Dok veliki broj nadolazećih umetnika bira da se posveti minimalističkom stvaralaštvu, jer to je sada ono što je kul, Gaga je izabrala da ubrizga zabavu nazad u svoje performanse - nakon nekoliko godina pauze u kojima se posvetila džezu i snimanju filmova - vratila se sa bizarno mračnim, ekstravagantnim i umetničko seksi kostimima, a sve to pevajući planetarno popularne hitove pred više od osamdeset hiljada ljudi na nacionalnom stadionu Francuske u Parizu.
„Ogroman fleks“ je rečenica kojom bismo opisali otvaranje Chromatica Balla. Pop zvezda je otvorila šou sa tri hita koja su definisala njenu karijeru – Bad Romance, Just Dance i Poker Face, dok je bila obložena svetlucavim sarkofagom na sceni inspirisanoj brutalističkom arhitekturom. To je svedočanstvo Gaginog duha – i njene lude diskografije – da je u stanju da brzo zaredom otkuca tri najikoničnije pop himne 21. veka i da fanovima i dalje daje mnogo prostora da je žele još više, pošto hitovi tek dolaze. Navedite još jednog umetnika koji bi – ili što je još važnije, mogao – to da uradi, a da pola arene ne krene ka izlazu nakon što su čuli ono zbog čega su došli?
Gaga se nakon toga trijumfalno vratila na scenu sa pesmom Alis, koja važi za jednu od favorita kod fanova, njenim poslednjim singlom 911 i eurodens hitu Free Woman, koji je metaforično i iskoristila kako bi se prošetala kroz publiku, sa jednog stejdža, na drugi, poručujuči da je sada slobodna žena koja se nalazi na plesnom podijumu za koji se godinama borila.
Sa turnejom koja ima samo 20 datuma, koja Gagi omogućava da se odmara tokom više dana između nastupa, postojala je zabrinutost da li bi njena dijagnoza fibromialgije omela njene sposobnosti kao plesačice – ono zbog čega je Gaga poslednji put otkazala svoju turneju, pre više od pet godina. Ako je i imala ikakvih strahova u vezi sa svojom telesnom autonomijom, uverila se da je grupa od 80 hiljada ljudi u Parizu toga potpuno nesvesna, jer je Gaga održala spektakularan koncert za pamćenje, a stadion nije prestajao da skače i da vrišti tokom puna dva sata koliko je koncert i trajao.
Ono što Gagu definitivno odvaja od drugih izvođača jeste njen odnos sa publikom, ili bolje rečeno fanovima – jer na tom koncertu u Parizu nije bilo nikoga ko nije Gagin apsolutni fan. Tokom proteklih petnaest godina, koliko je poznata, pevačica je na svakoj turneji zahtevala od publike da dođe kostimirana i da isprati neki od njenih autfita iz spotova, TV gostovanja i slično. Ovoga puta to nije tražila, ali bio je primetan neverovatan broj onih koji su odlučili da se kositimiraju, ili što Gaga kaže, da budu svoji, bez predrasuda i strahova.
Tako se na nacionalnom stadionu Francuske mogao videti ogroman red muškaraca koji nose štikle, dečaka koji nose suknjice, žena punih šljokica obučenih u nekakav underground – disko – plešem oko šipke – stajling.
Najbolji deo nastupa bio je trenutak u kojem Gaga bira da sa glavne scene pređe na drugu, koja se nalazila u publici, i da na klaviru nastavi sa svojim hitovima – ovoga puta moćnim baladama Shallow i Always Remeber Us This Way, iz filma „Zvezda je rođena“ za koji je i dobila svoj prvi Oskar, a potom i sa svedenijim verzijama svojih hitova Born This Way i The Edge of Glory.
Koncert je završila svojim koronavirus hitom „Rain on Me“, ali i još jednom moćnom baladom, Hold My Hand, koju je snimila za potrebe filma Top Gun: Maverick. Nakon što se povukla sa scene, a ceo stadion je nastavio da uzvikuje njeno ime i vrišti na pogašene ekrane, Gaga se kroz pola sata ponovo pojavila na sceni i mahnula svim okupljenima koji su i dalje stajali tu.