Povodom teksta "Ujak srpske Brižit Bardo bio je čuveni udbaš, brat joj je umro od predoziranja, a ona je rušila tabue: Slikala se naga i bila netipična majka", objavljenog na portalu Nova.rs 10. juna 2023. godine, našoj redakciji javila se Biljana Vilimon. Njeno reagovanje prenosimo u celosti.
Autorski tekst vaše novinarke, koji je skrpljen od mnoštva mojih starih NEAUTORIZOVANIH intervjua – objavljivanih godinama u tabloidnoj štampi – pojavio se 10. juna 2023. na vašem portalu i predstavlja vrhunac neprofesionalnosti. Interpretirajući nešto, što sam nekada navodno „rekla“, napravila je mnogo grešaka koje vređaju mene i moju porodicu.
Prvo – ko trvrdi da je moj ujak Ratko Dražović ubio 2000 ljudi i spavao s 2000 žena? Evo, reći ću vam – u svojoj sramnoj knjizi Deca komunizma, koja je objavljena posle smrti mog ujaka, tu slobodu dao je sebi, sramni čovek za novinarsku profesiju – Milomir Marić. Objavljivanje ovog podatka, u ovom osetljivom trenutku, izazvao je salvu najnegativnijih komentara na društvenim mrežama. U vreme najstrašnijih masovnih ubistava u našoj zemlji, imati masovnog ubicu u svojoj porodici, postaje poziv na linč. Da li je dotična, stavljajući ovu neproverenu činjenicu, razmišljala o mojoj ćerki i o mojim unukama, koje su u pubertetskim godinama i koje je tragedija u Ribnikaru duboko pogodila, jer su stradali njihovi vršnjaci?
Ako se već opredelila, da joj izvor informacija budu Milomir Marić i tabloidi, zašto me nije pozvala i proverila verodostojnost tih podataka? Kako da nakon svega, objasnim svojoj deci, da naš najbliži rođak, nije klao u ime viših ideala, kad vaša novinarka baš to potencira, iz ne-znam-kojih razloga, baš sada!?
Moj ujak Ratko Dražović, nakon Drugog rata živeo je u inostranstvu, radeći kao kontraobaveštajac, što nije podrazumevalo likvidaciju ljudi, koju mu Milomir Marić pripisuje. Naprotiv. Priče svedoka govore, koliko je dobrog učinio za tadašnju Jugoslaviju, a kasnije, kao direktor Avala filma i za podršku stvaranja opozicije tadašnjem režimu.
Uz to, nespretnim prepisivanjem tuđih tekstova, ona me predstavlja kao ženu bez empatije, srećnu što nema više dece – sem jedne ćerke i kao baku jedne unuke, otprilike – tek rodjene. Kako da objasnim svojim unukama, da nisam baka koja na taj način želi da se podmladi, pa čak jednu od njih u ovom „razgovoru“ i zaboravlja da pomene. Takođe, moje porodično prezime nije Paunović, već Panović, a prezime Willimon je ime mog rođenog dede, koje sam uzela nakon mog razvoda od producenta Petra Jankovića. Nakon toga, nisam živela sama, već sa Ivanom Đurićem, poznatim vizantologom, za kojeg, verovatno nije ni čula. Takođe je netačno i da sam imala na teveu emisiju pod nazivom Hepening. Moja emisija imala je naziv Galerija tajni i dobitnik sam dve međunarodne nagrade za taj tv serijal.
U ovom tragičnom trenutku, kad ne prihvatam nikakvu vrstu razgovora na tralala teme, vaša novinarka me dovodi u situaciju da se osećam neprijatno, pričajući o svom raskalašnom i luksuznom životu. Ja sam žena koja ima pune 72 godine i sve što sam radila, stojim iza toga. Ali, s godinama, nastojim da starim kao neko, ko zna, šta je i kada umesno raditi i kada i kome pričati o tome. Još nešto napisala – da sam 2003. godine imala kancer jajnika. Tačno je. Ali, 2018. imala sam i kancer štitne žlezde, što ne zna, pa koristim priliku da je obavestim – kad već, bez mog odobrenja, viri u moj zdravstveni karton.
Dve benigne i dve maligne operacije, naučile su me značajnim stvarima u životu i time se ponosim, ali biram kad i kome ću o tome da pričam, a ona tu dozvolu od mene nije imala.
Moj život je prepun i lepog i manje lepog, sve do nekih tragičnih događaja, poput bratovljeve smrti, ali me vređa, što neko selektivno piše o tom mom životu, dajući sebi za pravo, da u jednom ovako haotičnom tekstu, uz mog ujaka „ubicu“ , pomene i mog brata narkomana, koji je kako kaže, umro od predoziranja! Tačno je, ali je nepismeno iskazano! Ne krijem da je moj brat Zoran bio na heroinu, ali kad o tome pričam, činim to malo suptilnije, da ne džaram rane ni svojim najbližima ni sebi, a da opet pošaljem poruku mladima da to ne čine.
Ona pominje i moje odlaske u Palmotićevu, u jednom neozbiljnom tonu, kao da sam tamo odlazila na rekreaciju, a ne na lečenje zbog te tragedije koja me zadesila. Iz tog razloga je moja ćerka, svoje detinjstvo provela s mojim roditeljima, a ne zato što mi se više od njenog odgajanja, dopadalo – da jurim karijeru, kako reče.
Čitam komentare, u kojima moju ćerku i moje unuke – vaši čitaoci sažaljevaju, a mene tretiraju kao monstruma. Stidim se što živim u zemlji u kojoj se ljudi tako lako etiketiraju. Tim pre, što moj život, ma koliko ličio na bajku, ima mnogo veću težinu onih dana i onih godina, kad sam se kalila kroz teškoće i tragedije koje su me snašle. Umesto aplauza što uprkos svemu stojim uspravno, ona je učinila da me nepoznati ljudi danas verbalno gaze, nazivajući me najpogrdnijim imenima i potirući sve uspehe koje sam profesionalno i privatno postigla.
Sramota me je, ne od tih pogrdnih komentara – koji se s pravom nižu ispod teksta, već od njenog neznanja, koje je to izazvalo. Nakon ovog teksta koji je vaš portal objavio, na tapetu sam ostrašćenih ljudi, koji me vređaju i prete mi. Zašto ste dozvolili, da vaša redakcija postane tabloidna, na način na koji to rade svi oni protiv kojih smo od kobnog 3. maja – na ulici? Da! Borim se protiv nasilja, kako fizičkog, tako i verbalnog i niko me ne može zastrašiti pišući o meni i mojoj porodici gadosti, koje navlače gnev i mržnju neistomišljenika.
Zato vas najljubaznije molim, da najhitnije povučete pomenuti tekst i da na istom mestu u skladu sa zakonom o štampi, objavite moj demanti i napišete izvinjenje u ime redakcije.