Severna Koreja u prošlosti je trpela veliku glad što je rezultirao velikim brojem smrtnih slučajeva. Sada njen lider Kim Džong Un upozorava na ozbiljnu nestašicu hrane koja ovoj zemlji predstoji, prenosi BBC.
PROČITAJTE JOŠ:
Veoma je teško izvući pouzdane informacije koje dolaze iz ove zemlje. Šta znamo o situaciji sa hranom i zašto vi ove godine moglo da bude tako loše?
Šta se desilo sa cenama hrane?
Jedan od najjasnijih pokazatelja nestašice hrane je rast cena osnovne hrane. Cena kilograma kukuruza je naglo porasla u februaru na 3.137 vona (oko 2 funte), prema podacima sa veb stranice Severna Koreja dejli koja informacije prikuplja od kontakata u Severnoj Koreji.
Cene su naglo porasle sredinom juna, navodi se na veb stranici Asia Pres koja sa ljudima iz Severne Koreje komunicira telefonima koji su švercovani u zemlju, prenosi BBC.
Kukuruz je manje poželjna osnovna hrana od pirinča, ali se često konzumira jer je jeftiniji.
U međuvremenu, kilogram pirinča u glavnom gradu Pjongjangu trenutno je najskuplji nego što je bio u decembru 2020. godine, ali cene obično variraju.
Nadgledanje tržišnih cena pruža neke od najboljih podataka o ekonomskim aktivnostima, jer većina Severnokorejaca hranu i ostale neophodne proizvode dobija iz trgovinske razmene, kaže ekspert za Severnu Koreju Benjamin Silberstein.
„Država pruža samo relativno mali udeo zaposlenima u državnoj birokratiji“.
Državni obroci jedva da su dovoljni za većinu domaćinstava i manje su pouzdani ako neko živi daleko od velikih gradova. To znači da se ljudi oslanjaju na neformalne ulične pijace kao dodatak ishrani.
Nevreme je oštetilo useve
U upozorenjima na nestašicu hrane, severnokorejski lider Kim Džong Un osvrnuo se na uticaj tajfuna i poplava na prošlogodišnji žetvu.
Od aprila do septembra 2020. godine bio je jedan od najvlažnijih perioda koji je zabeležen od 1981. godine, prema organiziji za nadzor poljoprivede sa sedištem u Parizu, GEOGLAM.
Korejsko poluostrvo je pogodio niz tajfuna, uključujući tri koja su se spustila u roku od dve nedelje u avgustu i septembru, periodu koji se poklapa sa početkom žetve pirinča i kukuruza.
Hrane može ponestati do juna, jer vladine zalihe iz prethodne jesenje žetve počinju da nestaju, posebno ako je berba bila loša.
Tajfun Hagupit udario je početkom avgusta i bio je jedan od retkih oluja za koju su državni mediji ponudili detaljan izveštaj o šteti.
Rečeno je da je poplava uništila 40.000 hektara ratarskih površina i 16.680 domova. Za kasnije oluje državni mediji nisu dali mnogo informacija. Učinak ovih događaja pogoršan je zbog krčenja šuma što se događalo decenijama.
U ekonomskoj krizi devedesetih godina došlo je do široke seče drveća za gorivo i uprkos redovnim kampanjama za sadnju drveća, krčenje šuma se nastavlja, pa se poplave pogoršavaju.
Prema izveštajima koje je u martu objavio Global Forest Voč, u 2019. godine je izgubljeno oko 27.500 hektara šuma, a ukupno je od 2001. godine izgubljeno 233.000 hektara šuma.
Ozbiljan nedostatak đubriva
Jedan od manje poznatih problema poljoprivrednog sektora Severne Koreje su poteškoće u dobijanju đubriva za poboljšanje prinosa useva. Pismo Kim Džong Una 2014. godine podsetilo je zvaničnike poljoprivrednog sektora da treba da pronađu alternativne lako dostupne izvore đubriva.
„Koristite sve izvore stajskog đubriva, kao što su izmet domaćih životinja, kompost i zeljište u jaruzu, kao i noćno zemljište“, napisao je u pismu koje je objavila državna novinska agencija KCNA.
Zemlja nije sama sebi dovoljna za proizvodnju đubriva, a prema Nikei Asia, jedna od njenih glavnih fabrika koja proizvodi đubrivo, morala je da se zatvori zbog nedostatka rezervnih delova.
Za to je krivo zatvaranje granica sa njenim najvećim trgovinskim partnerom Kinom u januaru 2020. godine, zbog pandemije koronavirusa.
Trgovina ozbiljno ograničena sankcijama
Međunarodne ekonomske sankcije znače da je trgovina sa drugim zemljama već izuzetno ograničena. Ukupan kineski izvoz u Severnu koreju kretao se od oko 2,5 do 3,5 milijarde dolara poslednjih godina. Ali prošle godine ta cifta je bila manja od 500 miliona dolara, prema kineskim zvaničnim carinskim podacima.
Satelitske slike sa obe strane granice pokazuju značanjo smanjenje prometa vozila u poređenju sa 2019. godinom. Pruža dokaze koji pokazuju da je granica verovatno bila zatvorena za trgovinu , navodi se izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije.
Istaživači su prebrojali više od 100 vozila u carinskim oblastima u septembru 2019. godine ali samo 15 u martu 2021. godine.
U martu je viđeno viđeno više železničkih vagona u poređenju sa fotografijama na istom mestu u pretekle dve godine, što je navelo posmatrače da veruju da bi mogla da se poveća trgovina.
Od tada nije bilo naznaka da će se granice uskoro otvoriti pravilno, prema severnokorejskim posmatračima.
Problemi sa hranom
Zatvorene granice su takođe otežale Severnoj Koreji da dobije pomoć u hrani, koja je izuzeta od sankcija. Najveći donator zemlje je Kina, a izvoz hrane u Severnu Koreju je opao za 80 odsto od početka pandemije.
Prilivi pomoći u zemlju iz zemalja donatora bili su neadekvatni u poslednjoj deceniji, kaže UN.
Većina međunarodnih organizacija za pomoć u hrani trenutno nije u mogućnosti da radi u Severnoj Koreji, a ograničenja zbog koronavirusa otežavaju rad više nego što je uobičajeno.
Kun Li iz Svetskog programa za hranu rekao je za BBC da nisu u mogućnosti da sprovedu istraživanje o hrani za domaćinstvo od pre pandemija.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar