Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Pevač je iskreno govorio o svom životu, detinjstvu, karijeri, velikoj ljubavi sa svojom suprugom.
Jašar Ahmedovski je svoju ispovest započeo pričom o detinjstvu, porodici i odnosu sa njima.
„Nas je bilo četvorica braće i jedna sestra. Ava, Ruždija, Mufit, Jašar i Ipče. Moje detinjstvo je bilo lepo, sa najlepšim uspomenama ga se sećam. Bio sam nemiran, kao i svako dete. Roditelji su nam bili privrženi, ne znam ni kako bih ti to dočarao to. Imali smo srećno detinjstvo, moji su bili imućni ljudi, lepo smo živeli“, rekao je Jašar i nastavio:
„Nismo se razbacivali, ali na tim prostorima su moj otac, deda i baka bili veoma imućni. Tata je bio lekar, a majka je imala najlepšu dužnost, da pazi na nas. Zaista je i uspela u tome. Usadila je u nas karakter, poštovanje prema drugim ljudima. Međutim, kako se ljudi menjaju i čovek se menja s vremenom.“
Zatim se pristio perioda vojske, otkrio je gde je služio vojni rok i kakva je bila tadašnja atmosfera.
„U vojsku nisam želeo da idem, jer sam već imao karijeru, ali otac je insistirao. Čak sam i sredio da ne idem, ali pošto je tata poznavao sve u Prilepu, sredio je da služim. To je bilo 1988. godine. Video sam da je ovde počela već situacija da malo vri. Dobio sam odjednom poziv, a već sam imao zakazanu Novu godinu u Nemačkoj. I ja šta ću…Čim sam sleteo u Beograd 12. januara, na aerodromu me je sačekala vojna policija. Držali su me do uveče tu, dok nije bio let za Dubrovnik, pošto sam vojsku služio u Trebinju. Sećam se, pošto sam ja znao sve ljude na aerodromu, bila je neka sala i tu smo pravili feštu. Odatle pravo u avion i u vojsku. Do Dubrovnika sam leteo, posle sam išao taksijem“, ispričao je pevač.
Jašar je istakao da je u vojisci često pevao, jer nije voleo oružje niti je znao sa njim.
„Šta bih ja radio u vojsci nego pevao! Rekao sam komandantu da nemam pojma sa oružjem, da me to ne interesuje: ‘Ako hoćete da budem fin, da ne pravim probleme, pustite me u Dom JNA, zaradićete i pare.’ Rekao je: ‘Ti si u pravu, ti si umetnik, ajde napravi orkestar’. Pravio sam audiciju, izabrao orkestar, onda sam u Domu JNA bio svako veče. Bio je haos. Kao da nisam bio u vojsci, jedino što sam nosio uniformu“, opisao je pevač.
„Vojska mi je teško pala na početku jer sam bio mlad, navikao da zujim. Ali takav sam čovek da se snađem u svakoj situaciji. Stekao sam dosta prijatelja, a kada sam odslužio vojni rok, pet dana nisam mogao da se vratim kući, jer su pravili ispraćaj! Kada sam otišao u vojsku, shvatio sam i otkačio mnoge prijatelje jer se nisu javili. Ta vojska je dobra bila da presaberete sebe, prijatelje, da vidite ko je kakav. Odmah po povratku sam snimio ploču. Novica Urošević je već spremio pesme za mene poput ‘Zabraniću suzama’, ‘Jagnje moje malo’. Veliki uspeh je bio kada je izašla ta ploča“, ispričao je on.
Zatim, krenuo je priču o svojoj najvećoj ljubavi, svojoj supruzi Snežani, sa kojom je u zajedno od 1982. godine:
„Moja najveća ljubav i podrška u životu je moja žena Snežana. Zajedno smo od 1982. godine, a u braku smo 20 godina. Na brak smo se odlučili jer su mediji stalno prozivali ‘nevenčana supruga’, ali ako postoji ljubav, meni papir ništa ne znači. Bilo je neko slobodno vreme i rekao sam ‘hajde da se venčamo’. Nisam pravio svadbu, jer sam toliko svadbi otpevao da mi je to dosadilo. Samo smo napravili ručak.“
Jašar je opisao prvi susret sa Snežanom i kako joj je prišao.
„Snežanu sam upoznao spontano. Dok sam imao turneju sa Lepom Lukić, ona je svratila sa drugaricom, tako smo se upoznali. Ne da sam stidljiv, ali nikada u životu nisam prilazio devojkama, slao im piće i to… Ali njoj sam prišao i rekao, ako ima vremena, da se vidimo. Ona je došla iz Valjeva u Beograd jer je tu išla u srednju školu, a meni je kao trebalo da mi neko pokaže grad, jer sam tek došao, to je bila fora. Snežana se nikada nije mešala u moj posao, niti je ikada ugovarala moje nastupe. Uvek sam želeo da je zaštitim od tog sveta, jer ima raznih ljudi“, rekao je i nastavio:
„Na početku zabavljanja je bila malo ljubomorna, ja sam bio popularan, volele su me devojke. Ali ona je sigurna u sebe i to ju je prošlo. Srećni smo zajedno, stalno putujemo, uživamo. Jedino što nam nedostaje su deca. Pokušavali smo, išli svuda, ali nije išlo. Nismo mogli da dobijemo dete. To nam je velika želja. Razmišljali smo i da usvojimo, ali ovde je papirologija jako komplikovana. Iskreno, nisam još odustao od te ideje. Nadam se da ću uspeti da usvojim dete i da ga odgajamo. Jako sam privržen deci, posebno od svoje braće, prijatelja.“
BONUS VIDEO: Mitar Mirić o mladim pevačima