0
Postoje glasovi koji se ne slušaju samo ušima, već celim bićem. Glasovi koji nose boje, emocije i dubinu, koji umeju da te podignu, razoružaju i uteše. Takav je glas Ivane Peters, jedne od najposebnijih umetnica na ovim prostorima. Pevačica, muzičarka, kompozitorka, tekstopisac i kantautorka. Virtuoz koji svaku notu pretvara u priču, svaki stih u iskrenu ispovest.
Znate je kao Ivanu Tap, kao Ivanu Negativ, a 22. decembra u BitefArtCafe klubu vam se predstavlja onakva kakva zaista jeste – Ivana Peters, sa svojim novim, ličnim i autorskim
projektom „Moja stvar“.
PROČITAJTE JOŠ:
„Moja stvar“ je putovanje kroz zvuke i emocije, kroz pesme koje Ivana voli, koje je stvarala, i koje su stvarale nju. To je večе u kojem će publika zajedno sa njom kročiti kroz različite svetove muzike, od sirovog roka do nežnih balada, od poznatih hitova do novih, neotkrivenih priča. Na ovom koncertu Ivana će prvi put predstaviti i deo svog novog albuma “Moja stvar”, koji uskoro izlazi. Nekoliko pesama biće izvedeno premijerno, ekskluzivno za publiku BitefArtCafe kluba.
Posle fantastičnog koncerta 2. decembra u BitefArtCafe klubu, vraćaš se ponovo 22.12. – šta je publika tada donela na scenu, a šta im sada spremaš?
„Publika je 2. decembra donela neverovatnu toplinu, onu vrstu energije koja te digne iznad svega što si želeo da pružiš. Bila je to razmena koja me je emotivno potpuno razoružala. Posle prve pesme dobila sam lupanje srca koje me je zaustavilo na tren, neka čudna trema koja je posle eksplodirala u nalet adrenalina. 22. decembar će doneti neke male promene, malo ćemo doraditi neke aranžmane, a razmatramo i da neke pesme promenimo. To je prednost ovog projekta što stalno može da se menja i tako fluidan svaki koncert je drugačiji.“
Kako se osećaš što prvi put javno predstavljaš „Moju stvar“ pred beogradskom publikom u tako intimnoj atmosferi?
„Uzbuđeno i ranjivo u isto vreme. „Moja stvar“ je ličan kreativni prostor, nešto što u sebi sadrži melodije i reči koje su nastale i pre više od 10 godina i činjenica da ga predstavljam baš u Beogradu, u klubu koji ima dušu, daje mi osećaj da radim nešto važno za sebe. Kao da govorim glasom koji je godinama čekao.“
„Prevara je bol“ snažno je odjeknula. Kada publika može da očekuje sledeće pesme?
„Veoma brzo. Dobar deo pesama je završen i njih izvodimo u BitefArtCafe-u, a postoje i pesme koje već dišu , razvijaju se i samo čekaju pravi trenutak. Ideja sa ovim projektom je da upravo ne predstavimo publici sve pesme odjednom bar ne u digitalnom svetu, ali zato već mogu da ih čuju i osete uživo. Uskoro će biti objavljen treći singl sa albuma, samo da se dogovorimo koja će to biti pesma. To su te slatke muke, a možda damo i publici da odluči.“
Koliko se kreativno razlikuje današnja Ivana od Ivane iz vremena Tap 011 i Negativa? Šta si želela da kažeš novim pesmama što ranije nisi?
„Razlikujem se mnogo – i kao žena i kao umetnica. Dok sam bila u Tapu tu kreativno u smislu stvaranja muzike i reči jako sam malo doprinosila , jer moj fokus je bio na interpretaciji pesama. Sa Negativom to je bio pravi kreativni proces gde sam davala sebe, jer sve reči su moje a muziku neku sam stvarala sama, a neku smo zajeno pravili. Sada je ovo nastavak na tu priču samo ja još zrelija i sa svim ožiljcima koje ti život ostavlja. Posebno ova poslednja godina je dosta utacala na teme i način izražavanja u pesmama. Naravno da to ne znači da sam sad skroz sama , imam sjajne saradnike koji me znaju, razumeju i prenose moju emociju u predivne reči.“
Šta te je inspirisalo da zakoračiš potpuno samostalno u novi muzički pravac? Da li je ovo najličnija faza tvoje karijere?
„Ideja je postojala, ali onda su se pojavili ljudi koji su me gurnuli u jedan proces koji, kad je počeo, više nije mogao da se zaustavi. Ne mogu da kažem da sam sama u tome, ali da, ovde sam sve ja i ovde je najveći akcenat na glasu i na tome šta sve može da se uradi sa glasom. Tako da ovo jeste izuzetno lično, jer ovo je moja stvar.“
Šta ti znači BitefArtCafe i kako utiče na tvoj nastup?
„To je klub koji je deo moje muzičke istorije. Ima posebnu energiju, publika je blizu, vidiš oči, osmehe, suze i to menja sve. Tu si ogoljen, ali i podržan. Zbog toga volim da tamo nastupam, jer svaki put osećam direktnu vezu sa publikom, kao da smo zajedno u toj pesmi a ne da samo ja pevam za njih.“
Kako bi opisala trenutak u svom životu sada — kao žena, umetnica i majka? Šta te pokreće?
„Nalazim se u fazi u kojoj biram mir. U privatnom životu ova godina je bila godina velikih promena, to mi je dalo više slobodnog vremena, ali i gomilu emocija koje sam morala da naučim da kanališem, sada više uživam u kreativnim stvarima u vremenu sa bliskim ljudima i naravno mojim divnim ljubimcima.“
Publika te vidi kao jednu od najautentičnijih umetnica. Šta je za tebe autentičnost u muzici?
„Autentičnost je hrabrost – da budeš svoj, čak i kada to nije najlakše. I da onda kada te ljudi kritikuju ili im se ne sviđa nešto što ste uradili, znate da je to vaše i da ste uradili ono što vi želiti i iza čega stojite, a sigurna sam da će neko u tome videti nešto što mu znači. Jer kada je iskreno onda je i autentično a glas imam da mogu sve, dopuštam da pokaže i ranjivost i hrabrost , tugu i sreću.“
Šta je najlepše, a šta najteže u tome što se ponovo otkrivaš i predstavljaš publici u novom, ličnijem obliku?
„Najlepše je Sloboda, osećaj da govoriš svojim jezikom. Najteže je upravo ta izloženost, jer kada si iskren, otkrivaš delove sebe koje si možda čuvao, ali kada godinama daješ sebe kroz note i reči onda to postane i jedini način da se nosis sa životom. Izloženost je cena svake prave umetnosti, i ja je prihvatam. Nije mi teško, srećna sam i ovo je moja stvar.“