Beograd se nekada arhitektonski razvijao pod snažnim uticajem Zapadne Evrope. Na početku 20. veka jedno od najlepših zdanja bilo je u Savamali, zgrada Beogradske zadruge. Sagrađena je na tadašnjem Trgu Mali pijac, projektovali su je Andra Stevanović i Nikola Nestorović.
Prema nacrtu Momira Korunovića, 1929. godine, nikla je, u srpsko-vizantijskom stilu, zgrada Pošte. Posle rata, uklanjanjem ornamentike sa njene fasade i skraćenjem za dva sprata, pretvorena je u klasično socrealističko zdanje. Njenu lepotu, i pored najava da će biti obnovljena, čuvaju još samo požutele fotografije iz tog vremena.
I danas, pored savremene zgrade „Politike“ nalaze se, uklopljeni u postojeći ambijent, ostaci Druge muške gimnazije. Plenila je izgledom, iznedrila je velika imena srpske pismenosti, duhovnosti i kulture.
Šta je danas sa našom pismenošću, kuda i pod čijim uticajima idu urbanizam i arhitektura Beograda?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar