1
Pred vama je prvi deo emisije "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića u kojoj ćete čuti životnu priču trenutno najkontroverznijeg trepera Luke Bijelovića Pljugice, a drugi deo vas očekuje već sutra od 20 časova.
Trenutno najpopularniji trep izvođači na našim prostorima su Desingerica i Pljugica koji su „do juče“ bio duo koji je zajedno pravio pesme i nastupao širom regiona. Oni su se nakon svega par meseci, od početka karijere, posvađali i odlučili da kada ugovor istekne – svako nastavi svojim putem.
Pljugica se nakon isteka ugovora i prestanka rada sa svojim poslovnim partenom povukao iz javnost, a sada ekskluzivno u emisiji „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, otkriva sve ono što vas je zanimalo godinu dana unazad.
PROČITAJTE JOŠ:
Pred vama je prvi deo ispovesti kontroverznog trepera čije je pravo ime Luka Bijelović, a koji je za naše kamere otkrio detalje porodičnih odnosa, školovanja, privatnih biznisa koje je pokretao, ljubavnih brodoloma i mnogih drugih tema.
Sutra od 20 časova vas očekuje drugi deo ispovesti Luke Bijelovića u kom govori sve o tajnama saradnje sa Desingericom, abnormalnoj zaradi i mnogim drugim stvarima.
Napravio si kratku pauzu, da li si se odmorio, kako si sada?
„Napravio sam pauzu da dođem sebi i da vidim gde sam i šta sam. Mačujem se u ovom svetu sa raznoraznim ljudima. Trebala mi je pauza da malo odmorim od svih skandala, sada sam spreman da cepam pun gas, da spremam muziku. Promenio sam menadžement, otvorio sam novi studio, sada imam nove ljude sa kojima sarađujem.“
Koliko ti prija šou-biznis?
„Šou-biznis kao takav mi ne prija, vozim se u tome kako znam i umem. Muzika mi prija, da je pravim i nastupam, ali šou-biznis je mesto gde ljudi nisu došli iz velike divne porodice koja ih je znala usmeriti, nego je većina njih došla iz skandalozne porodice. U šou-biznis ne dolaze ljudi koji su završili dva fakulteta i koji znaju da komuniciraju, koji su dobre osobe nego ulaze ljudi koji nisu takvi. Ja sam odrastao u divnoj porodici, nisam imao nikakvih muka jer su mi roditelji sve obezbedili. Ja sam ušao u šou-biznis i treba sad da se borim sam protim ajkula koje grabe sve jer oni ako izgube – izgubili su sve, a ja ako izgubim šou-biznis imam još 20 poslova kojima ću se baviti. Da bi opstali na sceni morate bili loši, a ja to ne mogu da budem.“
Iz kakve porodice ti dolaziš?
„Dolazim iz dobre porodice, tatini su iz Crne Gore, pa su došli u Beograd, a mamina strana je iz Beograd sedam kolena. Odrastao sam na Zvezdari, imali smo kuću i veliko dvorište, kokoške, kučiće, mačke, nema šta nismo imali. Mi smo zdrava porodica u kojoj nije bilo narkotika, ubistava i tako dalje. Imamo privatan biznis, optike po gradu. Moji su razvedeni od moje devete godine, ali nema ništa ružno da se kaže. Svi su obrazovani.“
Otvorio si firmu sa 19 godina, čime se ta firma bavila?
„Otvorio sam konsalting firmu da bih mogao da se bavim berzom, to sam radio pa stavio firmu na mirovanje, pa sam prebavio u D.O.O da bih otvorio ugostiteljski objekat, pa sam i to zatvorio, pa sam otvorio baušalac, to jest preduzetnik, pa je bila u mirovanju, pa je sada promenila šifru delatnosti. Samo mi u blokadi firma nije bila, hvala Bogu.“
Odakle ti novac da sve to pokreneš?
„Ja radim od 14 godine, prvo sam radio kao konobar, 12 sati za 500 dinara. Taj kafić je imao vrt, fontanu, sve je bilo super. Radio sam za 500 dinara dnevno i skupio pare i uplatio sebi kurs grafičkog dizajna. Taj kurs je koštao 300 evra, krenuo sam da se bavim tim, a u međuvremenu sam upisao Umetničku školu, oni tamo uče kako da upale komp i uđu u neke programe, a ja to doktorirao, pola Beograda drži moje bilborde. Posle toga sam krenuo da se bavim Jutjubom, sa 16 godina sam snimao kako isprobavam cigarete, izbacivao sam videe bez editovanja. Od Jutjuba sam zaradio 100 evra za četiri godine, tada niko nije zarađivao, nije bilo jutjubera. Imao sam jedino sponzore neke, oni mi uplate 10-15 evra i ja reklamiram njihove majice.“
„Posle toga sam počeo da se bavim foreksom, ja sam doveo prvi foreks na balkanu – to je trgovanje na berzi. Nafta, zlato, valutni parovi, nisam se kriptom nikada bavio. Sam sam počeo to da učim, ušao u taj krug ljudi i tu sam najlepše zarađivao. Tada sam otvorio prvu firmu i video da zarađujem abnormalno velike cifre. Minimum mi je bio 15.000 evra kada isplatim ratnike – to je bio minimum kad se pitaš ‘pu je*em mu kako ću sad da preživim’. Imao sam sekretaricu koja mi je bila glavna za sve i 15 zaposlenih. Imao sam svoj kurs i to je druga grupa zaposlenih koja se bavila njima, imao sam sajt i ljude koji vode sajt. Pola njih nije bilo prijavljeno jer su radili to kao drugi posao. Svi su imali fiksni deo plus procenat – rekao sam im ako pošalju ljudima dopitne trejdove po jednom trejdu koji sadrži 100 pipova dobiju 100 evra – oni su dnevno po 2000 pipova slali. Jedan me zove i kaže da je dao otkaz u firmi i prelazi kod mene. Kad je krenula korona, mi smo dobro zarađivali, to je u jednom danu krenulo. Svi koji su po firmama radili su dali otkaz i prešli kod mene. Taj kurs koji smo imali, to je bio pravi kurs.“
„Prodao sam 50 kurseva i nisam hteo više jer je to velika tajna. Tada sam se u međuvremenu smuvao sa drugom verenicom, počeli smo da živimo zajedno. Svako veče sam zujao po gradu, ustao oko 13 časova popodne i uvek pogledam stanje na računu, uglavnom je bilo po dva tri hiljada evra i jedan dan vidim da mi je leglo samo 300 evra. Ja reko neki bag, sad treba da zovem knjigovođu, da zovem banku, sutradan meni legne 100 evra, sledeći dan 150 evra. Sekretarica mi kaže ‘ovaj neće da obnovi članarinu’, i tako dalje. U jednom danu je sve stalo. Ja sam imao bazu podataka od 150.000 ljudi sa informacijama ime, prezime, broj telefona i mejl. Imao sam firme koje su spremne da to otkupe, i ja da li da prodajem, reko ajde da probam još malo, uložio sam u marketing i šta ću kako ću prodam firmu za neki sitan novac. Ostanu mi ti kontakti, podelim to na pola, uzmem novac i nemam posao. Obrtao sam velike cifre, i sad odjednom ništa.“
„Za vreme postojanja te firme ja sam otvorio dva nargila bara na Vračaru, tu smo pravili žurke. Sve što sam radio je uvek imalo profit. Svi koji rade sa mnom su lepo zarađivali, svaki moj bivši poslovni partner može da potvrti da gde sam ja tu su pare. Restoran koji sam otvorio nije uspeo, jer se nisam baš pitao sve.“
„Uvek sam zarađivao dobre pare i svi moji neprijatelji znaju da ću ja uvek da vratim novac, a oni neće. Bog mi je dao mnogo prilika i dosta toga sam iskoristio. Ja sam novac ulagao u sećanja, izlazak na te splavove, vozio sam kola od 30 hiljada evra, svoja. Moj otac nikada nije vozio ta kola, a ja imam 23 godine i sve sam to proživeo već. Imao sam dosta para i sve sam sam stvorio, moji su mi pružili krov nad glavom, auto, hranu, a sve ostalo sam ja sebi omogućio – skupe automobile, putovanja i tako dalje.“
„Posle foreksa sam živeo sa 30.000 dinara mesečno, ali sam ga svetski živeo – to samo kod nas Srba može. Imamo da izađemo, popijemo i sve. Vratio sam se kod mame da živim, jeo sam paštetu… Trajalo je to nekih 3-4 meseca. U tom periodu sam krenuo da radim kao pomoćnik scenografa za jedan srpski film, trebao sam i da glumim u tom filmu i sve to za 400 evra za ceo projekat. Tih 400 evra u životu nisam dobio, sad bih ih napljuvao, pa bi me jurili, to su gnjide. Na kraju nisu ni izbacili te kadrove gde sam ja. Znam da je jedna beogradska opština bila pokrovitelj, dala im je 300.000 evra plus su dobili pare od sponzora. Ja sam njih cimao da mi daju te pare, trebalo mi je tih 400 evra i posle četiri meseca mi dolazi vozač jednog lika i daje mi 200 evra i kaže ‘toliko je’. Hteo sam da ih zapalim i na kraju sam odustao, Bog će mu vratiti i tako je i bilo.“
Jesi našao neki novi posao posle tog filma?
„Zaposlio sam se kao direktor marketinga, radio sam za dve firme, to je hotel na Zlatiboru i jedan sportski centar. Imao sam tim od 15 ljudi, svoju kancelaciju. Moj tata je bio najsrećniji na svetu, mislio je da ću ja tu ostati do penzije. Bio sam u košuljici, pa idem na teren, kažem snimateljima da snime to to i to. Posao je san snova. Sve je to super bilo, san svakog muškarca koji se loži na takav život, a imao sam 22 godine. U međuvremenu sam počeo da se bavim muzikom i na grudima sam istetovirao ‘Pljuga je biznis’. Sutradan ja došao na sastanak, došli ljudi iz Amerike, neka naftna industrija, ja tu držim govor, gledam one ljude, svi su super, milioneri, ludila, ali me više to ne loži. Ja njemu na engleskom pričam i objašnjavam strategiju, a najradije bih ga zagrlio i rekao ‘brate, uzmi ovo, sad ti je prilika’, ali moram da budem gospodin. Ja u beloj košulji, preko kaput, a svrbi me ona tetovaža još sam je mazao, sve se ocrtava. Dođem kući i razmišljam, moram da dam otkaz. I ja zovem vlasnike i kažem hoću da dam otkaz, ništa mi ne smeta, sve je super, ali ja se ne pronalazim u ovome. Rekli su mi da mogu da se vratim kad god, imao sam tamo savršene uslove, ispali su mnogo korektni prema meni, ali nisam se pronašao u tome.“
„Zvao sam roditelje i rekao da sam dao otkaz, oni nisu verovali, tada su mi nudili da radim za neke firme u inostranstvu i mislili su da sam zbog toga dao otkaz, onda sam im rekao da hoću da budem pevač. Tata je bio besan, kaže mi da nisam svestan šta sam propustio. Danima nisu mogli da dođu sebi. Ja sam tada par meseci živeo od nekog šteka i tek onda su krenuli nastupi.“
Znači tako si postao Pljugica. Jesi tada počeo da gajiš brkove?
„Brkovi su krenuli od onog filma. Obrijao sam se i ostavio brkove, bilo mi to zanimljivo, bio sam kao meksikanac, zvao me drugar da idemo do studija, ja odem i tako mi ostane. Razmišljao sam o tome kako niko na sceni nema brkove, krenuli su da rastu, pa moraš da ih teraš gore, pa feniram svako jutro i tako dalje.“
Da li si odjednom počeo da se bavim muzikom ili je to prvo bio hobi?
„Oduvek sam želeo da budem pevač, uvek me je zanimalo da vodim neku emisiju, ja bih to i za džabe radio. Hoću da budem i glumac, pre neki dan sam guglao neke audicije, ne moram da budem plaćem, samo želim da radim to. Takođe sjajno slikam, crtam, valjam….“
Sutra od 20 časova na našem sajtu i Jutjub kanalu Nova.rs vas očekuje drugi deo ispovesti Luke Bijelovića u kom govori sve o tajnama saradnje sa Desingericom, abnormalnoj zaradi i mnogim drugim stvarima.
BONUS VIDEO: Desingerica – uzrok ili posledica?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
