0
Sergej Ćetković će 13. decembra održati koncert u renoviranoj dvorani Sava Centra gde će proslaviti i 25 godina karijere.
Popularni pevač važi za jednog od najuspešnijih na našim prostorima, a kako je izgledao njegov put do velike karijere, u kom trenutku je poželeo da odustane i šta kaže o kumi Aleksandri Radović, ali i o svojoj porodici – pričao je za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ:
Zakazali ste koncert za petak13. decembar. Zašto baš taj datum?
„Nisam obraćao pažnju na to, skoro sam u Ljubljani imao koncert isto je bio petak 13., tako da ne obraćam pažnju na ta sujeverja.“
Izbacili ste nove pesme ovog leta.
„Kompakt disk smo pustili preko leta, a promocija će biti za mesec dana, posle punih devet godina sam izdao novi CD, a na koncertu ću obeležiti 25 godina karijere. Dugujem veliku zahvalnost medijima, kolegama, prijateljima. Do sada sam imao 17 koncerata u Sava Centru, sada ću otpevati i 18. po redu, tako da se jako radujem. Srećan sam što je Sava Centar dobio novo ruho i što ću moći da se poklonim još jednom. Ovaj prvi koncert je rasprodat već 80 odsto, postoji interesovanje i za još jedan, ali hajde polako, neću još ništa da pričam.“
Da li je ovaj koncert spreman u smislu repertoara, scenografije?
„Još uvek se priprema, na repertoaru će biti novih pesama, poslednji veliki koncert u Beogradu je bio 2018. godine, bitno je da zvuk bude na dobrom nivou, da narod koji dođe bude zadovoljan i ja ću dati sve od sebe.“
Da li se isplati praviti koncert u današnje vreme?
„Finansije su poslednja stavka, ja godinama unazad gledam da sve bude na određenom nivou. Uvek se vodim time – koliko para, toliko muzike. Posle korone je sve poskupelo, ne samo ulaznice, ali gledam da opravdam cenu koju ljudi plate da bi došli da me slušaju.“
Na sceni ste 25 godina, počeli ste karijeru 1999. kada vreme u državi nije bilo baš lepo. Da li se sećate tog početka?
„Da, mnogo puta se vratim na te početke i kažem ‘Bogu hvala na svemu što sam preživeo i doživeo svih ovih godina’. Nekoliko puta sam rekao da je baviti se ovom muzikom potpuno suludo. Bilo je komentara da sa ovom muzikom ništa neću napraviti, bolje da se latim mikrofona i da zapevam nešto življe, ja umem da otpevam narodnjake, ne bežim od toga, ali ipak ono što moja duša stvara je pop muzika.“
Kada ste počeli karijeru, da li ste pevali po veseljima?
„Počeo sam iz kafane. Imao sam svoj repertoar, pa su znali gde da me zovu, pevao sam po restoranima, birao sam gde ću da pevam. Svirao sam tada pesme Zdravka Čolića, Olivera, Kemala i tako dalje, a onda sam počeo da se predstavljam ljudima sa svojim pesmama, pa sam samo to forsirao.“
Kako je danas mladim ljudima koji počinju karijeru? Sigurno je lakše u smislu da imaju društvene mreže, mnogo medija, ali kojim putem treba da krenu?
„Možda im je lakše u odnosu na vreme kada sam ja počeo da gradim karijeru, ali sa druge strane ne znam koliko je korisnije i dugotrajnije. Društvene mreže ubrzavaju priču i ljudi sve žele preko noći, može to i da se napravi, ali ljude izgube kompas. U ovom poslu moraš biti zahvalan i pokazati to svojoj publici.“
Da li će vaša kuma Aleksandra Radović biti na koncertu?
„Sigurno da hoće, ja sam svoje mesto na njenom koncertu 11. oktobra obezbedio, i ona takođe proslavlja 25 godina karijere, počeli smo u isto vreme sa muzičkom karijerom. Da li će biti na bini kao gost, još uvek ne znam. Ona je za ovih 25 godina uradila dobar posao u smislu muzike. Malo je nas koji držimo ovaj pravac, mnogi su rekli da ne mogu dalje, ne mogu da izdrže.“
Jeste imali vi takva razmišljanja?
„Bilo je razmišljanja, recimo 2004. godine pred izlazak albuma ‘Kad ti zatreba’, to je jedan od najslušanijih albuma u bivšoj Jugoslaviji, svaka pesma je postala hit. U jednom trenutku pred izlazak albuma sam razmišljao da li da idem u London kod prijatelja ili šta da radim i taj prijatelj iz Londona kada je preslušao album koji je već bio gotov mi je rekao da to mora dobro da prođe, a ako ne prođe, da dođem kod njega. Ja sam se te godine preselio u Beograd. City records je bio moj izdavač, nisam mogao da verujem da će moj CD dobiti izdavača, onda sam počeo da ulažem u spotove, imao sam želju da to prikažem što više filmski. Želja mi je bila da završim režiju u Pragu, pa sam to nadomestio tim spotovima.“
Kroz čije ruke je album prvo prošao?
„Mislim da je bila Milica Mitrović i Lola koja je tada vodila City records, ja sam samo ostavio CD i otišao, mislio sam da od toga nema ništa, ali sam posle par sati dobio poziv da će mi izdati CD. Te 2006. godine sam počeo drugu karijeru, koncertnu, sa tri koncerta zaredom u Sava Centru.“
Da nije bilo tog albuma, bili bi ste u Londonu?
„Možda, možda bih držao neki pab ili bih pevao negde tamo, ko zna.“
Jeste li imali ponude za neke folk pesme, da ih otpevate?
„Meni nisu nuđene, ali ja sam pisao neke narodne pesme. Nisu to turbo narodne, nego neke koje podsećaju na Tomu Zdravkovića. Saša Matić je otpevao jednu, jednu ja, to je bila neka trilogija, za roman Vesne Dedić i treću pesmu je otpevao Aco Pejović. Jednu sam pisao i za Seku Aleksić. Desi mi se nekada taj izlet u neke druge vode.
Kad smo kod tih izleta, moram da spomenem i crtani film „Lola i Mila“, kako je došlo do toga?
„To je bio izlet u nešto što je mene podmladilo, u jednom trenutku sam gledao neki crtani i čuo neku glupost, samo sam ugasio TV i sedeo i gledao kao da se nešto desilo. Bilo je jako vulgarno, a supruga Kristina je tih dana već imala gotove nacrte za prvu slikovnicu, tada sam došao na ideju da oživimo crtani Lola i Mila, i da to podseća na ono što smo mi gledali kao mali. Ideja je krenula od te slikovnice i naišli smo na veliki prijem. Ja nisam znao ništa tada, ali vaša televizija i IDJ su mi pomogli. Napravili smo šest sezona, sad ide šesta, emituje se i u Grčkoj, Španiji… Dobijam poruke od roditelja koji su preko i kažu ‘hvala što moja deca imaju priliku da gledaju normalan crtani’. Iza svega toga stoji veliki broj ljudi, a taj crtani je prošao kroz mnoge filtere da bi izgledao ovako.“
Šta kažu Lola i Mila sada kada su porasle?
„Kažu ‘briši ctani film tata, nije više interesantno’.“
