Izveštaj koji je objavio Međunarodni komitet za klimatske promene (IPCC) otkrio je svetu katastrofe do kojih bi moglo doći u budućnosti, a za koje smo krivi mi sami. Jedna od njih je i mogućnost da neka pacifička ostrva budu zbrisana sa lica zemlje. Među njima su Kiribati, Vanuatu i Solomonova ostrva.
Pacifik se smatra veoma kritičnom oblašću zbog učestalih plima i oseka, katastrofalnih ciklona, povećanja saliniteta u vodostajima koje je onemogućilo uzgoj useva, stalnih suša. Očekuje se da će ove pojave biti sve učestalije i ozbiljnije kako temperatura bude sve veća, zbog globalnog zagrevanja, prenosi Gardijan.
Prema izveštaju IPCC-a, potrebno je da se prepolovi emisije gasova staklene bašte kako bi se zagrevanje ograničilo na 1,5 C iznad predindustrijskog nivoa. Ovaj cilj je uvršten i u Pariski sporazum, ali tek nakon lobiranja čelnika pacifičkih ostrva.
„Izveštaj je veoma alarmantan“, rekla je Satendra Prasad, ambasadorka Fidžija i stalni predstavnik u Ujedinjenim nacijama.
„Ispostavilo se da prevazilazi ono za šta smo mislili da su procene, pokazuje neke od katastrofalnih scenarija o kojima smo razmišljali na Pacifiku: o porastu nivoa mora, gubitku nizinskih zemljišta i mogućem gubitku čitavih zemalja već u ovom veku“, dodala je.
"In the western #Pacific, #sea levels rose faster than anywhere else in the world between 1993 and 2015, & by 2050 they will continue to rise by an additional 0.10–0.25 metres, irrespective of a reduction in greenhouse gas #emissions." #ClimateCrisis https://t.co/J7EJmUa2Z0
— Lipwèté (@Lipwetemom) August 10, 2021
Ovaj scenario jeste jedan od pet predstavljenih u izveštaju, a koji su zasnovani na različitim nivoima ugljenika i drugih emisija štetnih gasova. Prema scenarijima visokih i veoma visokih emisija navedenih u izveštaju, predviđa se da će globalno zagrevanje do kraja veka dostići 3,6 ° C, odnosno 4,4 ° C iznad nivoa preindustrije.
Izveštaj je otkrio da svako dodatnoo zagrevanje 0,5 stepeni Celzijusa izaziva jasno uočljivo povećanje intenziteta i učestalosti toplotnih talasa, velikih padavina, suša i ekstremnih vremenskih neprilika.
Ona je rekla i da se uticaj globalnog zagrevanja oseća širom Pacifika godinama.
„Katastrofalne poplave i oluje događale su značajno učestalije nego u prošlom veku kada su se događali na svakih 10 godina“, dodala je.
Novi izveštaj Zelenog mira pacifičke Australije ukazao je na ozbiljne klimatske nevolje sa kojom se suočava pacifička regija. Pacifik je jedna od regija sa najnižim nivoom emisije ugljenika u svetu, odgovorna za samo 0,23% globalnih emisija, ali je pretrpela neke od najranijih i najozbiljnijih uticaja rastućih globalnih temperatura.
„Ako pogledamo koji su ti uticaji, Pacifik je najviše pogođen“, rekao je dr Nikola Kasl, šef istraživača Zelenog mira pacifičke Australije.
OPINION: Peter Hartcher for the @smh:
"If Morrison can’t manage to at least keep pace with American ambition at the Glasgow conference, it will be Australia’s national standing that ends up toast."#Pacific #auspol #IPCC #COP26 #SaveThePlanethttps://t.co/YLAaylSbpd
— Save the Children Australia News (@SaveAusNews) August 10, 2021
„Videćemo veći salinitet, videćemo porast nivoa mora, to znači da na mestima poput Kiribatija, Vanuatua, Solomonovih Ostrva biti neće biti moguće da se stanuje“, dodao je.
Džozef Sikulu, pacifički direktor grupe za klimatske aktivnosti, rekao je da je izveštaj IPCC-a vrlo otrežnjujući i alarmantan, ali ne i neočekivan. Na to su nam, po njegovom mišljenju ukazivali požari u SAD-u, vreli talasi u Kanadi, požari u Sibiru, Turskoj i Grčkoj, poplave u Kini.
„Sve je počelo od Pacifika, o tome smo govorimo decenijama, jer je klimatska kriza bila pred našim vratima mnogo pre nego što je stigla do svih drugih“, rekao je on.
BONUS VIDEO: Požar na Eviji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare