MOJA BORBA Drugo otvoreno pismo Laće Radulovića predsedniku Vučiću

Hitmejkerka Marina Tucaković ove nedelje prebačena je na Intezivnu negu u KBC "Dragiše Mišović" jer joj se pogoršalo zdravstveno stanje. Tačnije, karcinom je metastazirao i pozitivna je na koronavirus, a prema prognozama lekara, vlasnica najpoznatijih hitova je pod medicinskom negom 24 sata.S druge strane, njen sin Milan Laća Radulović od decembra 2017. godine na sve moguće načine traži rešenje za njenu bolest i maksimalno se brine o njoj. Međutim, problem je što ne reaguju ljudi koji bi trebalo da reaguju. Upravo zbog toga Laća je sastavio otvoreno pismo predsedniku države Aleksandru Vučiću, u kojem mu je putem portala Nova.rs, po drugi put, objasnio pravu istinu. Samo što ovog puta nije besan i ljut već mu se ljudski obratio, kao čovek čoveku, kao prijatelj prijatelju, kao brat bratu.

"Predsedniče, nisam više besan. Nisam ni ljut. Ni tužan. Ni plačan. Ni nadrkan. Hladan sam. Ne znam da li znate da nam se mnogi astrološki aspekti podudaraju. Sunce mi je u Ribama, a podznak u Raku. Kao i Vama. Vama je Mesec u Vodoliji, kao i Isusu, a meni u Škorpiji, kao i Elizabet Tejlor. Ja sam emotivac. A i vi ste. Ja sam overachiever. A i vi ste. Ja sam porodični tip. A i vi ste. Ako od nečega budemo stradali, biće to od srca. Takođe, mislim da smo obojica Edipovci. Ne u kliničkom smislu već da smo bezuslovno vezani za naše majke. Upravo zbog toga, želeo bih što da Vam ispričam jednu malu priču o mojoj majci. O njenoj golgoti. I o osmesima. I mojoj borbi za nju. Pokušaću da ne davim puno", navodi se u pismu.

Laća ističe da je njegova prava borba za majčin život započeta nakon njegove borbe protiv zavisnosti od narkotika u kojoj je pobedio."Neposredno nakon što sam pušten s lečenja od heroina, moja majka i ja smo završili tekst pesme "Adio Amore". To je bio decembar 2017. Ja sam bio pun snage i dobre volje, regulisan terapijom i ponesen mojim novim zdravim životom. Tad je već mama počela nekako da se gasi. Nije mogla da piše. Nije mogla ni da kuva, što najviše voli. Imala je konstante dijereje, pa zatvore, pa temperature, pa... Sumnjali smo na helikobakter, na koji sumnjamo godinama. S tatom sam se dogovorio da je stavimo pred svršen čin, pošto je odbijala da ode kod lekara, zakazao sam pregled kod gastroenterologa za 10 dana. To sam joj saopštio one noći kad nam je rekla da ima tumor na dojci, koji vuče već 2 godine, nakon pola sata svađe i dranja. Afekat je trajao 10 minuta. U zadnjoj sekundi tog afekta, pomislio sam: "Adio Amore, mamin poslednji tekst u životu". Uradio sam što, pretpostavljajući naše sličnosti, bi i Vi uradili. Prešao sam u svoj stan. Nikog od prijatelja nisam pozvao da budu uz mene. Doneo sam odluku da budem neustrašiv. Nepokolebljiv. Hladnokrvan. Jer borba za mamin život je počela", napisao je Laća i objasnio kada je bilo najteže.https://www.youtube.com/watch?v=Q2Xo07_mw70"Ne bih da Vas gnjavim previše s detaljima o toj borbi, da izbegnem patetiku, gorčinu, bes. Ali evo, na primer, put u Nemačku na vakcinu posle koje joj se stanje pogoršalo, pa je hospitalizovana, pa puštena s prognozom kako ima još 10 dana života, pa njena gušenja zbog vode u plućima jedne subote, pa svađa s tatom na krv i nož jer su joj u Institutu rekli da mogu da je punltiraju tek u ponedeljak, a ja za nedelju sredio najvećeg stručnjaka u zemlji da joj sanira odlive, pa zašto da kvarimo priču koju imamo s njima, pa... Već previše detalja. Ne želim da smaram. Reći ću samo da je mama do ovog dana još uvek živa samo zbog toga što je moja borba i njena borba bila ista. Zato što za moju majku i mene, kao i za Vas, predaja nikad nije opcija. I zato što je Bog bio uz nas. I par prijatelja. Moja borba se malo smirila kad sam se zbog celog ludila, što oko majke , što oko mene (o tome ne bih, prošlo je), preselio za Makedoniju. Mami je tad bilo dobro. Vratila se u život. Smejala se. Pisala. Kuvala. Drala se i psovala. I dalje bolesna. I dalje živa. Osetio sam da imam pravo na predah. Sledeća runda ove borbe počela je kada sam se vratio u Srbiju. Onda kad sam Vam prvi put napisao otvoreno pismo", navodi Radulović.

Laća je ovo pismo napisao sa puno emocija, a istovremeno pod velikim stresom jer svakog časa može da se desi ono najgore."Ovo pismo sada piše drugi čovek. Ne besan čovek. Hladan čovek. Čovek koji ne traži da iskali bes. Već čovek koji više nema sredstva da se bori. Moja majka je hospitalizovana 14. septembra u KBC Dragiša Mišović, nakon što joj je konstatovan kovid na klinici Medigrup. Saturacija pre nego što je hospitalizovana 50. Nakon hospitalizacije povećana na 88. Sledećeg dana stavljena na respirator. Izveštaj koji dobijamo - - stabilno. Potom premeštena na drugo odeljenje kako bi lečili njeno primarno oboljenje - - karcinom dojke, s metastazama na jetri, glavi, kostima, plućima. Izveštaj - stabilno. Muk. Izveštaj - stabilno. Muk. Odjednom, nema izveštaja. Muk. Čekam u tišini. Sati prolaze. Kako doći do informacija? Zašto ih nema? Zato što ih možda prosleđujem novinarima? Krivično delo? Spreman na sva krivična dela da saznam šta mi je s majko. Rođen spreman. Na najgore. Sledi bes. Besan sam. Na sistem. Na lekare. Besan na hitnu pomoć koja me je odjebala. Na majku što je slušala kao Boga te iste lekare koji su je toliko spržili hemio terapijama da ne bi izdržala to zračenje koje sam uspeo da odložim, s namerom da pošaljem analize u inostranstvu. Besan na kovid na koji je pozitivna. Besan na test od pre 3 dana po kom je negativna. Besan na mesto gde je zakačila kovid. Besan na sebe jer neću više da zovem veze. Besan na index pluća koji kaže da je gotovo, kraj, a asimptomatski kovid, za nekoliko sati možda uzrok smrti kovid. Besan na smrdljive novine. Marketing. Desilo se čudo, mami se iznenadno poboljšalo stanje. Na hišotetički naslov "Umrla Marina od Covida 19. Nevakcinisana". Izliv poslednjeg besa je bio kada sam saznao da mi majka ima manje od 40 kg. Od zamenika načelnika KBC Dragiša Mišović. Preko medija. I Vi biste bili besni, da ste u mojoj koži, što Vam nikad ne bih poželeo. Ili ne daj Bože glavi, kako zamišljam moju majku na respiratoru, u indukovanoj komi, kako se topi, kilogram po kilogram, kako sanja mene, svog sina, jer šta drugo da sanja. Marina Tucaković primljena s 43 kg. Otišla na nebo težine od 21 gram. Zapalio sam cigaretu. Bes je prestao. Stupila je pomirenost. Stvarnost. Sada sam hladan. Predsedniče, ako ikad pročitate ovaj tekst, kako ćete se osećati!?", zaključuje Radulović.BONUS VIDEOLepota Monike Beluči ne prolazi i ne bledi

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortimonikabeluciamplatf-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2120359"]Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.