0
Pevačica Nada Topčagić osvrnula se na današnje stanje na estradi i prisetila se vremena kada su pevači živeli skromnije, ali – kako tvrdi – bili daleko srećniji.
Ona je otvoreno govorila o otuđenju među kolegama, novcu, ali i životnoj jednostavnosti koju danas mnogi, pa i ona sama, priželjkuju.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ne znam zašto bi milioneri plakali, ali očigledno – i bogati plaču. Novac vas ne može učiniti istinski srećnim. Više bih volela da se vratim u mladost, u dane kada nisam imala ništa, nego da živim ovako kako danas živim“, iskreno je rekla Nada za Blic.
Nada priznaje da je nostalgična i da često razmišlja o prošlim vremenima, umesto da, kako kaže njen suprug, „gleda unapred“. Posebno pamti period kada su pevači bili bliski, jednaki i solidarni.
„Veliki sam pesimista, suprug mi uvek govori da gledam unapred, a ja se samo sećam prošlih vremena. Sve se promenilo, sećam se druženja sa Lepom Brenom. Koliko smo se tada družili, svi smo bili isti, imali jednako… Sećam se kada sam se porodila, nije bilo sramota tada da dođu novinari u kuću. Nije bilo prebogatih kolega tada, svi smo bili isti, nismo bili ljubomorni jedni na druge. Podržavali smo se međusobno. Danas nema tog druženja i velike su razlike u tome. Oni koji imaju previše i drugi koji su niži stalež. Došla su druga vremena. Dosta sam se povukla i živim mirniji život.“
Govoreći o današnjem raskošu, Nada tvrdi da ni ogromne kuće ni gomila novca ne donose mir:
„Nisu srećni sigurno. Kada uhvatim moju motiku ja sam presrećna. Bolje sam živela kada sam imala jedan stančić u Prote Mateje nego sada. Sada mi treba samo jednosoban stan jer ti treba da održavaš veliku kuću… Danas neće niko da radi, ne možeš ni da nađeš ko da ti radi poslove oko kuće, bašte, ograde… Doći će vreme kada nećemo moći da se popnemo na prvi sprat, kada umireš ne nosiš sa sobom. Ne možeš spavati u dva kreveta, možeš samo u jednom, sve je bespotrebno.“
„Sve ja radim. Zato kažem šta će velike kuće, doći će vreme kada neće moći da se penju na sprat. Sve je to suludo. Odvratno je vreme, samo niču ogromne zgrade, na kraju ćemo samo nebo gledati, tražićemo zemlju u saksiji da imamo. Najviše vremena provodim u Banovcima, tamo imam malu kućicu, a oko mene kuće od 2.000 kvadrata. Šta će im, ja se jedva izborim sa mojom malom kućicom. Imam kuću i na moru i slušajte šta se desilo. Rus je kupio sve. Javljaju mi komšije da mi ne možemo da dođemo do kuće, samo s mora. Šta sad raditi? Neverovatno da je Rus pokupovao sve i ukinuo nam put do kuće. Nas ima 17 žitelja koji smo pri obali. Rekla sam kako bude svima tako će biti i meni.“
„Šta će ti dve hiljade kvadrata? Kad umreš, ne nosiš ništa sa sobom. Spavaš u jednom krevetu. Samo tražiš parče zemlje u saksiji da ga imaš“, kaže Nada, aludirajući na urbani haos i gubitak kontakta sa prirodom.
Nada nije ostala nema ni na nedavnu izjavu Marije Šerifović, koja je otkrila da je majci Verici zabranila da peva nakon šezdesete.
„Ako može da peva, što da ne ide? Što kaže Lepa: „Pevaću dok sam na nogama“. Ne razumem Mariju, Verica je odlična pevačica. Ali sad ima unuče, Marija dobro zarađuje – nek ona radi, a Vera da čuva dete. Ja svog sina ne bih poslušala“, poručila je kroz smeh.
(Tokom pisanja ovog teksta korišćen je Chat GPT)
