa sedištima, već se kreću ulicama, doživljavaju priču kroz slušalice i postaju deo grada koji oživljava i otkriva se pred njima u sadašnjem trenutku.
“Rukovet” je više od šetnje, to je doživljaj i avantura kroz koju se susrećete sa plesom, igrama, novim poznanstvima i čak čašicom rakije ili soka od zove. Predstava je osmišljena tako da svaki gledalac makar na tren oseti lakoću i radost detinjstva, kada sve oko nas predstavlja igru.
Glas predstavi je dao mladi glumac Luka Grbić, poznat po mnogim ulogama na ekranu i predstavama u Ateljeu 212 i Beogradskom dramskom pozorištu.
Beograd je grad pun istorije i konstantno živi kroz ljude koji mu daju nove oblike i smisao. “Rukovet” mu je potrebna kao način da oživi taj kulturni dijalog i pokloni stanovnicima i gostima ove prestonice novi pogled na mesta na koja su navikli. Ovo je predstava o ljubavi, prijateljstvu i o tome zašto je važno da se držimo zajedno – čak i u velikoj i bučnoj metropoli.
Ovaj projekat je bio inspirisan ritmom i idejom istoimenog komada Stevana Mokranjca, ali mu daje savremeni oblik. U samom centru predstave je gledalac, i njegovo suočavanje sa gradom. U “Rukoveti” nema glumaca na kakve smo navikli. Glas predstave nas kroz slušalice vodi po zacrtanoj putanji, a sve što se dešava oko nas postaje sastavni deo našeg iskustva.
Svaki susret, pogled ili razgovor prolaznika nisu slučajni, već predstavljaju deo žive predstave.
Sama reč rukovet označava nešto što spaja, buket, mali skup – i naša predstava je nastala upravo tako, kao skup zvukova, osećaja, uspomena, gestova i pokreta. U tome je i njegova jačina.
Pavel Makeev, osnivač Želim to da čujem, generalni producent projekta: “Za nas je bilo važno da u “Rukoveti” prikažemo da sve što smo mnogo puta do sad videli, čuli i ono na šta smo navikli, može da oživi. Grad nije pozadina, već jednaki činilac, partner u predstavi. Potrebna je samo promena perspektive, i poznate ulice mogu da se pretvore u scenu, gde svi njeni zvuci dobijaju novu dimenziju. Hteli smo da gledaocima pružimo mogućnost da iznova otkriju svoj grad. Naša “Rukovet” je priča o ljubavi i o tome kako smo svi međusobno povezani, mnogo više nego što nam se na prvi pogled čini.”
Ilia Seleckii, autor ideje, reditelj: “Ova predstava je dijalog između gledaoca i grada, koji je glavni glumac predstave. I kada smo ga “preveli” na srpski, nismo ga samo prepisali. Komad se potpuno transformisao i dobio sasvim drugi, nov i neočekivan smisao. Upravo u toj mogućnosti leži magija ‘Rukoveti’ – u mogućnosti da živi i da se menja zajedno sa nama.”
