0
"Zašto putujete bez mahrama?", pita talibanski borac mladu Avganistanku o njenoj nestaloj muškoj pratnji. Ona sedi sama na zadnjem sedištu žutog taksija u Kabulu, dok se zaustavlja na kontrolnom punktu koji je kao i svi drugi označen talibanskom zastavom sa crnim pismom, prenosi BBC.
PROČITAJTE JOŠ:
Taliban sa turbanom i puškom prebačenom preko ramena, govori joj da pozove muža. Kada ona objasni da nema telefon, on naredi taksisti da je odveze kući do njenog muža, pa da ih oboje vrati.
Kabul je i dalje grad užarbane saobraćajne gužve, dece koja se provlače kroz gužvu, drvenih kolica na pijacama gde se prodaju grožđe i šljive… Na prvi pogled, grad izgleda približno isto. Ali nije…
To je grad kojim sada upravljaju talibani, prenosi BBC.
„Budite oprezni u svom ponašanju sa narodom. Ova nacija je mnogo propatila. Budite nežni“, pozvao je portparol talibana borce na improvizovanoj konferenciji za novinare.
Neke stvari nije potrebno govoriti. Čim su talibani ušli u Kabul, Avganistanci su znali šta ih čeka. Muškarci su prestali da briju brade, žene su počele da nose burke.
Uništeni snovi
„Šta bi trebalo da uradim?“, mnogi Avganistanci traže savet i pomoć u bekstvu iz zemlje.
Mariam Radžae je znala šta treba da radi kada je pao Kabul. Ona je vodila radionicu za žene tužioce u kancelariji javnog tužioca.
„Moramo da nastavimo“, preklinjali su su je njeni studenti. Međutim, njeni studenti su se vrlo brzo pomorili sa novim okolnostima. Od tada se ona seli iz jedne sigurne kuće u drugu sa svojom porodicom i dvoje male dece.
Njena trogodišnja ćerka Nilofar kaže da želi da bude inženjer. Niko nije sasvim siguran šta talibani misle kada kažu da će enama i devojkama dati „sva prava unutar islama“.
Mnogim ženama, uključujući i Mariam, rečeno je da se ne vraćaju u kancelariju. Mnogi se plaše da im nikada neće biti dozvoljeno da se vrate životu kojim su živeli u gradu za koji više ne osećaju da je njihov.
„Moje pravo da se obrazujem, da imam dobar posao, da učestvujem u društvu na visokom nivou“, kaže ona dok sedi pored gomile udžbenika.
„Svi moji snovi su uništeni“, razmišlja ona naglas.
Dve decenije međunarodnog angažmana storile su prostor za nove ideje i nove identitete.
„Imam dobre uspomene na naše božićne zabave, na vremena kada smo kuvali ukusnu hranu i svi smo bili srećni“, priseća se Hamed, koji je 13 godina bio glavni kuvar u britanskoj ambasadi u Kabulu. Hamed i još 60-ak zaposlenih u ambasadi su bili zaposleni preko privatne firme. Izvori kažu da je svo osobolje direktno zaposleno u britanskom ministarstvu spoljnih poslova uspoleo da ode iz Kabula pre nego što su došli talibani, ali da je deo radnika ostao.
„Naporno smo radili, čak i tokom zatvaranja zbog korone. Ako nas ne odvedu odavde, to je velika izdaja“, jada se Hamed. Britanija, kao i druge zapadne zemlje, obećala je da će pronaći način da pomogne drugima.
Razgovor sa talibanima
Talibanski borci stižu u Kabul iz svih provincija.
„Godinama nisam mogao da posetim Kabul“, kaže 25-godišnji Rafiulah, izrazito govoreći o svojoj „velikoj sreći“.
Na pitanje o mnogim mladim Avgnistancima njegovih godina koji smatraju da im je budućnost neizvesna on ističe: „Svi smo mi Avganistanci i zemlja se kreće ka dobrom putu mira i prosperiteta“.
U nekim naseljima talibani idu od kuće do kuće. Čulo se kucanje na vrata i zahtev za predajom državnih telefona i automobila, bilo čega vrednog sa njihovog starog posla.
„Bojim se“, kaže jedna žena koja putuje u centar grada radi svog posla. „Govorimo talibanima da smo jedini izvor prihoda za naše porodice i da moramo da idemo na posao“, kaže ona.
U srcu Kabula, redovi ispred banaka se protežu skroz niz ulicu. Većina filijala je zatvorena i u većini nema novaca.
„Prošlo je nedelju dana od kako sam svaki dan dolazio da uzmem nešto novca“, kaže jedan čovek iz gomile. „Ovo je novi početak, samo smo se vratili unazad“.
Iz ruralnih područja, daleko od grada, stižu komentari olakšanja što su američki ratni avioni konačno napustili Avganistan, i što su borbe prestale. Za milione Avganistanaca koji žive sa sve većom glađu i teškoćama, život se nije promenio ni truku u njihovoj borbi za preživljavanje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
