0
I liberal Kristijan Lindner i političar Zelenih Robert Habek žele fotelju ministra finansija u mogućoj koalicionoj vladi socijaldemokrata, Zelenih i liberala. Zašto je bitna nadležnost za budžetski novac?
Pročitajte još:
„Novac nije sve, ali je bez novca sve ništa“, kaže zeleni političar Sven Gigold.
U četvrtak su zvanično počeli koalicioni pregovori, a o položajima i ministarskim foteljama će se razgovarati na kraju. Međutim, nije samo političarima Zelenih važno da preuzmu resor finansija. I šef liberala Kristijan Lindner je zainteresovan za to mesto, piše DW.
Koliki uticaj ima ministar finansija
„To je najuticajniji položaj posle kancelarovog, kaže politikolog iz Trira Uve Jun.
On objašnjava da je razlog to što ministar finansija predlaže budžet, a „političko oblikovanje je tesno povezano sa finansijskim resursima“. Pa da – „bez novca, sve je ništa“. Iako Parlament na kraju mora da odobri budžet, preliminarno planiranje se obavlja u ministarstvu finansija.
Ogromno zdanje Ministarstva u Berlinu sa 2000 zaposlenih ima odeljenja za svako drugo ministarstvo – u žargonu ih nazivaju „referatima-ogledalima”, jer se u njima ogledaju potrebe drugih ministarstava, s kojima Ministarstvo finansija razrađuje budżet. Uve Jun kaže da su oba ministra finansija u poslednjih 12 godina, demohrišćanin Volfgang Šojble, i socijaldemokrata i verovatno budući premier Olaf Šolc iskoristili svoj „značajni uticaj”.
Pravo veta
Ministar finansija ima pravo veta koje u vladi može upotrebiti protiv bilo kojeg drugog ministra. To je „tup mač“, kaže bivši socijaldemokratski ministar finansija Hans Ajhel, jer je u ponovnom odlučivanju za usvajanje budžeta nekog ministarstva dovoljna prosta većina. Ako onda ministar finansija ne sprovede to što je naumio, onda on izlazi iz svega slabiji, a ne jači.
Politikolog Jun kaže da vlada koja poteže veto samoj sebi ne čini uslugu: „Ima više smisla da se izgradi uzajamno poverenje i da se traže rešenja u koalicionom odboru“. U tom odboru su zastupljeni lideri svih koalicionih partija.
Međunarodni uticaj
Politikolog Jun kaže da su do pre nekoliko godina manje koalicione stranke rado preuzimale Ministarstvo spoljnih poslova, ali to ministarstvo je izgubilo uticaj: “Evropska politika je sada suštinski smeštena u kancelarovo sedište“.
U prethodnoj vladi socijaldemokrati su insistirali na tome da im pripadne ovaj resor. Raniji ministar Ajhel nazivao je Ministarstvo finansija „stvarno Evropsko ministartsvo“.
„Ni jedna grupa u Evropi nije tako moćna kao ECOFIN Savet ministara finansija i ekonomije EU“, govorio je on.
Uz to ide i evrogrupa koja upravlja monetarnom unijom. Na globalnom planu važna je i grupa G20, gde se od 1999. okupljaju ministri finansija i šefovi nacionalnih banaka.
Politikolog Jun se slaže, navodeći primer ministra finansija Volfganga Šojblea koji je stalno insistirao da se svi pridržavaju pakta monetarne stabilnosti, kao i Olafa Šolca koji je upotrebio svoj uticaj na evropskom nivou u doba pandemijske krize.
Kakve se veštine traže od ministra?
Hans Ajhel kaže da su pet prethodnih ministara finansija pre preuzimanja tog ministarstva bili na čelu velikih institucija, četiri su bili premijeri nemačkih pokrajina, a Šojble je pre toga vodio Ministarstvo odbrane. Za taj posao ne mora čovek da bude specijalista.
„Dobri stručnjaci su svi u ministarstvu“, kaže on i dodaje da ministar stručnjake mora voditi ka dobrim odlukama.
Uve Jun smatra da je za ministra dobro da poznaje finansijsko-političke aspekte posla i da ima iskustva u upravljanju. Upravo to iskustvo je „kod gospodina Lindnera veoma slabo izraženo“.
Da li se može ograničiti moć ministra?
Politikolog Jun koji se bavi partijama, razume da se Zeleni pitaju, da li se politički ciljevi u zaštiti klime mogu postići ako Lindner postane ministar finansija. Liberali više misle na tržišne instrumente i stimulacije tehnoloških rešenja, dok Zeleni više polažu na državnu regulativu i direktne državne subvencije. Liberalima je ovo ministarstvo posebno važno jer su finansijska i ekonomska politika jezgro njihove ukupne politike. Kada su poslednji put bili na vlasti u nekoj koaliciji (2009. do 2013.) odrekli su se tog resora, na sledećim izborima nisu ni ušli u Bundestag.
Šta da se radi? Politikolog Jun smatra da bi trebalo da se koalicioni sporazum detaljno razradi. A to znači da mora sadržati vrlo konkretne brojeve. Mora imati odrednice koliko, kada i u kojoj oblasti mora da se investira, kako bi se ministar obavezao na to. Koalicioni ugovor se smatra politički obavezujućim.
Da li bi spor oko Ministarstva finansija moglo dovesti do neuspeha koalicionih razgovora?
Politikolog iz Trira ne računa na to.
„Socijaldemokrati, liberali i Zeleni su obećali javnosti da će sastaviti koaliciju koja će zemlju odvesti u budućnost, govoreći o poverenju i velikoj spremnosti za to. Jul objašnjava da bi, ukoliko formiranje koalicione vlade ne uspe, “svi koji su učestvovali u tome izgubili obraz”, kaže.
BONUS VIDEO: Dimitrije Milić o izborima u Nemačkoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
