0
U novoj epizodi emisije Ispovest autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, svoju životu priču je po prvi put otkrio popularni pevač Nenad Jovanović Blizanac.
Nenad Jovanović Blizanac je svoje detinjstvo proveo u Nemačkoj, sa samo 16 godina je počeo da svira u klubovima, a onda je zajedno sa svojim bratom Peđom Jovanovićem došao u Beogradu i napravio grupu Blizanci koja je bila veoma popularna u periodu od 2003. do 2008. godine – zašto se grupe raspala, gde je bio proteklih godina, kakve je privatne biznise pokretao i kako izgleda trenutno njegov privatni život, brak karijera – govori je u emisiji Ispovest.
PROČITAJTE JOŠ:
Uskoro ćeš održati koncert u Sava Centru, 7. novembra i to će biti tvoj prvi solistički koncert.
„Neki kažu da sam se dobro i setio da ga napravim, ja kažem da sam zakazao koncert da bih video da li je pravi momenat za njega. Dosta pesama snimam u poslednje vreme i to kačim na svoj Jutjub kanal. Moja muzika je specifična, nije u trendu. Pevam muziku koja je retro, koju osećam i put do publike je malo teži, ali to je kvalitetna publika. To su ljudi koji idu u kafane i posećuju klubove. Nisam bio siguran da li je sada vreme za koncert, ja stalno snimam i izbacujem pesme ali nemam hit, radim na tome. Razmišljao sam da li da sačekam sa koncertom, ali video sam da je interesovanje veliko… Pevam isključivo svoje pesme, ja sam autor, i onda je put malo sporiji.“
Hoćeš na koncertu pevati pesme „Laki“, „Rezervno rešenje“?
„Biće ‘Rezervno rešenje’, a pesma ‘Laki’ je najpopularnija pesama Blizanaca, ne uklapa se u koncept mog koncerta, ali možda je i otpevam. Na nastupima je uvek pevam i svi se raduju, svi mi traže, kao da je tek izašla.“
Kako si počeo da pevaš?
„Rođen sam u Nemačkoj, pa sam sa pet godina došao u Pribojsku Banju, kad sam završio osnovnu školu opet sam otišao u Nemačku, nakon deset godina dolazim u Beograd i pravim karijeru. Kada je muzika u pitanju, počeo sam da sedam godina u Pribojskoj Banji, Peđa i ja smo dobili prve harmonike kada smo imali tri godine, neke male, pa smo onda dobili gitare. Kasnije je tata kupio ozbiljne harmonike na kojima smo vežbali.“
Zašto ste se selili više puta?
„Naši ljudi su u Nemačkoj radili, gastarbajteri su bili, i kada zarade pare da naprave kuću, onda se vrate. U to vreme je bila jedna fabrika Fap u Pribojskoj Banji i veće su plate bile tu nego u Nemačkoj i onda je bilo logično što su se vratili, ali je otac zadržao papire i kada je video 1991. godine da se dešava svašta, odlučio je da se vratimo tamo. U Nemačkoj smo Peđa i ja studirali muziku, ali nismo završili, došli smo u Beograd da snimimo album, trebalo je da se vratimo u Nemačku da završimo fakultet, pa onda opet u Beograd. Međutim, počeli smo odmah da radimo u najjačim klubovima u Beogradu, radili smo pet dana nedeljno i ostali smo tu. Imali smo 22 godine.“
Gde ste sve pevali, jeste nastupali u klubu Bombo, Košava?
„Prvo smo nastupali u klubu Ric na Banovom Brdu, onda u klubu Duga, a onda smo došli u Bombo. Džeja samo upoznali u Nemačkoj, dok smo živeli tamo mi smo svirali u klubovima i sve velike zvezde su dolazile u te klubove. Prva velika zvezda sa kojom smo svirali je bila Mira Škorić. U to vreme su zvezde dolazile preko i njih čeka bend u klubu, mi smo se na taj način upoznali sa svima.“
Kakva je Mira bila tada?
„Mira je bila super, a mi smo bili jako vredni i brzo smo -skidali- pesme. Ona dođe na probu pre svirke i sve bude super. Tu smo upoznali i Željka Šašića, imali smo 17 godina, on je snimio prvi album i postao velika zvezda. Dolazio je u jedan klub i sećam se kad je došao, mi klinci, a još smo oduvek izgledali mlađe, i dolazi Željko pita ko je bend, a gazda kluba mu kaže evo ih ovi momci ovde, a on kaže ‘au, jeste skinuli nešto’, a mi skinuli ceo album. On se posle oduševio, postali smo prijatelji od tada i često se setimo tog vremena.“
Je li pevačima bilo čudno kada vas vide zajedno, tebe i Peđu?
„Svima je čudno, a meni je normalno. Pitaju me ‘kako je biti blizanac’, pa ne znam, ceo život sam blizanac.“
Koliko se važi životi razlikuju, jeste li vezani jedan za drugog?
„Poslednjih 15 godina se razlikuju, imamo svoje živote, oženjeni smo, imamo decu. Ljudi kažu da smo karakterno različiti, vizuelno kažu da smo isti, a ja mislim da nismo.“
Je li ti to više pomagalo ili odmagalo?
„Često nas pitaju da li smo se menjali u školi, kod devojaka… Mi nismo nikada radili takve stvari jer sam oduvek mislio da se razlikujemo, ali očigledno da ljudi ne primećuju razlike.“
Koliko ti to sada pomaže ili odmaže u karijeri?
„Voleo bih da se razlikujem totalno od Peđe kada je karijera u pitanju, jedno vreme sam se i šatirao da bih čisto napravio neku foru, međutim, meni žena kaže da nisam mlad da bih se šatirao, ali poenta je bila da ljudi skapiraju da ja nisam Peđa, i da on nije ja, ali nije mi uspelo. Jedino da napišem na čelu da sam Nenad. Supruga i ja smo se pojavili nedavno na jednoj reviji, i svi mediji su napisali – Peđa se pojavio sa suprugom. Rekao sam ženi tada da ću sledeći put da napišem na čelu i grudima Nenad, a ona neka napiše Jovana.“
Jesu li vas klubovi plaćali ili estrada?
„Klubovi, mi smo radili u klubovima, počeli smo sa 16 godina. Muzičke zvezde su samo gostovale. Kada smo počeli prvo smo radili u jednoj kafani, tu su dolazili Džej, Dragana Mirković, Mile Kitić, Sinan Sakić… U tom kafani je svirao Žika Jakšić i bend Ritam srca, oni su bili jako popularni, svirali su velike turneje sa našim zvezdama i došao je trenutak da oni odu na turneju sa Lepom Brenom i gazda Dule ga pita ‘dobro, bre Žiko ko će da ostane da svira’, a on pogleda u nas i kaže ‘evo, oni će da ostanu’, a mi smo tada stalno bili tu, družili se sa njima. Zarađivali smo mnogo u to vreme, ceo bend je svirao, nas petorica.“
Jeste li došli u Beograd tada sa ciljem da napravite karijeru ili je neki drugi plan bio u pitanju?
„Mi smo došli da snimimo album i da se vratimo u Nemačku da završimo studije, ali se desilo nešto drugo. Prvo smo se obratili Draganu Brajoviću Braji za pesmu, u tom trenutku smo se bavili komponovanjem i produkcijom. On nam je napravio dosta lepih pesama na tom prvom albumu, a onda smo upoznali Marinu Tucaković. Marini sam rekao da imam melodiju neku, poslao sam joj i njoj se to svidelo, krenuo sam da sarađujem sa njom, pravili smo pesme za neke estradne zvezde tada. Krenuli smo sa produkcijom i posle dva albuma u Grandu smo rešili da se bavimo samo produkcijom. Kada nastupaš, ti si stalno u kolima, stalno si na putu, a kada smo seli u studio i videli da možemo da zaradimo lep novac, a da se ne cimamo, nama je to bilo super. Bilo nam je komforno, malo smo se umorili od tih nastupa. Izdali smo dva albuma, bili smo jako popularni, ali na terenu nije to bila neka priča, više smo bili atrakcija. Nismo imali velikog uspeha na nastupima, u Makedoniji je uvek bilo krcato.“
Šta je bio problem? Jeste li probali da snimite nešto komercijalnije?
„Od samog starta smo mi snimali ozbiljne pesme, nije bilo pesama da su fora i ništa to nije specijalno nama bilo. Imali smo 25 godina, a izgledali smo kao da imamo 17, a ljudi da bi ti verovali, ti moraš da izgledaš ozbiljno i da odaješ utisak da si to doživeo. Meni sada da dođe neko takav, ja bih rekao da pevaju ‘Lakija’, a ne ozbiljne pesme, a mi smo tada sebe doživljavali ozbiljno, a kada smo snimili Lakija, tada su nam svi verovali. Međutim, mi nismo nastavili sa takvim pesmama. Možda je trebalo, možda bi tada imali neki drugi pravac. Marina Tucaković je bila uspešna jer je ona videla pevača i tačno je znala šta ti treba.“
Mediji više pišu o tvojoj ženi nego o tebi.
„Ona je lepša, a ja nisam bio zanimljiv. Nisam se trudio, u našem poslu je zlatno pravilo da ako imaš hit, imaš sve, ako nemaš hit nemaš ni razlog da se pojavljuješ, pa čak možda i ljude iziritiraš. U današnje vreme u poslednjih 5.000 pesama, možda je jedna prošla, a ako me pitaš koja je to pesma, ja ne znam. Jovana Pajić ima pesmu koja se izdvojila ‘Ludilo moje’, odsvirana je sa živim instrumentima, nije ono što se danas ceni, ali je prošla. Omladina neće da ceni pesme ako se od početka čuje živ bubanj, a moja svaka pesma počinje tako.“
Za koga si radio pesme?
„‘Nema te nema’ od Ace Pejovica, ‘Gas do daske’ do Petra Mitića, ‘Bitanga i dama’ od Dejana Matića, ‘O svemu mi pričaj ti’ od Topalka i ima još mnogo pesama, ima oko 300 pesama koje sam napisao za kolege.“
Je li sve to u SOKOJ-u prijavljeno?
„Jeste, i te pesme i moje isto. Registrovao sam firmu sada jer sam morao zbog koncerta.“
Da li to znači da ranije nisi uplaćivao radni staž?
„Jesam jer sam držao jedno vreme kafić, pa sam ga zatvorio. Imao sam ponude da se bavim nekim poslovima pored muzike, da imam nešto sa strane, ali je sve to bilo jako loše. Propao sam sa svim tim biznisima jer nemam vremena da se posvetim tome. Muzici sam posvećen 100 odsto.“