Džiboni mladim muzičarima: Za uspeh se moraju zasući rukavi

Jedan od poslednjih predpandemijskih koncerata u BiH održao je upravo Džiboni Na Jahorini je pevao pred nešto više od hiljadu ljudi u vrlo intimnoj atmosferi jednog od planinskih hotela.

Nakon toga je usledila višemesečna pauza tokom koje je sa porodicom preselio na Korčulu. Na pitanje kako provodi vreme na ostrvu odgovara kratko i jasno: „Napravio sam kućni studio, sviram instrumente, imam svoj paradajz i paprike, gledam Netfliks“.

„Svako malo me posećuje neko od, kako vi to kažete, moje „raje“. Družimo se, snimamo muziku. Premijerno čuju neku od pesama, dugo pre nego je predstavljena javnosti.

Nedavno su ovde bili Enis Bešlagić i Dino Šaran. Hoću da kažem, to su ljudi koje volim i čije mišljenje volim da čujem, najviše zato što su deo te male grupe ljudi iza čijih rečenica ne stoji sujeta.

Neće ti reći mišljenje da bi bili deo priče i uklopili se, uvek su u potpunosti iskreni. To su dragoceni ljudi do čijih reakcija mi je veoma stalo“, govori Džiboni.

Upravo je na Korčuli snimio poslednji mini-album „U po ure“, koji je objavljen sredinom juna ove godine. Govoreći o tome, Džiboni objašnjava kako se za ovaj format odlučio jer je svestan velikih promena na muzičkoj sceni.

„Sa pojavom pametnih telefona stigle su i promene. Ljudi sada imaju manje vremena i pažnje. I sam osetim te promene, ne sećam se kad sam poslednji put imao vremena da preslušam celi CD.

Ali to je tako, u muzici se uvek menjao taj format. Jedno vreme smo imali singlove, zatim longplejke, pa je MTV promenio svet i pojavio se CD.

U svemu tome, neko otpadne, neko opstane“, komentariše.

Dodaje kako ga neke promene zbunjuju: „Imam pesme koje ne mogu biti singl, to su pesme koje traju po sedam minuta. Takve pesme moraju biti deo zbirke kako bi ljudi prepoznali različita raspoloženja, jer se ni život ne sastoji od samo jednog raspoloženja. Naprotiv, ispunjen je nostalgijom za dobrim ljudima, setom, ljutnjom, pa i pomirljivošću i ljubomorom.

Kako sve to može da stane u jednu pesmu?“.

„U po ure“ je najavljen spotom i pesmom „Kiša“, a Džiboni je sredinom ove godine u Zagrebu snimio spot za pesmu „Lažu fotografije“.

Dogovorena su snimanja spotova i za preostale tri pesme „Ko si, da si“, „Mlijeko proliveno“ i „Pijesak nošen vjetrom“.

Nekad se vidim kao otac koji je razmazio svoje pesme. Ne činim od njih da su žilave i spremne za život, nego ih konstantno iznova „premazujem kremom“.

Šaljem ih u Pariz da se snimi bubanj, negde drugde da se snimi još pet vokala, stalno nešto tražim.

Sebe ne shvatam ozbiljno, ali s poslom je mnogo drugačije, sasvim obrnuto“, nasmejano priča.

Dodaje kako je svestan da se muzička scena menja, kao i da je vrlo teško jednako pratiti sva dešavanja: „Nekad mi ljudi priđu sa rečima: Ovo je super, napravio si sjajan novi album“.

„A tu su i oni koji me nedugo nakon objave novog materijala pitaju kada ću snimiti novu pesmu. Ali ja nastavljam da radim, snimam da bih oko sebe okupio ljude kojimogu da me shvate i koji imaju osećaj sličan mom, kako bismo uživali zajedno. Moje pesme će uvek pronaći put do pravih ljudi“.

Kroz smeh dodaje kako mu je prijatelj iz BiH rekao kako na Balkanu nipošto ne sme da govori da „puno radi, nego da je imao sreće, jer ljudi na ovim prostorima ne vole priču o radu“.

„Ima pravo, ali iz nekog poštovanja prema mlađima moram da kažem, talenat je sjajna stvar – ali moraš da zasučeš rukave. Treba da duvaš u jedra koliko god možeš.

Nikad ne znaš koja će pesma da zablista. Neke moje pesme su bile uspešnije nekoliko godina nakon objave, nego onda kada su tek objavljene.

Meni se dešava da, što sam iskusniji to manje znam. To me veseli i život mi čini uzbudljivijim. Zbog svega toga ispred ljudi treba staviti samo ono ispred čega stojiš sto posto, jer nikad ne znaš u čemu će tvoj trag da ostane kada odeš“, kaže.

Dodaje kako mlade treba ohrabriti, ali kako ni sam nije siguran šta im tačno može reći: „Čini mi se da se danas više nego ikada gledaju lajkovi, deljenja i slične stvari.

I više nego ikad ranije je fokus na skandalu. Ali nije moje da ispravljam svet, nego da okupljam ljude slične sebi i da zajedno uživamo. To je jedino što želim da radim“.

S obzirom da je karijeru počeo 1986. godine, Džibonija pitamo kako namerava da proslavi 35 godina na sceni. Kroz smeh odgovara kako ne obležava takve godišnjice i živi po svom kalendaru.

„Ako ću da slavim to što sam uradio, slaviću vreme na koje sam ponosan. Glupo mi je kad vidim da neko slavi 30 godina karijere. Jer od tih 30 možeš, recimo, slaviti samo 12.

Meni bi bilo realnije slaviti 15 godina dobrog i 15 godina pokušaja“, govori nasmejano.

Na posletku razgovora ističe kako se raduje nadolazećim koncertima, kao i činjenici da će ih održati u prilagođenom, intimnijem obliku.

„Moji koncerti ne mogu proći ispod radara, kao što ne bi mogli ni nastupi, recimo, Dina Merlina i Parnog Valjka.

Primetili bi ih epidemiolozi, krizni štabovi i slično, pa bi se pričalo o gužvi i pridržavanju epidemioloških mera“, govori.

Dodaje kako je srećan što prema novim merama ne oseća revolt: „Ozbiljna su vremena, stane i Lufthansa, logično da ćemo stati i mi mali.

Svemu ćemo pristupiti oprezno i polako jer bi mi bio veliki kamen oko vrata kada bih saznao da je moj koncert postao neko novo žarište. Ali svakako, vidimo se uskoro u Sarajevu!“.

Bonus video: 

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.