0
"Neki ljudi ne mogu da pevaju stilski ono što ja pevam. Ni ja ne mogu da pevam Bajagu u 100 života onako duboko. Bajaga je Bajaga. Imam to svoje nešto, svoje ime i prezime. Izgradio sam neki svoj stil. I to što pevam tuđe pesme, pevam ih na svoj način", iskreno je otvorio dušu pevač Marko Bulat u intervjuu za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Folker Marko Bulat preksinoć je priredio intimniju proslavu na prestoničkom splavu „Flow“ povodom premijere nove pesme „Amerika“. Uprkos tome što njegova supruga Marija trpi ozbiljne zdravstvene probleme, ona je svojim prisustvom podržala supruga u novom projektu i nije se odvajala od njega.
Poznato je da je početkom devedesetih Bulat na nekadašnjem čuvenom splavu „Lukas“ pravio haos noćima zaredom. U razgovoru za „Novu“ Bulat je govorio o svom odnosu sa kriminalcima koji su dolazili da ga slušaju, a dotakao se i priča o drogi, ali i mnogih drugih tema.
Kome je posvećena Vaša nova pesma „Amerika“, odnosno deo teksta „Vrati se brate iz Amerike“?
– Imam brata u Kanadi, a pesma je inspirisana prošlim vremenima. Kada budete poslušali strofe shvatićete da se spominju ljudi kojih više nema, koji nedostaju i bez kojih je možda život kao koračanje kroz neke senke. Iako je muzika pozitivna i vesela, tekst je drugačiji.
Pre nekoliko godina održali ste solistički koncert u beogradskoj hali „Pionir“, zašto ih nije bilo više?
– Jedina greška koju sam u karijeri napravio je što nisam pravio više koncerata. Ja sam 18 godina radio četiri dana nedeljno, pa to može biti neko opravdanje. Sve te generacije koje su me slušale i dolazile na moje nastupe danas su se poudavale i poženile. Došla je nova generacija, a njima nisam predstavio tog Marka Bulata u paketu da sam mnogo bitan. Ja sam za njih negde prošao. Tu sam, ali me ne doživljavaju kao neku veličinu zato što nisam pravio te koncerte.
Na estradi ste od 1993. godine, a i dalje ste traženi. Ako ćemo iskreno, nemate zavidne vokalne sposobnosti kao Šaban, Ljuba, Adil i drugi, a opstali ste. Na koju foru?
– Mogu da živim i od stare i od nove slave. Nisam prestao da izdajem albume, ali ne moram ništa da snimam. To radim zato što je muzika moj život. U pravu ste, ali isto tako neki ljudi ne mogu da pevaju stilski ono što ja pevam. Ni ja ne mogu da pevam Bajagu u 100 života onako duboko. Bajaga je Bajaga. Imam to svoje nešto, svoje ime i prezime. Izgradio sam neki svoj stil. I to što pevam tuđe pesme, pevam ih na svoj način. Postoji jedna anegdota, bili smo na nekom after-partiju i pevao je Šaban, a okolo 20 pevača. Niko ne sme da peva posle Šabana. Izađem ja, otpevam svojim glasom i „Ćao, vidimo se“, dok su ostali imali kompleks od Šabana. Ne volim ta poređenja u smislu da pevam kao ovaj ili onaj, ja pevam kako pevam.
Kako biste ocenili svoje pevanje?
– To je kao da me pitate kad pravim pljeskavicu da li je moja pljeskavica najbolja u gradu. To već zvuči gordo. Moje pevanje je takvo kakvo jeste, a publika je ta koja sudi.
Da li se ljutite kada Vas kolege imitiraju?
– Što bih se ljutio? Dobro je da te neko imitira jer znači da si prepoznatljiv. Moj glas prepoznaju i oni koje u životu nisam video. Ako nisi prepoznatljiv u moru vokala, nema šta da tražiš tu.
Godinama ste nastupali na nekadašnjem splavu „Lukas“, gde ste se i proslavili. Jeste li se našli u pravo vreme, na pravom mestu?
– Četvrtak, petak, subota, nedelja. Bio sam na pravom mestu, slažem se, ali „Lukas“ nije izabrao moje hitove poput „Ritam oko“, „Dete sreće“… A ja nisam napuštao „Lukas“. Snimio sam dva, tri albuma i nisam razmišljao o drugim gostovanjima nego sam radio na „Lukasu“.
Da li je u tom periodu bilo kriminala i droge?
– Čuj, bilo (smeh)… Bilo je napeto i bilo je nekih situacija.
Kako ste Vi odoleli porocima?
– Kad sam bio sedmi, osmi razred društvo je pušilo na velikom odmoru, ali me nikada nije to privlačilo. U srednjoj školi su pušili travu, duvali lepak, pa posle bili na heroinu i tako dalje. Vidiš i posmatraš kuda to vodi.
Kako reagujete kada Vaše kolege šmrču belo u vašem prisustvu?
– Šmrču i gosti.
Da li ste pokušali da ih ubedite da to ne rade?
– Odrasli su ljudi. Odlučuju sami o svojim životima.
Da li su Vam nudili drogu?
– Kolege nisu nikad, a gosti su nudili.
Kako je izgledalo kada teški mafijaš uđe na splav? Da li su Vam se tresle noge na bini?
– Nisu se tresle noge nikada. Ima puno tih tvrdih oraha, što bi se reklo, i ode glava za čas. Naravno, imaš strah, ali to je doza straha koja ne prelazi nivo dostojanstva.
Ko Vas je štitio, da li ste imali zaleđinu?
– Štitio sam sam sebe.
Na vašim nastupima desila su se i dva ubistva…
– Da. Jedno za doček Nove godine, a drugo ubistvo Bojana Banovića na „Lukasu“ za vreme pauze. Šta da kažem? Kako da ragujem na takve stvari? U to vreme su takve stvari, nažalost, bile normalne. Bilo je ratno stanje, gledaš vesti o ratu odavde i odande, vrti tamo, vrti tamo… Doživljavaš takve stvari.
Mafija danas drži dobar deo estrade, pa pevačima plaća pesme, spotove i vodi im karijere. Kako ste to izbegli?
– Ako želiš da igraš tu igru, onda upadaš u nju. Ti ljudi imaju više tezgi od mene, ali ne znam koliko im para ostaje od tih tezgi. Za običan svet ti pevači su dosta popularniji od mene. Međutim, moja prednost je što ja mogu da se ne javim na telefon i može da mi bude ugašen 10 dana, nikome ne moram da polažem račune. Neće me niko zvati u tri sata ujutru da me pita „Ajde, ustaj i pevaj „Prijatelji, braćo, kumovi“. Ne moram da radim te stvari zato što je neko uložio u moj album 50.000 evra. Neću da me niko vuče kao neku šerpu da pevam i kezim se kako mi je super, a nije mi do života. Mogu da završim svoju karijeru kad hoću, izdaću pesmu kad ja hoću, snimiću pesmu koju ja hoću i neću niko da odlučuje o tome osim mene.
Bila Vam je ponuđena pesma „Kafana na Balkanu“ koju izvodi Aca Lukas. Zašto ste je odbili?
– Zato što mi je bio gotov album. Nikola Grbić mi je pevao baladu, pa sam mu rekao da mi treba neka brža pesma. Prođe tri dana i kažem: „Grbo, daj ovu pesmu, ne vredi, vrti mi se refren“, da bih dobio odgovor da je prodao.
Snima se film i serija „Kafana na Balkanu“. Hoćete li biti neki akter?
– Možda u ćošku dok plačem (smeh).
Da li Vas je neko nekad od kolega uvredio i povredio?
– Niko. Ako me je neko dobro ogovarao, onda je to dobro radio čim nije došlo do mene.
A da li Vas nerviraju pevači?
– Ma jok. Gledam svoja posla, ponašanje svoje dece, a kolegama se ne bavim.
Kakav ste roditelj?
– Strog, ali pravdedan.
Pokazuju li deca talenat za muziku?
– Da. Tačni su tonski, ali neću ih sigurno usmeravati ka muzici. Usmeravaću ih da budu dobri ljudi.
Kako ste prebrodili situaciju kada Vam je supruga bila u bolnici i sada kada kreće na terapije?
– Kada gajiš ljubav i emociju prema toj osobi, vidiš kroz kakvu patnju prolazi danju i noću, tegobe koje ima, jako je teško. Tu sam da budem oslonac i podrška koliko mogu da pomognem, samo da ne odmognem.
BONUS VIDEO: Boban Rajović otkriva tajne estradne mafije
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
