Da li će napasnik Danijele Štajnfeld postati srpski Vajnstin

Showbiz 26. avg. 202019:59
Podeli:
Danijela Štajnfeld Foto: Zoran Lončarević

Glumica i rediteljka Danijela Štajnfeld, potresla je Sarajevski Filmski Festival svojim intimnim dokumentarcem "Drži me čvrsto", u kome je prikazala slučajeve silovanja, ali i otkrila da je i sama bila žrtva domaćeg filmskog predatora čiji identitet nije otkrivala. Uzburkane reakcije domaće i regione javnosti neopisivo podsećaju na reakcije američke javnosti, nakon što je pre tri godine, posle optužbi protiv holivudskog producenta Harvija Vajnstina nastao je pokret #MeToo.

Danijela je  u dokumentarcu ispričala da je bila silovana kada je imala svega dvadeset jednu godinu, zbog čega se, kako je rekla, i preselila u Ameriku. Glumica je takođe dodala da  ju je silovao jedan moćnik iz domaće filmske industrije, čije ime nije želela da otkriva. Sam događaj ju je toliko potresao da je bila onemogućena da govori o onome što se dogodilo u godinama koje su dolazile.

PROČITAJTE JOŠ

Glumica isprva nije želela da se u dokumentarcu nađe njena priča, ali se na kraju odlučila za to, želeći da filmu da ličnu notu i personalizovaniji ton.

Iako Danijela nije otkrivala ime svog zlostavljača, domaća javnost, ali i strani mediji koji su pisali o filmu, navode da bi ovo mogao da bude začetak „MeToo“ pokreta u Srbiji.

Pokret žena „I ja“ (#MeToo) srušio je u SAD 201 moćnika – seksualnog zlostavljača, a skoro polovina njihovih zamena su žene.

Mnogi seksualni zlostavljači su bili aktivni godinama, a onima koje su uznemiravali izgledalo je kao da nikada neće platiti za to, ali je tada došao zvaničan izveštaj koji je detaljno opisao seksualne napade i uznemiravanja Harvija Vajnstina, čemu je usledio „njegov pad iz holivudskih visina“, pisao je svojevremeno Njujork Tajms.

Godinu dana kasnije, pošto je taj slučaj „promenio tokove moći“, analiza „Njujork tajms“ je pokazala da je od tada najmanje još 200 istaknutih muškaraca izgubilo posao zbog javnih optužbi o seksualnom uznemiravanju, a nekoliko, uključujući Vajnstina, suočilo se i s krivičnim optužbama.

Najmanje 920 žena je prijavilo da ih je neko od tih muškaraca seksualno zlostavljao. A skoro polovinu muškaraca koji su zato smenjeni, nasledile su žene.

Nedavno, u godini koja je prethodila skandalu Vajnstina, zbog javnih optužbi o seksualnom zlostavljanju ostavke je podnelo ili je bilo smenjeno manje od 30 ljudi visokog profila.

„Nikad ranije nismo videli ovako nešto“, rekla je Džoan Villijams, profesorka na Univerzitetu Hejstings u Kaliforniji, specijalizovana za rodna pitanja. „Uvek se smatralo da je rizično zapošljavati žene, ali se sada vidi da su muškarci rizičniji kao zaposleni“.

Foto:EPA-EFE/JUSTIN LANE

Seksualno uznemiravanje na radnom mestu nije nestalo jer ni federalni zakon SAD ne štiti velike grupe žena, uključujući one koji rade samostalno ili u preduzećima s manje od 15 zaposlenih, a nova politika ponašanja na radnom mestu ima malo efekta bez dublje promene društvene kulture.

Komentarišući lavinu reakcija koju je film Danijele Štajnfeld izazvao na Sarajevskom Filmskom Festivalu, ali i glas koji je kroz umetnost Danijela dala svim ženama žrtvama silovanja, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra objasnila je da je, kako kaže, svaka žena koja odluči da progovori o nasilju koje je proživela, koliko god da je vremena prošlo, zaista heroina.

Danijela Štajnfeld Foto: Zoran Lončarević

“Seksualno nasilje je u našem društvu, ali i šire posmatrano, ostao vid nasilja prema ženama koji je najmanje vidljiv i oko koga postoji najviše neverovanja ženama i umanjivanja njihovog iskustva. Kada se tome doda i činjenica da se nasilje desi od strane muškarca na vrlo visokoj poziciji moći prema ženi koja je mlada, na začetku karijere i koja umnogome zavisi od tog istog muškarca i sistema koji on personifikuje, postaje još jasnije koliko je ženama teško da progovore o svom iskustvu i smognu snagu da izadju iz tog začaranog kruga”, rekla je Pavlović za Nova.rs i dodala:

“Takodje, ovde nije reč samo o njihovoj individualnoj snazi, već o tome da sistem nema snagu da se izbori sa time, da stane na stranu žrtve i osudi nasilje. Mreže podrške u takvim sistemima (poput filmske industrije, univerziteta, modne industrije itd) najčešće ne postoje i to je važno razumeti pre postavljanja pitanja “Zašto o tome nije progovorila?”. Zato je svaka žena koja odluči da progovori, koliko god da je vremena prošlo, zaista heroina. Takve žene svojim primerima daju snagu drugim ženama da se suoče sa sopstvenim iskustvom, često i sa istim nasilnikom, s obzirom na da znamo da u takvim kolektivima nasilnici često imaju obrazac ponašanja koji podrazumeva više žrtava i javnu tajnu o tome.”

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

 

Komentari

Vaš komentar