Elena Karaman godinama je držala jedan ugostiteljski objekat u centru Beograda, a jedan od njenih zaposlenih je sada otkrio da se dizajnerka vrlo bahato ponašala prema svojim radnicima.
Jedan od konobara je otkrio da je Elena „malteretirala radnike“ i novčano ih kažnjavala, te su vrlo retko dobijali celu platu.
„Ona je veliki snob, maltretira radnike. Dani koji sam proveo radeći kod nje su kao rudarski dani“, rekao je on za Kurir, pa nastavio:
„S tom ženom nije bilo normalno raditi. Svi mi koji smo izdržali definitivno smo ljudi koji mogu svašta da istrpe. Kod nje sam radio nešto više od godinu dana. Tada nije bilo kao sada naći posao u ugostiteljstvu, nego tu si, gde si, srećan si što imaš platu. E sad… Kod Elene je to malo drugačije. Za sve vreme koje sam radio kod nje nijednom nisam dobio celu platu. Ona nam je odbijala po 20 do 30 odsto svakog meseca. Stalno nam je prebacivala da smo prijavljeni i da treba da budemo srećni zbog toga.“
Prema njegovim rečima, Eleni nije bilo strano ni vređanje zaposlenih, a dobro pamti jednu situaciju kada su bili kažnjeni zbog nezalivanja njenih biljaka.
„Njena dreka i ponižavanje nas kao radnika bili su neverovatni. Nije birala reči. Mi smo se nje toliko plašili da se, kad se ona pojavi, od straha i stresa totalno pogubimo. U tim situacijama smo znali da napravimo neku grešku. Znaš kad ti nije prijatno u takvoj situaciji. A Elena samo čeka. Ona dođe i samo gledamo ko će prvi u kancelariju kod nje. A onda nam tamo jasno stavlja do znanja da smo mi njeni radnici, a ona naša gazdarica. Koliko god smo se trudili da sve radimo kako treba, ona je uvek našla nešto zbog čega bi nas vređala i napadala. Sećam se neke palme, znate već, ona i njene biljke. E, ta palma je bila pored njene kancelarije. Jednom je došla, inače je imala običaj da gura prste u zemlju da vidi koliko je vlažna, tad je po njenoj proceni zemlja bila suva. Odmah je koleginici smakla 20 odsto od plate i nastao je haos“, priča on za domaće medije i dodaje:
„Vikala je, bilo je užasno. Koleginica je iz kancelarije izašla uplakana. Bila je izbezumljena. Kod nje, za osam sati rada, mogli smo da sednemo samo kad jedemo i to na neke gajbe u magacinu. Kamere su radile 24 sata i, kada nije u lokalu, onda nas pozove i kaže: „Ne vidim da svi stojite, sigurno ste se zavalili negde“. Slobodni dani su bili jednom mesečno. Plašili smo je se, svi smo bili mladi. Ne daj bože da dođete s nedovoljno dobro opeglanom košuljom, smakne 20 odsto ko ništa uz rečenicu: „Nije ti ovo pijaca, ovo je lokal u centru Beograda“. E tako vam prođe cela godina, trpite maltretiranje i slušate vređanje i onda kad dođe Nova godina, Elena dođe s parfemom od 50 mililitara i da nam kao poklon za praznik. Iskustvo kog izbegavam da se sećam, a kad se setim, prođe me jeza“, ispričao je bivši konobar M.F.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare