1
Verica Rakočević danas važi za jednu od najpopularnijih i najtraženijih modnih kreatorki koja je svoju karijeru napravila van granica naše zemlje.
Modna kreatorka je u velikoj životnoj ispovesti za Nova.rs ispričala najsitnije detalje sa početka svoje karijere. Ona se prisetila trenutaka kada je sama gradila svoj put, ali i odnosa sa kolegama koji nije bio prijatan. Verica nam je otkrila kako je izgledao trenutak kada se prvi put pojavila na Nedelji visoke mode u Rimu, zbog čega je morala da se odrekne stana od 200 kvadrata u strogom centru prestonice, ali i brojnih drugih detalja.
PROČITAJTE JOŠ:
Ove godine, na Dan državnosti, od predsednika države Aleksandra Vučića dobila je zlatnu medalju i odlikovanje za usluge u oblasti modnog dizajna, te nam je na samom početku razgovora ispričala kako je izgledao taj trenutak.
„Nisam očekivala da će se priznati to što trajem 40 godina i sve kroz šta sam prošla jer nisam navikla na zvanična priznanja, barem ne u našoj zemlji. U svetu jesam navikla na to, ali kod nas ne. Kada znate da je neko prepoznao to što radite, onda ne može da vam ne bude drago. Ja sam bila predložena od Dejana Savića, savetnika za kulturu predsednika Aleksandra Vučića, i zahvalna sam mu što je u meni prepoznao to što radim svih ovih godina i našao za shodno da me predloži. Bila bih lažno skromna kada bih rekla da to ne prija.“
Verica je ispričala i kako je izgledao njen život pre nego što je počela da se bavi modom i dospela do svetskih modnih pista.
„Radila sam kao referent za arhivu u Zavodu za zaštitu grada Beograda, a počela sam da studiram na Filozofskom fakultetu, smer pedagogija, pa mi se to nije svidelo i onda sam prešla na defektologiju. To je bila viša škola, a kada se otvorio fakultet, već sam se udala i ostala trudna. U međuvremenu, kada je u Beogradu postojao samo jedan ili dva butika, moja drugarica Ljiljana Perović je sa Irfanom Mensurom, sa kojim je bila u braku, otvorila butik ‘Zmaj’. Meni je tada sevnula ideja da odem iz te arhive gde sam bila kancelarijski moljac i gde nisam mogla da mrdnem psihički. Sećam se, moj bivši suprug i ja samo otišli kod bivšeg svekra da mu kažemo da sam dala otkaz, iako imam troje dece. On je čovek poludeo i rekao da će da ide u socijalni rad da nam oduzmu decu. Ja sam njemu samo rekla da mi pozajmi novac i da ću mu taj novac vratiti. Tako je i bilo“, počela je priču Verica, i istakla da nije ni slutila šta će je sačekati u narednih par meseci nakon ove važne životne odluke.
Verica je otkrila i kako su izgledali najveći „udarci“ koje je dobijala, te koga je angažovala da je nauči sve o modi, s obzirom na to da nije završila Akademiju.
„Radnju sam otvorila 23. novembra 1983. godine u 16 časova i prva mušterija mi je bila žena Veljka Kadijevića, ona je tada kupila moju četvorogodišnju platu“, prisetila se modna kreatorka.
„Radnju sam sredila tako što sam iz kuće donela trpezarijski sto i neki pano. Slikala sam Elenu u nekim mojim čizmama i džemperu koji sam ručno isplela i taj prostor je imao atmosferu ljubavi. Za ovu radnju je bio red od restorana ‘Vuk’ do ulaza. Kada je trebalo da kupim prve materijale, nisam znala ni kako se crta, ni kako se pravi kolekcija, zaposlila sam radnike koji su stručni“, ispričala nam je ona, a onda se prisetila trenutka kada je prvi put otišla u Italiju da kupi materijal.
„Branka Šokelarac je imala butik i ja sam je pitala gde kupuje materijal, a ona nije htela da mi kaže. Potom sam otišla u Milano sa dve italijanske reči i u prvu radnju gde stoje materijali. Kada sam videla cene, da je to po 100-200 maraka, a ja kod sebe imam 5000-6000 maraka, počela sam da plačem. On mene pita nešto na italijanskom, a ja ne razumem, pitam ga na francuskom da li me razume i sreća razumeo je. Objasnila sam mu da otvaram butik i da mi trebaju materijali, on mi je dao adresu gde da odem i kupim i da se to kupuje na veliko. Nakon sedam godina od postojanja radnje, pozvala me je menadžerka jednog hotela i pitala me da li želim da napravim modnu reviju, tačnije da napravim uniforme za hotel. Zamislite to ludilo u glavi, jedno dete mi je malo, drugo ide u obdanište, treće ulazi u pubertet. Mene i danas moja sestra pita: ‘Kako si ti uopšte živa i kako dišeš?’, posle svega što sam prošla“, ispričala je Verica.
Ona se osvrnula i na svoje kolege koji su je tada otvoreno pokazivale dozu sujete jer se njen brend prodavao neverovatnom brzinom, a nije završila Akademiju kao većina njih.
„Trebalo se izboriti sa tim, ali ja sam srećna što sam imala osporavanja jer me je baš to teralo da idem napred. Najbolniji trenutak je bio kada vas lično vređaju. Kada sam uradila te uniforme za hotel, sećam se da je novinarka Politike došla kod mene da uradimo intervju i taj naslov još uvek čuvam – ‘Visoka moda za hladnu elitu’. Niti je to bila visoka moda, niti je to bila neka elita“, kaže modna kreatorka.
Ona je ispričala da je prodala čak dva stana da bi održala svoje revije koje su obeležile njenu dosadašnju karijeru.
„U prvih deset godina sam zarađivala ogroman novac i, pošto sam znala da ću ga potrošiti brzo, ja sam ulagala u nekretnine. Ova mala radnja je to zaradila i te žene koje su čekale u redu. Stan u Takovskoj preko puta ‘Televizije 3’ koji je imao 150 kvadrata je prodat da bih održala svoju reviju kada je Jasmin Gauri došla u Beograd, a stan koji sam iznad ove radnje kupila povoljno imao je 200 kvadrata. Njega sam prodala zarad nedelje visoke mode u Rimu. Zaista, ni jednog ni drugog prostora mi nije žao jer sada kada bi neko ponudio da moju kuću da Avali dam, a da mi vrati ovaj stan, ne bih prihvatila“, prisetila se Verica.
Verica nam je ispričala i kako je izgledao odlazak u Rim na Nedelju mode koji je za nju bio ostvarenje snova.
„Fabrika je organizovala prvu Internacionalnu smotru mode u Kotoru, ja sam došla sa svojom kolekcijom, a tamo su bili italijanski novinari koji su bili oduševljeni mojim komadima. Tada sam dobila informaciju da moram da platim PR menadžera, manekene, pistu, u totalu me je to izašlo 150.000 maraka. Tada je, nažalost, počelo bombardovanje, bilo je sirena i nestanaka struje, a mi smo na Terazijama imale atelje i danju i noću smo radili. Ja sam znala da nisam imala pojma o visokoj modi, a u to vreme Igor Todorović je studirao Akademiju za visoku modu u Rimu. Znala sam njega i njegovog tatu i pozvala sam ga i pitala koliko košta da me nauči, da se ne obrukamo tamo. Igor je pristao, a ja sam celu kolekciju smislila. Bila sam inspirisana starim srpskim zanatima i starom srpskom nošnjom, sve skice sam ja uradila, a Igor je bio tu oko detalja“, započela je Verica priču o Nedelji mode u Rimu, pa nastavila:
Rakočevićeva se prisetila i perioda kada je živela na Kosovu, u Podujevu, a onda i narednih pet selidbi zbog posla koji je radio njen otac.
U velikoj ispovesti za naš portal ispričala je do detalja kako je sve to izgledalo, što možete pogledati u videu koji se nalazi na početku teksta.
BONUS VIDEO: Podcast „Snaga uma“ – Verica Rakočević
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare