Goran Marković o svojoj majci Oliveri: "Imala je amajliju koju je čuvala do smrti"

Ovu priču je retko ko zna van kruga porodice.

„Kada je umrla, došao sam u njen stan da spakujem stvari. Na stolu je bila kutija od mahagonija. Na dnu, pažljivo sklonjena, nalazila se osmrtnica Žanke Stokić. Čuvala ju je kao amajliju, kao uspomenu i znak poštovanja prema velikoj glumici koja je obeležila jednu epohu,“ ispričao je Marković.

Pored amajlije, otkrio je i njenu književnu člansku kartu iz 1929. godine – napisanu njenom rukom.

„Predstavljala se lažno za neku grupu, to su te beogradske sitne prevare, male tajne koje govore koliko je želela da bude deo tog sveta umetnosti još kao devojčica“, kaže Goran.

Kako je dobila legendarnu ulogu?

Marković je evocirao uspomene na snimanje u Opovu, mestu gde je i on režirao „Slepog putnika na brodu ludaka", ali gde je njegova majka mnogo ranije igrala Sibirsku lejdi Magbet, jednu od najznačajnijih uloga u njenoj karijeri, film koji je režirao veliki poljski i evropski reditelj Andrej Vajda.

„Reditelj je želeo da je angažuje, ali je ona tada bila na velikoj turneji po Hercegovini. Javio joj je da sutradan dođe na probno snimanje. Majka je sela u voz, scenario stavila na kolena i celu noć učila tekst.

Kada je došla, reditelj joj je rekao:

‘Pripremite tu i tu scenu’, a ona odgovara: ‘Znam sve.’ Bio je zapanjen. Za jednu noć je naučila celu ulogu,“ priseća se Marković.