Dugo smo čekali, čak 30 godina, da čujemo veterane srpske rok scene. Konačno, grupa Familija stiže na binu BitefArtCafe kluba 22. novembra.
Grupa Familija je predstavnica srpske ska rock scene nastala sredinom poslednje decenije dvadesetog veka. Bend je izdao prvi album u februaru 1994. godine pod nazivom Narodno pozorište, pod okriljem produkcijske kuće PGP RTS. Pejović, Vasiljević, Lukić i Petrović napisali su sve svoje pesme u različitim muzičkim stilovima u kombinaciji sa pop rok zvukom. Na albumu su se našli hitovi Baltazar, Mala mala i Nije mi ništa.
Drugi album benda, Seljačka buna, izašao je u maju 1997. godine. Pored pesme Brate murate, na albumu koji je producirao Đorđe Petrović, našao se hit Paranoja.
1999. god. dolazi da razilaženja grupe zbog manjka finansijskih sredstava potrebnih za izdavanje sledećih projekata. Grupa je imala nekoliko pokušaja i inicijativa da se ponovo sastavi i počne da nastupa, ali svaki put neuspešno.
Razlozi zbog kojih to nije bilo moguće su jednostavno nestali a nastale su neke nove okolnosti koje omogućavaju da sviramo u originalnoj postavi, iako nismo kompletni. Od nas petorice koji smo snimili prvi album, Narodno Pozorište, tu smo nas četvorica.
Godine 2011. pesma grupe Familija – Što ja volim taj seks izglasana je među 60 najboljih pesama ikada objavljenih na Radiju Beograd od njegovog postojanja.
Pre 3 godine debi album se našao i među 100 najboljih srpskih rok albuma izdatih nakon raspada SFRJ. Lista najboljih albuma se našla u knjizi Kako (ni)je propao rokenrol u Srbiji.
Kako je došlo do ponovnog okupljanja Familije nakon toliko dugog perioda?
Ove godine slavimo 30 godina od izdanja pomenutog albuma tako da pored sopstvene želje da zasviramo imamo i jako dobar povod. Godinama nas razni ljudi pitaju zašto se ne okupimo i evo, konačno smo ponovo tu da nastavimo gde smo stali.
Da li ste planirali još nešto osim predstojećeg koncerta 22. novembra u BitefArtCafe-u?
Mi smo prestali da radimo usred turneje za drugi i poslednji album Seljačka Buna tako da se prvo vraćamo na binu, a eventualni novi album i ulazak u studio sa novim pesmama će sačekati da se vidimo sa našom publikom i ljudima iz gradova takozvanog regiona.
Šta možemo da očekujemo od vas, da li se nešto promenilo?
Naše pesme se sviraju po klubovima i emituju na radio stanicama širom bivše Jugoslavije, iako u ono vreme zbog rata nismo bili u mogućnosti da sviramo van Srbije. Mnogo toga se promenilo od tada, pa i mi. Na sreću, za razliku od sveta, mi smo se promenili na bolje. Stariji smo, iskusniji, usviraniji i manje sujetni. Imamo priliku da obnovimo bend koji po svim glasinama koje stižu do nas ima priličan broj poštovalaca i čije se pesme rado slušaju.
Kako biste najavili koncert i kakav je osećaj biti na ponovo na bini?
Prvi u nizu biće koncert u BitefArtCafe-u 22. novembra koji bi trebalo da se zove Što ja volim kam-bek! i od trenutka kada smo objavili taj datum već stižu pozivi za gostovanja. Suvišno je reći, ali jedva čekamo da zasviramo i zapevamo pred našom publikom i da vidimo i čujemo gde smo jer bina donosi ono što nikako ne možete postići na probama.
Aleksandar Lukić povodom koncerta:
„Izuzetno me raduje, to je jedan veliki izazov, mi nismo jedan običan bend, mi smo jedan sticaj okolnosti koji svira i peva. Mi smo jedno malo filozofsko društvo. A kao i svaka familija imamo neke svoje korelaije, znaš kako je u familiji – ne podnose se svi jednkao – ali na kraju se svi nekako nađu i naprave nekakav koncenzus na slavi – ne posvađaju se i onda je to to.“
Definitivno se treba pripremiti za noć ispunjenu nostalgijom, upitnim plesnim pokretima, a moža i pokoji „da li se sećaš kako nam je bilo..“ momenat. Ukoliko imate neki Familijin CD, vreme je da ga pustite i prisetite se dobro poznatih hitova.